Šta su suicidalne misli?

Suicidalne misli mogu da budu zastrašujuće i bolne za onog ko ih oseća, kao i za ljude oko njega: supružnika, roditelja, prijatelja ili kolega.. One mogu da uključuju:

  • Verovanje da je smrt jedina opcija
  • Osećaj bespomoćnosti ili bezvrednosti
  • Osećaj da ne može biti bolje
  • Utisak preopterećenosti i bezizlaza
  • Manjak samopouzdanja
  • Osećaj besa prema sebi
  • Osećaj izolovanosti i odsečenosti od sveta
  • Promišljanja o životu i smrti

Voleo bih da drugi ljudi mogu da razumeju da ja ne želim ova osećanja… želim da odu, ali to nije tako lako. Pokušavam da im objasnim da je to kao da me neko uhvatio, ščepao, opkolio sa crnim oblakom.. i nije važno šta radim, i koliko se nekad dobro osećam, uvek je tu.“

Imam crne misli i želim da patnja prestane. Osećam da je mužu i deci bolje bez mene. Osećam da sam bezvredna i nedostojna njihove pažnje i ljubavi.

Koji su uzroci?

Iz različitih razloga se osoba može osetiti suicidalno. Može postojati očigledan razlog, kao što je konkretan problem. Ali može biti i kombinacija različitih faktora.

Suicidalne misli se mogu iznenada pojaviti, ili da se razviju postepeno tokom vremena. Neki od faktora koji mogu doprineti da osoba postane suicidalna uključuju:

  • Postojanje psihičkih problema, kao što je depresija, anksioznost ili psihoza
  • Hronična fizička bolest
  • Teška životna iskustva, kao što su otkaz, kraj veze, trauma
  • Problemi sa voljenom osobiom, porodicom ili prijateljima
  • Trpeti osude, diskriminaciju i socijalnu isključenost od drugih, iz bilo kog razloga, uključujući seksualnost, rasizam, kulturnu ili versku pripadnost
  • Fizičko ili seksualno zlostavljanje
  • Istorija samopovređivanja – iako za većinu ljudi, samopovređivanje ne znači i oduzimanje sopstvenog života, ipak može da dođe do toga, slučajno ili namerno

Postoje razlike u vrsti i načinu izvršenja samoubistva kod muškaraca i žena.

Obratite pažnju na znake

Može biti teško prepoznati kada neko želi da oduzme sopstveni život. Ponekad samoubistvo se dogodi bez ikakve najave. Često, osoba koja se oseća suicidalno, a ne razgovara o tome, ubeđuje svoju porodicu i prijatelje kako je sve u redu. Sa druge strane, često postoje znakovi od strane te osobe, koje treba zabeležiti, kako bi bili od pomoći u budućnosti.

Znaci upozorenja uključuju:

  • Stresne momente, kao što je nepoložen ispit ili otkaz
  • Velika tuga ili gubitak drage osobe
  • Osećaj srama
  • Izolacija ili usamljenost
  • Gubitak samopoštovanja
  • Gubitak imovine
  • Problemi sa spavanjem – naročito rano ustajanje
  • Korišćenje sajtova sa suicidnim sadržajima
  • Ne brine dovoljno o sebi, npr loše jede, ili ne brine o svom izgledu
  • Osećaj beskorisnosti, promišljanja kao što je „Koja je svrha života?“
  • Neko govori o okončanju svog života ili o samoubistvu uopšte

Kako mogu da pomognem?

Pokušajte da ne osuđujete

Može biti vrlo uznemiravajuće ako neko Vama blizak pomisli da želite da donosite odluke o njihovom životu. Može da bude šokiran, uplašen ili ljut. Međutim, važno je da ne osuđujete tu osobu, da je ne krivite zbog osećanja koja ima. Često, druženje sa nekim ko ume da sluša i pruži podršku, je dovoljan prvi korak.

Mnogo mi je pomoglo što sam imala pored sebe nekog ko me voli, i ko prihvata ono što osećam, a da sa druge strane bude odlučan da ostane, pruži podršku, bez pritiska, samo da bude tu.. prošeta sa mnom..“

Razgovarajte sa osobom o tome kako se oseća

Ako mislite da je neko suicidan, važno je da budete tu, i saslušate šta ima da kaže.

Ako ne znate kako da počnete, pokušajte ovako:

  • Otvoreno pitajte, ali bez osuđivanja, pitanja kao što su: „Šta se desilo?“, „Kako se osećaš?“
  • Istražujte njegove misli pitanjima: „Da li razmišljaš o samoubistvu?“ ili „Kakva si razmišljanja imao o samoubistvu?“

Razgovor može pomoći, pogotovu da se suoče sa svojim razmišljanjima i kažu ih naglas

  • Dajte im vremena da čuju to što su rekli.

Ono što smatram da je bilo najkorisnije je to što znam da je neko tu. I kad sam pričao neke gluposti, i kada sam stvarno mislio na samoubistvo, jednostavno sam znao da to mogu sa nekim da podelim.“

Podržite ih u pronalaženju pomoći

Čak i kad neko izgleda potpuno odlučan da oduzme sebi život, morate da istražite svaku opciju i izvore podrške. Možete da kažete da ste došli na ideju da potražite pomoć i da ujedno čujete i njihovo mišljenje. Na ovaj način ste ih ohrabrili i otvorili mogućnost da se i sami jave psihoterapeutu ili psihijatru.

Raspitajte se koje su podrške dostupne

Raspitivanje i saznanje gde mogu dobiti pomoć i podršku često može da bude oslobađajuća činjenica za ljude kojima se javljaju suicidalne misli, kao i osobama koji su uz nju. Postoji niz opcija koje su dostupne:

  • Razgovor – sa psihoterapeutom i/ili lekarom
  • Online podrška – ima nekoliko formi na netu
  • Urgentna psihijatrijska služba
  • SOS telefoni
  • Lekovi – kao što su antidepresivi

Ako Vaš prijatelj ili član porodice želi stručnu pomoć, prvi korak bi bila poseta lekaru opšte prakse. Za pronalaženje adekvatne stručne pomoći je nekad potrebno vreme, pa se pobrinite da pomognete osobi dok ne krene na tretman.

Pomozite im da se osećaju sigurno

Ako se neko ima suicidalne misli, kaže Vam to, a pritom se boji za svoj život, ostanite pored te osobe. Sklonite sve oštre i druge predmete sa kojima bi mogla da se povredi.

Kada kažem svom mužu da imam suicidalne misli, on sakrije sve predmete sa kojima mogu da se povredim. Takođe zna koje prijatelje može da pozove, i kome verujem.“

Pomozite im da misle pozitivno

Sagledavanje života na pozitivan način može da služi kao podrška nekome ko ima suicidalne misli. Možete da im pomognete na sledeći način:

  • Napravite listu pozitivnih ljudi ili stvari koji su u njihovim životima
  • Čuvajte u kutiji stvari koje su pozitivne i koje izazivaju takvo raspoloženje. Ovo može da uključuje slike, CD-ove, parfem, pisma..

Čak i kad sam bio očajan, kada nisam mogao ni da zamislim budućnost i kada je samoubistvo ličilo na jedino rešenje, shvatao sam da je sve to prolazno, i uspevao sam da usmerim pažnju na pozitivne stvari.“

Napravite plan podrške

Priprema strategije za traženje pomoći, i pravljenje sopstvene liste može biti od velike pomoći za osobu za koju ste zabrinuti. Lista može da sadrži detaljne kontakte porodice i prijatelja, SOS kontakte, kontakte klinika, organizacija i drugih vrsta profesionalne podrške i pomoći. Ohrabrite osobu da čuva taj spisak telefona, i da se ne ustručava da pozove nekoga ako joj se jave suicidalne misli. Neki ljudi ne vole da dele svoja osećanja i probleme. Nerado traže pomoć spolja, i u tom slučaju treba da im pomognete da sastave sami sopstvenu listu, dozvoljavajući im da razmotre sve opcije prilikom pisanja.

Ako osetite da je osoba u opasnosti od samoubistva, i znate da neće tražiti pomoć, trebali bi da pozovete Hitnu pomoć.

,

,

Jelica Azdejković

Dr Petar Vojvodić