Ova podgrupa obuhvata niz duševnih poremećaja grupisanih na osnovu zajedničke, dokazive etiologije bolesti, povrede ili drugog oštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga. Disfunkcija može biti: a) primarna, koja direktno ili selektivno pogađa mozak, kao što je to kod bolesti, povreda i oštećenja; ili b) sekundarna, koja napada mozak samo kao jedan od više organa ili sistema tela.
Demencija (F00-F03) – je sindrom oboljenja mozga, obično hronične ili progresivne prirode, u kome postoji višestruko oštećenje viših kortikalnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju, shvatanje, računanje, sposobnost učenja, govor i rasuđivanje. Svest nije izmenjena. Kognitivna oštećenja su, obično, praćena deterioracijom kontrole emocija, socijalnog ponašanja i motivacije, što može nekada i da predhodi. Ovaj se sindrom javlja kod Alzheimerove bolesti, cerebrovaskularne bolesti i u drugim stanjima koja primarno ili sekundarno pogađaju mozak. Koristite dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje naglašene bolesti.
F00.-* Dementia in morbo Alzheimer (G30.-†)
Demencija u Alzheimerovoj bolesti Alzheimerova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga nepoznate etiologije sa karakterističnim neuropatološkim i neurohemijskim odlikama. Počinje, obično, podmuklo, i razvija se sporo ali sigurno u periodu od nekoliko godina.
F00.0* Dementia in morbo Alzheimer praecox (G30.0†)
Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa ranim početkom
Alzheimerova demencija: počinje pre 65. godine, sa relativno brzim tokom deterioracije i značajnim multiplim poremećajima viših kortikalnih funkcija.
Dementia praesenilis, Alzheimer Morbus Alzheimer, typus 2 degenerativa praesenilis primaria, Alzheimer
F00.1* Dementia in morbo Alzheimer tardiva (G30.1†)
Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa kasnim početkom
Alzheimerova demencija: počinje posle 65. godine (obično u poznim sedamdesetim i kasnijim godinama), sporo progredira i uglavnom oštećuje pamćenje.
Dementia degenerativa senilis primaria, Alzheimer typus
Dementia senilis, Alzheimer typus Morbus Alzheimer, typus 1
F00.2* Dementia in morbo Alzheimer atypica sive mixta (G30.8†)
Atipična ili mešovita demencija u Alzheimerovoj bolesti
Dementia atypica, Alzheimer typus
F00.9* Dementia in morbo Alzheimer, non specificata (G30.9†)
Demencija u Alzheimerovoj bolesti, neoznačena
F01.- Dementia vascularis
Vaskularna demencija Vaskularna demencija je posledica infarkta mozga, uzrokovana vaskularnim oboljenjem, uključujući i hipertenzivno cerebrovaskularno oboljenje. Infarkti su obično mali, ali kumulativni po svojim efektima. Počinje, obično, u kasnijem životnom dobu.
Uključuje: Dementia arteriosclerotica
F01.0 Dementia vascularis acuta
Akutna vaskularna demencija Obično se razvija brzo, posle niza moždanih vaskularnih ponovljenih udara: tromboze, embolije i krvarenja. U retkim slučajevima, uzrok može biti i samo jedan masivan infarkt. 302 Grupa V
F01.1 Dementia multiinfarctiva
Demencija usled više infarkta Postepeno počinje i prati brojne tranzitorne ishemijske epizode, što izaziva povećanje infarkta u tkivu mozga Dementia corticalis dominans
F01.2 Dementia vascularis subcorticalis
Vaskularna demencija u potkori mozga Obuhvata bolesnike sa duževremenim visokim pritiskom i fokusima ishemijske destrukcije, u dubini bele hemisferne mase mozga. Kora mozga je obično očuvana i to je u suprotnosti sa kliničkom slikom, koja može nalikovati na Alzheimerovu demenciju.
F01.3 Dementia vascularis mixta, corticalis et subcorticalis
Vaskularna demencija u kori i potkori mozga
F01.8 Dementia vascularis alia
Druga vaskularna demencija
F01.9 Dementia vascularis, non specificata
Vaskularna demencija, neoznačena
F02.-* Dementia in morbis aliis, alibi classificatis
Demencija u drugim bolestima, klasifikovanim na drugom mestu Demencija koju uzrokuju drugi uzroci, ili se to pretpostavlja, a ne Alzheimerova bolest ili cerebrovaskularno oboljenje. Početak može da bude u bilo kom životnom dobu, mada retko u starosti.
F02.0* Dementia in morbo Pick (G31.0†)
Demencija u Pickovoj bolesti Progresivna demencija, počinje u srednjem životnom dobu, a karakterišu je poromene karaktera, usporeno napredovanje i socijalna deterioracija, oštećenje intelekta, pamćenja i govornih funkcija, apatija, euforija i, ponekad, ekstrapiramidni fenomeni.
F02.1* Dementia in morbo Creutzfeldt-Jakob (A81.0†)
Demencija u Creutzfeldt-Jakobovoj bolesti Progresivna demencija sa obimnim neurološkim znacima, koje uzrokuju specifične neuropatološke promene, za koje se pretpostavlja da su uzrokovane prenosivim uzročnikom. Počinje, obično, u srednjem ili starijem životnom dobu, ali može da se javi i bilo kad u zrelom dobu. Tok bolesti je subakutan i dovodi do smrti u toku jedne do dve godine.
F02.2* Dementia in morbo Huntington (G10†)
Demencija u Huntingtonovoj bolesti Demencija se javlja kao široko rasprostranjena degeneracija mozga a prenosi se posebnim autosomnim dominantnim genom. Simptomi se javljaju, tipično, u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Sporo napreduje i završava se, obično, smrću za 10 do 15 godina.
Dementia in morbo chorea Huntington
F02.3* Dementia in morbo Parkinson (G20†)
Demencija u Parkinsonovoj bolesti Demencija nastala u toku utvrđene Parkinsonove bolesti. Nisu još dokazane posebne kliničke karakteristike za razlikovanje.
Dementia in: • paralisi agitans • parkinsonismo
F02.4* Dementia in morbo AIDS (B22.0†)
Demencija u AIDS bolesti Demencija se razvija u toku HIV infekcije, a ne postoji istovremeno oboljenje ili stanje koje bi moglo da objasni kliničku sliku osim HIV infekcije. 303 2010
F02.8* Dementia in morbis aliis specificatis, alibi classificatis
Demencija u drugim označenim bolestima, klasifikovanim na drugom mestu Dementia (in):
- cerebrolipoidalis (E75.-†)
- deficientia niacini [pellagra] (E52†)
- deficientia vitamini B12 (E53.8†)
- degeneratione hepatolenticulari (E83.0†)
- epileptica (G40.-†)
- hypercalcaemica (E83.5†)
- hypothyroideoismalis (E01.-† , E03.-†)
- lupus erythematosus systemicus (M32.-†)
- neurosyphilitica (A52.1†)
- polyarteritis nodosa (M30.0†)
- sclerosi multiplici (G35†)
- toxica (T36-T65†)
- trypanosomiasis (B56.-† , B57.-†)
- uraemia (N18.5†)
F03 Dementia non specificata
Demencija, neoznačena
Uključuje:
Dementia degenerativa primaria NOS
- Praesenilis:
- Senilis:Praesenilis:
- NOS
- depressiva sive paranoides typus
- dementia NOS
- psychosis NOS
Isključuje: Dementia senilis cum delirio sive status confusus acutus (F05.1) senilitas NOS (R54)
F04 Syndroma amnesticum organicum, non propter usum alcoholis et substantiarum psychoactivarum aliarum
Organski sindrom nesećanja, neizazvan upotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci Sindrom izraženog oštećenja svežeg i starijeg pamćenja.
Trenutno sećanje je očuvano, a smanjena je sposobnost učenje novog materijala i postoji dezorijentacija u vremenu. Konfabulacije mogu da budu izražene ali percepcija i druge kognitivne funkcije, uključujući inteligenciju, obično su intaktne. Prognoza zavisi od toka razvoja osnovne lezije.
Uključuje: Psychosis Korsakov sive syndroma, non alcoholica
Isključuje: Syndroma Korsakov
- propter usum alcoholis sive non specificatum
- (F10.6) • propter usum substantiarum psychoactivarum aliarum
- (F11-F19 sa zajedničkim četvrtim karakterom .6)
amnesia:
- NOS (R41.3)
- anterograda (R41.1)
- dissociativa (F44.0)
- retrograda (R41.2)
F05.- Delirium, non propter usum alcoholis et substantiarum psychoactivarum aliarum
Delirijum, neizazvan upotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci Etiološki nespecifičan moždani sindrom koji karakterišu istovremeni poremećaji svesti i pažnje, percepcije, mišljenja, pamćenja, emocija, psihomotornog ponašanja i ciklusi spavanje-budno stanje. Trajanje bolesti varira a težina se kreće od blagog do vrlo teškog oblika.
Uključuje: acutus sive subacutus:
- psychosis infectiva
- reactio organica
- status confusus (non alcoholicus)
- syndroma cerebri
- syndroma psychoorganicum
Isključuje: delirium tremens alcoholicum sive non specificatum (F10.4) F05.0 Delirium sine dementia Delirijum koji nije superponiran na demenciju F05.1 Delirium superpositum, sed intradementium Delirijum superponiran na demenciju Stanja koja ispunjavaju gornji kriterijum, ali se razvijaju u toku demencije (F00-F03).
F05.8 Delirium aliud
Drugi delirijum
- Delirium mixtum
- Delirium postoperativum
F05.9 Delirium, non specificatum
Delirijum, neoznačen
F06.- Disordines mentales propter laesionem et dysfunctionem cerebri sive morbum corporalem, alii
Drugi duševni poremećaji uzrokovani oštećenjem i disfunkcijom mozga i telesnom bolešću Uključuje raznovrsna stanja, uzročno vezana za primarna oboljenja mozga, sistemska oboljenja, egzogeno toksične supstance, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, hormone ili druge telesne bolesti koje sekundarno pogađaju mozak. Isključuje:
Udružene sa:
- delirium (F05.-)
- dementia F00-F03
- duševni poremećaji i poremećaji ponašanja zbog upotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci (F10-F19)
F06.0 Hallucinosis organica
Organska halucinoza Poremećaj sa stalnim ili rekurentnim halucinacijama, obično vidnim ili šlušnim, pri čistoj svesti. Može se, a ne mora prepoznati. Može da se pojavi sumanuta obrada halucinacija, ali sumanute ideje ne dominiraju u kliničkoj slici. Uvid može biti očuvan. Status hallucinatorius organicus (non alcoholicus)
Isključuje:
- hallucinosis alcoholica (F10.5)
- schizophrenia (F20.-)
F06.1 Disordo catatonicus organicus
Organski katatoni poremećaj Poremećaj psihomotorne aktivnosti, bilo smanjenje (stupor) ili povećanje (uzbuđenje), sa katatonim simptomima. Ekstremi psihomotornog poremećaja mogu da se naizmenično izmenjuju.
Isključuje:
- Schizophrenia catatonica (F20.2)
- stupor:
- • NOS (R40.1)
- • dissociativus (F44.2)
F06.2 Disordo paranoides organicus (schizophreniae similis)
Organski sumanuti poremaćaj (sličan shizofreniji) Poremećaji u kome stalne ili rekurentne sumanutosti dominiraju u kliničkoj slici. Sumanutosti mogu biti praćene halucinacijama. Nekada su prisutni i neki znaci koji upućuju na shizofreniju, kao što su bizarne halucinacije i poremećaji mišljenja. Psychosis in epilepsia shizophreniae similis Status paranoides et paranoidohallucinatorius organicus
Isključuje poremećaj:
- • paranoides persistens (F22.-)
- • psychosis acuta et transitiva (F23.-)
- • psychosis medicamentosa (F11-F19 sa zajedničkim četvrtim karakterom.5) schizophrenia (F20.-)
F06.3 Disordines thymiaci [affectivi organici]
Organski poremaćaji raspoloženja (afekata) Poremećaje karakterišu promene raspoloženja ili afekta i, obično, ukupnog nivoa aktivnosti. Depresivna, manijačka, hipomanijačka ili bipolarna slika bolesti (vidi F30-F32) posledica su organskog oboljenja.
Isključuje:
- Poremećaji raspoloženja, neorganski ili neoznačeni (F30-F39)
F06.4 Disordo anxioticus organicus
Organski anksiozni poremaćaj Poremećaj karakterišu osnovne odlike opšteg anksioznog poremećaja (F41.1), paničnog poremećaja (F41.0) ili njihova kombinacija, ali koji nastaju kao posledice organskog oboljenja. Isključuje: Disordines anxiogenes, non organici sive non specificati (F41.-)
F06.5 Disordo dissociativus organicus
Organski disocijativni poremećaj Poremećaj karakteriše gubitak (delimični ili potpuni) normalne integracije između pamćenja, identiteta, neposrednih senzacija i kontrole telesnih pokreta (vidi F 44.-), ali koji nastaje kao posledica organskog poremećaja. Isključuje: Disordines dissociativi [conversiones], non organici sive non specificati (F44.-)
F06.6 Disordo emotionalis organicus [asthenicus]
Organski emocionalni poremećaj (astenički) Poremećaj karakterišu: emocionalna inkontinencija ili labilnost, zamorljivost, razne neprijatne telesne senzacije (na primer, vrtoglavica) i bolovi, ali ovi nastaju kao posledica organskog poremećaja. Isključuje: disordines somatoformes, non organici sive non specificati (F45.-)
F06.7 Disordo cognitivus gradus minoris
Blagi kognitivni poremećaj Poremećaj karakterišu oštećenje pamćenja, teškoće učenja i smanjena sposobnost koncentracije na neki zadatak, za duže vreme. Postoji, često, izražen duševni zamor, kada su u pitanju mentalni zahtevi. Učenje novoga je subjektivno otežano čak i kada je objektivni test mogućnosti u granicama normalnog opsega. Nijedan od ovih simptoma nije tako težak da bi se mogla dijagnostikovati ili demencija (F00-F03) ili delirijum (F05.-). Ovu dijagnozu treba postaviti samo kada postoji neki označeni telesni poremećaj i ne treba je koristiti pri bilo kom duševnom poremećaju ili poremećaju ponašanja iz grupe (F10-F99). Poremećaj može da predhodi, da se udruži ili da prati veliki broj raznih infekcija i telesnih poremećaja, moždanih i sistematskih, ali sigurni dokaz o prisutnoj moždanoj leziji nije nužan. Može se razlikovati od postencefalitičkog sindroma (F07.1) i postkomocionog sindroma (F07.2) po etiologiji, ograničenom opsegu blažih simptoma i, obično, kraćem trajanju.
F06.8 Disordines mentales propter laesionem et dysfunctionem cerebri et morbum corporalem alii, specificati
Drugi označeni duševni poremećaji uzrokovani oštećenjem i disfunkcijom mozga i bolešću tela Psychosis epileptica NOS
F06.9 Disordines mentales propter laesionem et dysfunctionem cerebri et morbum corporalem, non specificatus
Duševni poremećaj uzrokovan oštećenjem i disfunkcijom mozga i bolešću tela, neoznačen Organica: • disordo mentalis NOS • syndroma cerebrale NOS
F07.- Disordines personae et disordines morum propter morbum, laesionem et dysfunctionem cerebri
Poremećaj ličnosti i poremećaji ponašanja uzrokovani bolešću, oštećenjem i disfunkcijom mozga Izmena ličnosti i ponašanja može biti rezidualna ili istovremena sa bolešću, oštećenjem ili disfunkcijom mozga.
F07.0 Disordo personae organicus
Organski poremećaji ličnosti Poremećaj karakteriše značajna izmena uobičajenih obrazaca premorbidnog ponašanja, što uključuje ispoljavanje emocija, potreba i impulsa. Deo kliničke slike mogu biti, takođe, i oštećenja kognitivnih, misaonih i polnih funkcija. Organica: • personalitas pseudopsychopathica • personalitas pseudoretardata Syndroma: • epilepticum limbicum • lobi frontalis • lobotomicum • postleucotomicum Isključuje: Mutatio personae: • post morbum psychiatricum (F62.1) • postcatastrophica (F62.0) disordines personae specifici (F60.-) post commotionem cerebri (F07.2) post encephalitidem (F07.1)
F07.1 Syndroma post encephalitidem
Sindrom posle zapaljenja mozga Rezidualna nespecifična i raznovrsna izmena ponašanja posle oporavka od virusnog ili bakterijskog zapaljenja mozga. Poremećaj je reverzibilan a to je osnovna razlika od organskog poremećaja ličnosti. Isključuje: disordo personae organicus (F07.0)
F07.2 Syndroma post commotionem cerebri
Sindrom posle potresa mozga Sindrom prati povredu glave (obično dovoljno tešku da uzrokuje gubitak svesti) i uključuje izvestan broj sasvim različitih simptoma, kao što su: glavobolja, vrtoglavica, zamor, razdražljivost, teškoće koncentracije i obavljanja misaonih zadataka, oštećenje pamćenja, nesanica i snižena tolerancija na stres, emocionalnu uzbuđenost ili alkohol. Cerebri posttraumatica, non psychotica Syndroma post contusionem (encephalopathia) Isključuje: Commotio cerebri (S06.0)
F07.8 Disordines personae et disordines morum organici propter morbum, laesionem et dysfunctionem cerebri alii
Drugi organski poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja uzrokovani bolešću, oštećenjem i disfunkcijom mozga Disordo hemisphaerii cerebri dextri affectivus (organicus)
F07.9 Disordo personae et disordo morum organicus propter morbum, laesionem et dysfunctionem cerebri, non specificatus
Organski poremećaj ličnosti i poremećaj ponašanja, uzrokovan bolešću, oštećenjem i disfunkcijom mozga, neoznačen Psychosyndroma organica
F09 Morbus mentalis organicus sive symptomaticus non specificatus
Organska ili simptomatska duševna bolest, neoznačena Uključuje: Psychosis: • organica NOS • symptomatica NOS Isključuje: psychosis NOS (F29)