Iako nekad ne možemo kontrolisati stresni događaj, možemo kontrolisati svoju reakciju na njega. Uopšteno gledano, sa stresom se možemo boriti na dva načina – konstruktivno i destruktivno.
-Destruktivni načini podrazumevaju ponašanja koja ne otklanjaju stresor, već mogu produbiti problem i dovesti do novih problema i stresora. U destruktivne načine ubrajamo negiranje problema, odustajanje od rešavanja problema, preterano spavanje, plakanje, svađu sa drugima, pretarano uzimanje hrane i alkoholnih pića, pušenje i uzimanje lekova za smirenje.

-Konstruktivni načini podrazumevaju pre svega prihvatanje novonastale situacije i otklanjanje stresa.

Evo nekih konstruktivnih načina koji nam mogu pomoći u borbi sa stresom.

  • Suočavanje sa problemom i prihvatanje problema – Prihvatitie da problem postoji, napravite realan plan otkalnjanja ili umanjivanja stresora. Inforimišite se o stresnoj situaciji – koliko će trajati i šta možete očekivati. Zapamtite, svaki problem ima svoje rešenje. Ako plan A ne funkcioniše, setite se da abeceda ima još 29 slova.
  • Socijalna podrška – Ne ustručavajte se da svoj problem podelite sa drugima u koje imate poverenje. Sam razgovor o problemu sa drugom osobom dovodi do snižavanja stresa. Neke osobe imaju u svom iskustvu slične probleme sa kojima se Vi borite, pa kroz razgovor možete saznati i načine kako da izađete na kraj sa problemom i stresom.
  • Fizička aktivnost – Trudite se da redovno vežbate i da što više boravite na otvorenom prostoru i u prirodi. Lekari preporučuju minimum 30 minuta vežbanja svakog dana. To može obuhvatiti trčanje, šetnju, vežbe u teretani ili neki drugi trening. Važno je da budete fizički aktivni.
  • Zdrava ishrana – Hranite se zdravo i redovno. Trudite se da ne preskačete doručak. Smanjite unos kafe, gaziranih pića, slatkiša, prerađene hrane, cigareta i jedite što više voća i povrća. Ako ste izloženi velikoj količini stresa i ne stižete da redovno jedete, posavetujte se sa svojim lekarom kako bi vam dao vitamine koji će jačati vaš imuni sistem.
  • San – Obezbedite sebi dobar noćni san. Trudite se da spavate 8 sati. Kada imate prilike, dobro je da odmorite i popodne. Popodnevni odmor ne treba da bude previše dug. Optimalno je oko 30 -45 minuta.
  • Tehnike relaksacije – Odvojte vreme za tehnike relaksacije, poput joge, meditacije, dubokog disanja. Na internetu imate mnogo primera vođenih meditacija. Pronađite onu koja Vam prija i trudite se da svakodnevno meditirate bar 10 minuta.
  • Imajte vreme za sebe –Smejte se što više, izlazite, družite se, radite ono što volite. Ne zapostavljajte svoje hobije. Uživajte svaki dan u sitnicama.
  • Podelite posao i dobro se organizujte – Ne možete sve sami i ne morate. Podelite posao i odgovornost sa drugima. Napravite realan, ostvariv plan. Dobro se organizujte i krenite sa poslovima na vreme.
  • Stručna pomoć – Ako uočavate da imate teškoće da se borite sa stresom, da stres umanjuje kvalitet Vašeg života, potražite stručnu pomoć psihoterapeuta, psihijatra ili psihologa. Oni vam mogu pomoći tako što će Vas naučiti tehnikama kojima ćete uspeti sa umirite sebe i dovedete svoja osećanja u ravnotežu. Takođe, mnogi spoljašnji događaji su okidač za neke „unutrašnje događaje“, a te „unutrašnje događaje“ treba osvestiti i rešiti jer potiskivanje problema i emocija može voditi u bolest.