Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sadržaja, svakako neprihvatljive, a osoba ne može da ih kontroliše. Takođe, osoba ne razume raloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula, osoba razvija odbrambeno, kompulzivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponašanju određenih radnji. Iako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala,  ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od moguceg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir. Takvo ponašanje se može širiti na različita ponašanja i radnje (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno po kući, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje regirstarskih brojeva i tako dalje).

  • Opsesije (lat. obsessio – opsedanje, obuzetost nečim, opsednutost, saletanje) su ponavljajuće, neugodne ili neprikladne misli ili ideje koje osoba doživljava kao nametnute, ali ih prepoznaje kao svoje, i koje želi da zanemari, otkloni ili neutralizuje drugim mislima.
  • Kompulzije (lat. compulsio – primoravanje, prisiljavanje, prisila) su ponavljajuće radnje ili psihičke aktivnosti koje se osoba oseća prisiljenom da radi, kao odgovor na opsesije ili nastojeći rigidno zadovoljiti pravila, a sa ciljem smanjenja psihičke napetosti ( Lakić i dr.).

Veći rizik od obolevanja imaju osobe sa genetskom predispozicijom, dakle osobe čiji je veći broj srodnika bolovao od mentalnih bolesti, zatim izolovanost, pasivnost, preterana čistoca i urednost, kao i moralna skrupuloznost roditelja. Takođe deluju i kulturološki faktori, određene crte ličnosti i različiti stresori.

Klinička slika

Opisuju se: opsesije i sumnje (o sebi, Bogu, đavolu, svetu), fobične opsesije (paljenje svetla u slučajevima fobije od mraka) i impulsivne opsesije, koje se ispoljavaju kao prisilni strah od apsurdnih postupaka (izgovaranje bestidnih, skaradnih reči, strah od gubitka kontrole na javnom mestu). Ideje, slike, podsticaji, vraćaju se na stereotipan način u svest osobe.

Prisilna ideja i prisilna radnja se najčešce javljaju zajedno, mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija. Međutim, osoba potiskuje emocionalni uzrok prisilne radnje, pa se u njenoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja, koja tada predstavlja simboličnu odbranu. Ona pokušava da se odbrani prisile tako što je odbacuje i zariče se da na nju neće misliti, ali time se stvara takva emocionalna napetost koju osoba mora kroz ritual ili prisilnu radnju da isprazni. Tada ga obuzima osećaj krivice zato što je ,,popustio”, a to stvara novu napetost i tako dobijamo začarani krug.

Prisilne misli i rituali mogu se javljati zajedno. Takođe, mogu trajati satima. Kompulzije su često u službi opsesije, sa ciljem da smanje napetost i osujete preteću opasnost.

Primeri:

  • Strah od prljavštine udružen je sa prisilnim pranjem ruku. Osoba je pod tenzijom, razapeta između vršenja neke radnje, ili proveravanja do perfekcionizma, s jedne strane i iracionalnog straha da se možda ,,provukao” neki propust, zbog kojeg će se ,,nešto desiti”.
  • Prisilno brojenje se moze ispoljiti ponavljanjem ,,dobrih”, ,,srećnih”, ili ,,nesrećnih” brojeva. Agresivne, seksualne, ideje i strah od osvete  praćeni su visokom tenzijom.
  • Kleptomanija (gr. Kleptein-krasti, mania-ludilo) predstavlja prisilu, često neodoljivu, da se ukrade predmet izložen u trgovinskoj radnji, ili na dohvat ruke u tuđoj kući, gostima. Iznenadna želja praćena je anksioznošću i borbom protiv realizacije. Izvršenje čina dovodi do pada tenzije, ali istovremeno i grize savesti, čak užasavanja i gnušanja od činjenice da se nije odolelo prisili. Ukradene stvari imaju simboličku vrednost, nekada sa erotskom simbolikom, a materijalna vrednost je zanemarljivo mala. Ukradene stvari se obično poklanjaju dragim osobama radi sticanja naklonosti.
  • Piromanija (pyros-vatra, mania-bes, mahnitost, ludilo) je sklonost podmetanju požara. Smatra se da nije primarno opsesivno-kompulzivni sindrom i retko je u čistom stanju. Osoba se češce uspešno bori protiv iskušenja. Opisana je u depresivnim epizodama, a najveći broj osoba strada u vreme požara ili vrše samoubistvo posle realizovanog čina.

Prisile se javljaju i kod neurotičnih i kod psihotičnih stanja. Ono što je zanimljivo je da se kod neurotičnih prisile nikada ne realizuju u stvarnosti, jer je osoba svesna da one potiču od nje, dok se kod psihotičnih impuls može realizovati, jer ona veruje da joj se to ,,natura” spolja.