Vežbe disanja za smanjenje stresa i anksioznosti

Vežbe disanja za smanjenje stresa i anksioznosti

Anksioznost i stres su nešto što svi doživljavamo. Anksioznost predstavlja brigu ili strepnju povodom neke potencijalno opasne situacije. Te situacije su individualne, ali opet na neki način univerzalne za sve nas, kao što je neuspeh, gubitak, bol, odbacivanje. Stalna briga i razmišljanje o mogućim posledicama događaja koji se još uvek nisu ni desili znaju biti iscrpljujući. Ove misli se ponavljaju iznova i iznova i imamo osećaj da ne možemo da ih se otresemo. Uz misli dolazi i ubrzan rad srca, ubrzano disanje, znoje nam se dlanovi.. Ove misli i fiziološke senzacije kod nekih mogu biti intenzivne, učestale i trajne čime značajno utiču na svakodnevni život i funkcionisanje osobe.

Stresne situacije su nešto sa čime se svakodnevno susrećemo, ali ono po čemu se ljudi razlikuju jeste u načinu na koji se nose sa stresnim situacijama. Stanje stresa se javlja kada procenjujemo da ne možemo da rešimo problem niti da ga trpimo.

Jedan od načina na koji možemo smanjiti anksioznost i stres jeste kontrolisanjem našeg disanja.

Anksiozne misli, tj razmišljanje o mogućim posledicama događaja, mogu da dovedu do plitkog i brzog disanja što zatim dovodi samo do daljeg povećanja anksioznosti. Ovo predstavlja jedan začarani krug koji je karakteristika napada panike. Jedan od simptoma napada panike jeste nedostatak daha. Prilikom napada panike osoba ima osećaj da ne može da udahne, a ono što se zapravo dešava jeste – da zaboravlja da izdahne. Prilikom napada panike dolazi do plitkog i brzog disanja i ako na to pokušamo duboko da udahnemo, jednostavno nećemo moći. Tako da, da bismo mogli duboko da udahnemo prvo moramo da izdahnemo.

Ukoliko obratimo pažnju na naše disanje i usporimo ga, mi ćemo time usporiti rad srca, sniziti krvni pritisak i smanjiti nivo stresa i anksioznosti.

Ovo su tri jednostavne vežbe disanja koje vam mogu pomoći u ublažavanju simptoma anksioznosti i poboljšanju sposobnosti nošenja sa svakodnevnim stresom.

  1. Budite svesni svog disanja!

Prvi korak jeste da obratimo pažnju na naše disanje. Da li dišemo plitko ili duboko? Kojom brzinom dišemo? Obratite pažnju na disanje bez pokušaja da ga menjate. Vremenom, ovo će dovesti do usporavanja disanja i počećete da razvijate svesnost o tome kako dišete. Obraćanje pažnje na disanje i učenje kako da ga kontrolišemo jeste jedan od najefektivnijih načina nošenja sa svakodnevnim stresom.

  1. Naizmenično disanje kroz nozdrve

    disanje kroz nozdrve

Zauzmite udoban položaj. Zatvoite desnu nozdrvu desnim palcem. Udahnite na levu nozdrvu. Zatim, na kraju udaha, zatvorite levu nozdrvu domalim prstom. Podignite palac i izdahnite na desnu nozdrvu. Udahnite opet na desnu nozdrvu i zatvoriite je palcem na kraju udaha, izdahnite na levu nozdrvu. Ovim je završen jedan krug. Ponovite ovo 5 do 10 puta. Disanje treba da bude bez napora.

Ova vežba disanja će vam pomoći da se prebacite iz aktivnog stanja u stanje mirovanja i da opustite telo i um. Pomaže u oslobađanju nagomilane tenzije i umora i za smirivanje anksioznih misli.

  1. Disanje stomakom

Zauzmite udoban položaj. Stavite jednu ruku na stomak, a drugu na grudi. Kako udišete osetite kako vam se stomak i donja rebra podižu i šire. Prilikom izdisaja osetite kako se stomak spušta i uvlači. Grudi i ramena treba da ostanu mirni. Neka vam dužina udisaja i izdisaja bude jednaka. Udahnite i brojite do 4, izdahnite i brojite do 4. Zatim pokušajte da produžite dužinu udisaja i izdisaja, prvo na 6, zatim 8 i 10.

U početku se možete osećati čudno dok izvodite ove vežbe, ali vremenom biće vam sve lakše i osećaćete se opuštenije dok ih izvodite. A, što je najvažnije, osetićete dobrobiti pravilnog disanja.

Usporite vaše disanje i um i telo će da prate.