Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji spade u neurotske, anksiozne poremećaje, a manifestuje se kroz pojavu prisilnih misli, ideja, slika i/ili radnji-kompulsija. OKP karakteriše preplavljujuća anksioznost i intenzivni, iracionalni strahovi.

Sinonimno značenje reči opsesija se često čuje u svakodnevnom životu, kada se kolokvijalno koristi da bi se opisala strast, entuzijazam ili preokupacija nečim ili nekim (hobijem, partnerom, slavnom ličnošću…), a kada je reč o opsesijama kao determinanti OKP poremećaja govorimo o  rekurentnim i perzistentnim mislima, impulsima ili slikama koje su tokom trajanja poremećaja doživljene kao intruzivne i neodogovarajuće i koje prouzrokuju izraženu anksioznost ili uznemirenost. Osobe prepoznaju patološki kvalitet ovih neželjenih misli (npr. strah da će povrediti sopstvenu decu) i nemaju nameru da ih realizuju, ali ih doživljavaju kao veoma uznemirujuće i teško im je da ih podele sa drugima. Misli, impulsi ili slike nisu samo preterana briga o realnim životnim problemima. Opsesije podrazumevaju otpor, osoba pokušava da ignoriše ili potisne takve misli, impulse ili slike ili da ih neutralizuje sa nekim drugim mislima ili akcijama.okp

Osoba prepoznaje da su opsesivne misli, impulsi ili slike proizvod njenog uma da nisu nametnute spolja kao kod umetnutih misli. Nemoguće ih je kontrolisati i uvek su ego-distone, odnosno nekarakteristične, u apsolutnoj suprotnosti sa idejom koju osoba ima o sebi, sa njenom ličnošću i ponašanjem, njihov sadržaj je gotovo uvek suprotstavljen osnovnim ljudskim vrednostima osobe i njenim moralnim standardima. Opsesije mogu imati mnoštvo različitih tema, najčešće su one koje se tiču zaraze, preterane sumnje u vezi sa delima i odlukama, potreba za simetričnošću i tačnošću ili prekomernim čuvanjem stvari, ali one koje pacijenti teško podnose takozvane odurne opsesije u osnovi imaju nasilje, seks ili religiju. Mogu se javiti u više oblika, kao ideje, misli, scene/slike ili nagoni.

Na primer, osoba može imati misli, scene-slike ili nagone koje iznenada iskrsavaju u njenoj svesti, da čini nešto strašno ili gnusno nekom svom bližnjem… kako baca sopstveno dete pod automobil, probada nožem svog oca, dodirivanje dece na seksualan način ili odnos sa detetom, scene učestvovanja u seksualnom činu koji je suprotan seksualnoj orijentaciji osobe, nagon da nekom (trudnici, detetu, staroj osobi) dobaci komentar seksualne konotacije, bogohulne misli ili nagon za izgovaranjem psovki o Bogu, ili svecima za vreme crkvene ceremonije ili prilikom molitve … Povodom opsesija osoba može imati različita osećanja, najčešće anksioznost, osećanje krivice ili depresivno osećanje.  Najčešće se dešava da uporni i iscrpljujući simptomi OKP postepeno vode razvoju sekundarnog depresivnog poremećaja. Sekundarna depresija kod OKP dovodi do povećanja broja i učestalosti opsesivnih simptoma i doprinosi pogoršanju poremećaja dok poboljšanje depresivnog raspoloženja može povoljno uticati na opsesivno-kompulzivne simptome.opsesivno kompulzivni poremećajOsoba pokušava da se otarasi opsesija, tako što izvodi određeni ritual, radnju, postupak koji ponavlja svaki put na identičan način, a naziva se kompulzija, a kada se postupak razlikuje po načinu na koji se izvodi dati postupak naziva se neutralizacija ( poništavanje ili neutralizacija „loše“ misli zamišljanjem „dobrih ili sigurnih“ misli).

Kompulzije su ponavljana ponašanja (npr. pranje ruku, uređivanje, proveravanje) ili mentalne radnje (npr. molitva, brojanje, ponavljanje reči u sebi) koje osoba oseća da mora da uradi kao odgovor na opsesiju ili u skladu sa pravilima koja se moraju rigidno primeniti. Ovi simptomi nisu direktna fiziološka posledica supstance ili opšteg medicinskog stanja. Ponašanja ili mentalne radnje imaju svrhu da spreče ili umanje uznemirenost ili da spreče neke zastrašujuće događaje ili situacije. Ipak, ta ponašanja ili mentalne radnje su ili preterane ili nisu u realističnoj vezi sa onim za šta služe da neutralizuju ili spreče. Opsesije povećavaju nivo anksioznosti, dok kognitivne i/ili bihejvioralne kompulzije predstavljaju pokušaje da se nivo anksioznosti smanji.

Primer opsesije praćene bihejvioralnom kompulzijomIntruzivna misao: “Da li sam isključila šporet?”….Kompulzije: Vraća se da proveri da li je šporet isključen, posmatra i dodiruje prekidače i ringle ritualnim redosledom.opsesivno kompulzivni poremećaj

Primer opsesije praćene kognitivnom  neutralizacijom: Intruzivna misao: “Šta ako iskočim kroz prozor?”…..Neutralizacija: prisilno samo-razuveravanje

Kompulzije ili čin neutralizacije su svesne reakcije, ponavljaju se i preterane su, vremenom mogu prerasti u naviku ili postati automatske, uglavnom se izvode planirano i preterane su u svojoj učestalosti. Iako uviđa da ne postoji racionalna veza između strahova i rituala koje čini, osoba veruje da ukoliko želi da izbegne nepovoljan ishod, mora da obavi sve te radnje, na određeni način i određeni broj puta. Tako se na primer desi da neko ko ima opsesivnu misao da će mu umreti otac, odagna tu misao i smanji strah, tek onda kada u pravilnom ritmu lupne prstom po stolu sedam puta. Ukoliko osoba ima opsesije i strahove u vezi sa zarazama, ona će se na primer umiriti tek kada opere ruke dezinfektivnim sredstvom, prst po prst. Ovakav ritual može trajati i po sat vremena i nastavljati se čak i onda kada dovede do iritacije, dermatitisa ili krvarenja ruku. Ponekad se dešava i da ritual ne traje dugo, ali da je usled čestih opsesivnih misli i on jako učestao. Tako može da se desi da neko u toku dana opere ruke i po sto puta!

Individualan poremećaj predstavlja kombinaciju određene forme i sadržaja i može se vremenom usložnjavati i menjati.

Istraživanja u SAD, Velikoj Britaniji, Koreji i Kanadi pokazuju da 80-90% ima neželjene misli, koje imaju sadržaj identičan opsesijama. Dr Erik Klinger(1996) ukazuje da prosečna osoba ima oko 4000 različitih misli u toku jednog dana, a oko 13% tih misli su slučajne i nehotične i u potpunoj su suprotnosti sa njihovim karakterom, stavovima i ponašanjima, iz čega proizilazi da prosečna osoba svakog dana iskusi otprilike 520, spontanih nezvanih misli. Kako intruzija postane opsesija?

okp

Odgovor se krije u načinu na koji osoba reaguje tj. kako interpretira misli, da li će je misao aktivirati ili će je odbaciti kao nevažnu, poimanju onoga što bi javljanje nekakve misli trebalo da znači. Pogrešna procena mentalnih intruzija vodi pokušajima kontrole uznemirenosti/misli ili pokušajima neutralizovanja uznemirenosti /anticipiranih negativnih posledica povezanih sa intruzijom.   Glavni uzrok eskalacije intruzija u opsesije su dva procesa: Pogrešena procena mentalnih intruzija i upotreba disfunkcionalnih strategija kontrole uznemirenosti i/ili misli (neutralizacije/kompulzije/rituali).

Pošto su kognicije nepredvidive, nekontrolabilne i unutrašnje njihovo izbegavanje je nemoguće, što dovodi do bespomoćnosti i depresije, čime se intruzije pojačavaju. Odagnavanje (supresija) intruzija dovodi do učestalije pojave intruzija u svesti zbog dvostruke funkcije pažnje, da pretražuje svest i da usmerava svest. Kognitivne i bihejvioralne kompulzije se uvode kao očajnički odbrambeni mehanizam koji treba da spreči opasnost koja se predviđa na osnovu opsesija. Zajednička karakteristika svih KBT modela je da pridaju značaj kogniciji u razvoju i održavanju OKP. KBT modeli se razlikuju po tome kojim kognitivnim konstruktima pridaju najveći značaj u razvoju i održavanju OKP, dok REBT model najveći značaj pridaje iracionalnim uverenjima (apsolutistički zahtevi i derivati u vidu ekstremnih evaluacija).

Crte ličnosti koje su najčešće povezane sa opsesivno kompulsivni poremećajem su: Osetljivost na  kritiku povodom sopstvenih grešaka (samo-optuživanje i kritika ili optuživanje drugih, preterana odgovornost (značajno negativnije procenjuju svoju odgovornost za neki negativni događaj,  od samog negativnog događaja), rigidni perfekcionizam (netolerancija na greške i nesavršenstva), preterana sumnjičavost i neodlučnost, netolerancija na neizvesnost i nejasnoće, netolerancija na diskomfor i anksioznost….

Lečenje OKP srce

Istraživanja pokazuju da najbolje rezultate u lečenju OKP daje kombinovanje farmakoterapije  sa Kognitivno-Bihejvioralnom psihoterapijom (KBT) i (REBT) i smatra se najuspešnijim vidom u tretiranju problema sa opsesijama. Polazeći od teze da nisu problem misli već to kako mi reagujemo na njih, KBT i REBT uči klijente funkcionalnijim načinima reagovanja na opsesivne misli i anksioznost koju oni izazivaju. Klijenti se uče i da preispituju tačnost, logičnost i funkcionalnost (štetnost ili korisnost) sopstvenih misli. (Na primer, ukoliko osoba shvati da to što ima neželjenu misao o nasilnom aktu ne znači i da ima ubilačke sklonosti, ta misao je neće plašiti, ili kada osoba shvati da se uznemirenost smanjuje čak i ako ne primenjuje kompulzije, one će postati nepotrebne) Pored toga, klijente učimo kako sebi da pomognu, kako da se opuste i smanje anksioznost. Važan deo terapije podrazumeva i izlaganje mislima, slikama, objektim i situacijama koje izazivaju anksioznost uz uzdržavanje od kompulzivnih ponašanja, rituala, neutralizacije ili strategija kontrole misli.