Kultura pijenja

Konzumiranje alkoholnih pića je već dugo deo ljudskog života. Različita otkrića iz Kamenog doba nam pokazuju da ljudi fermentišu alkohol najmanje 10 000 godina. Alkoholna pića su imala značajnu ulogu u religiji, u medicini kao antiseptička i analgetička sredstva, u proslavi pobeda, na ceremonijama rađanja, braka, smrti, za povećanje uživanja u jelu i uopšte povećanju uživanja u životu. Pokušaji prohibicije nikada nisu bili uspešni osim kada su izneti u obliku svetih pravila u visoko religioznim kulturama.

Za Srbe se može reći da su pravi hedonisti kada govorimo o jelu i piću.

Dve nove godine, slave, rođendani, pa onda izlasci vikendom… kao da je bezbroj prilika da se nazdravi. Socijalno pijenje se toleriše u mnogim kulturama širom sveta, pa tako i u Srbiji. Socijalno pijenje se odnosi na pijenje u društvenom setingu, kao što je pijenje prilikom proslavljanja važnih prilika ili opuštanja sa društvom. Ono predstavlja umereno pijenje i smatra se bezazlenom aktivnošću.

Ali, kako razlikovati socijalno pijenje od rizičnog pijenja?

Socijalno pijenje predstavlja nisko-rizično pijenje i prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam nisko-rizično pijenje podrazumeva konzumiranje ne više od 7 pića nedeljno za žene i ne više od 14 pića nedeljno za muškarce.

Neki od kriterijuma socijalnog pijenja su sledeći:

  • Osoba pije samo povremeno
  • Ne oseća potrebu da pije alkohol da bi se dobro provela
  • Ne zapada u neprilike zbog konzumiranja alkohola
  • Ne provodi mnogo vremena razmišljajući o alkoholu
  • Ne oseća potrebu da kontroliše unos alkohola

Većina ljudi smatra da su ova ograničenja nerealistična i da iako osoba pije više od navedene granice to i dalje spada u socijalno pijenje.  

Vrlo retko u Srbiji možemo čuti da neko ima „problem sa alkoholom“. Pijenje alkohola je u Srbiji prihvaćeno i moralno neutralno, i ono što možemo primetiti u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima jeste da su granice onoga što se smatra nisko-rizičnom konzumacijom, o kojoj smo govorili, znatno povišene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2010. godine Srbija je 4. u Evropi i 12. u svetu po konzumaciji alkohola. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji se u proseku popije 11 litara alkohola po osobi godišnje. Uzimajuči u obzir da je prosećna konzumacija alkohola u svetu 6 litara po osobi na godišnjem nivou, ovaj podatak je alarmantan. Piće izbora u Srbiji je u 51,5% slučajeva bilo pivo.

Društva u kojima je alkohol tradicionalno prihvaćen i moralno neutralan element svakodnevnog života, kao što su južno evropske kulture (među koje spadaju Italija, Španija, Grčka, Francuska, pa i Srbija)  favorizuju vidljiva mesta za pijenje, sa velikim prozorima i otvorenim prostorom. Prostor u kome se služi alkohol se preklapa sa svakodnevnim životom kao što je i konzumacija alkohola uobičajeno svakodnevno ponašanje kao što je spavanje ili jedenje (Martinez & Martin, 1987).

Sa druge strane, u društvima gde je odnos prema alkoholu nejasan  i gde se pijenje alkohola smatra moralnim pitanjem ( kao što su npr. Skandinavija, Australija, Britanija i Severna Amerika) mesta u kojima se služi alkohol su u većini slučajeva zatvorena i osmišljena tako da osiguraju da gosti imaju privatnost (Page & sar, 1985)

kultura pijenja1U većini zemalja na pijenje pre 17h se ne gleda sa odobravanjem.

Zašto ljudi konzumiraju alkohol u socijalnim situacijama?

Postoje različite dobiti od socijalnog pijenja. Alkohol dovodi do dezinhibicije, što znači da ponašanja koja su u drugim situacijama potisnuta se ispoljavaju pod dejstvom intoksikacije alkoholom. Alkohol smanjuje socijalnu anksioznost i ljudi postaju manje samosvesni, što dovodi do toga da se osećaju opuštenije u interpersonalnim relacijama nakon jednog ili dva pića. Istraživanje Pitsburg Univerziteta je pokazalo da konzumiranje umerene količine alkohola u socijalnom setingu može da poveća pozitivne emocije i interpersonalnu povezanost među ljudima. Konzumiranje umerene količine alkohola u socijalnom setingu stimuliše socijalno vezivanje, produžava vreme koje ljudi provedu u razgovoru i smanjuje ispoljavanje negativnih emocija. Takođe, efekat alkohola pomaže ljudima da na par sati zaborave na obaveze i probleme.

Zanimljivost:  

U svrhu čašćenja ture pića u engleskim pabovima, Vilijam Grivs, Londonski novinar u penziji, je osmislio niz pravila, poznatije pod nazivom „Grivsova pravila“. Ove smernice za čašćenje tura pića su zasnovane na njegovom dugogodišnjem iskustvu o pabovima i turama. Pravila je 1993. objavio „Daily Telegraph“ i ubrzo su se našla u mnogim barovima širom Ujedinjenog Kraljevstva.

Pravila su sledeća:

Kada dve ili više osoba stignu u bar, uobičajena praksa je da prvi koji je ušao plati piće za sebe i prijatelje uz neizgovoreno razumevanje da u trenutku kada je piće skoro popijeno jedan od prijatelja će uzvratiti turom. Ture ne znaju za diskriminaciju. Od svih „igrača“ bez obzira na pol, godine i socijalni status se očekuje da plate turu kada na njih dođe red. Poverenje i „fair play“ su osnova pravila, iako postoje situacije kada se ona mogu prekršiti kao što je slučaj da se bar zatvara ili su sagovornici već dovoljno popili.

Možemo primetiti da u Srbiji važe slična pravila.

„Ako moraš da piješ da bi bio društven, onda to nije socijalno pijenje.“

Nepoznat autor