Lekovi pružaju olakšanje

Baš kao što aspirin može smanjiti temperaturu bez lečenja infekcije koja ga uzrokuje, psihijatrijski lekovi deluju kontrolom simptoma. Psihijatrijski lekovi ne leče duševne bolesti, ali u mnogim slučajevima, oni mogu pomoći osobi da funkcioniše uprkos postojećoj duševnoj patnji i teškoćama u nošenju sa problemima. Na primer, lek kao što je hlorpromazin može isključiti „glasove“ koje čuju neke osobe sa psihozom i pomoći im da jasnije vide stvarnost. I antidepresivi mogu podići iz tamnog i sumornog raspoloženja kod depresije. Stepen odgovora – u rasponu od malog olakšanja do potpunog olakšanja simptoma – zavisi od raznih faktora koji se razlikuju od osobe do osobe kao i poremećaja koji se leči.

srecna devojka

Koliko dugo neko mora uzimati psihijatrijske lekove zavisi od pojedinca i poremećaja. Mnogi depresivni i anksiozni ljudi će verovatno piti lekove određen vremenski period – možda nekoliko meseci – i da im nakon toga nikad više ne budu potrebni. Osobe sa stanjima kao što su shizofrenija i bipolarni poremećaj (takođe poznat kao manično-depresivni poremećaj), ili oni čiji je depresija ili anksioznost hronična ili povratna,  će morati da uzimaju lekove na neodređeno vreme.

Kao i svaki lek, psihijatrijski lekovi ne proizvode iste efekte kod svakog. Neki ljudi će bolje odgovoriti na jedan lek a na drugi ne. Nekima će možda trebati veće doze od drugih. Nekima će se javiti nuspojave, a nekima ne. Godine života, pol, veličina tela, telesna hemija, fizičke bolesti i njihovi tretmani, ishrana, i navike kao što su pušenje su neki od faktora koji mogu uticati na učinak lekova.