Psihologija kockanja – šta trebate da znate

psihologija kockanja

Živimo u doba kada sve više ljudi, naročito mladih poseže za kockom. Razlozi za to su mnogobrojni a neki od njih su: potreba za zabavom, način da se pobedi dosada, osećaj zadovoljstva dok se kocka, bežanje od problema i nada da se može doći do većeg novca.

Ono što je najzastupljenije među kockarima u Srbiji je: sportsko klađenje, poker i slot aparati, rulet – elektronski i „ živi “, teksaški poker, black jack i dr. Zavisnost od kocke se razvija postepeno, osoba obično i ne primećuje da je problem nastao. Ne možemo odmah reći da li će neko postati patološki kockar.kockar

Obično sve počinje iz zabave ili dosade. Na samom početku su to sportska klađenja gde se ulaže mala svota novca. Međutim kada se javi „ početnička “ sreća gde osoba počinje da dobija veći novac nego što je uložila javlja se potreba da se ulaže što više novca kako bi se podigla zarada. Nakon tri uzastopna dobitka mogu da uslede gubici što zavisnik obično povezuje sa time da je imao loš dan, da nije imao sreće itd.

Nakon toga to više nije zabava, troši se zarada ili se pozajmljuje novac od prijatelja i poznanika kako bi se povratio sav novac koji je izgubljen. Tada opet nastupa period dobitaka i gubitaka. Kockar je onda u potrazi za drugim igrama gde može naći zabavu i zaraditi još novca.

Nakon sportskog klađenja kockari posežu za slot aparatima i ruletom. Kada kockar krene da gubi novac na slot aparatima igra i dalje u nadi da može „ pobediti “ mašinu, a kada gubi na ruletu okrivljuje loš dan i govori da ga „ nisu hteli brojevi“. Tada gubici postaju veliki a suma novca koja se ulaže se udvostručuje.

Nakon tog perioda dobitaka i gubitaka sledi period očajanja kada kockar nema snagu da se odupre odlasku u kockarnicu već to postaje njegov svet. On konstantno razmišlja o kockanju. Tada više nije u pitanju novac koji će zaraditi već sam odlazak u kockarnicu samo da bi kockao.

Onog trenutka kada osoba razmišlja samo o odlasku u kockarnicu, ne posvećuje pažnju svojoj porodici kao ranije, sve vise je odsutna od kuće, zanemaruje zadatke na svom poslu, izbegava kućne obaveze, zadužuje se i kreće se u „ odabranom “ društvu možemo reći da je problem već uzeo maha.kockar

Kockar tada počinje da laže svoju porodicu u vezi novca koji je potrošio kao i u vezi novca koji mu je potreban. Kada ne može da dobije novac od porodice počinje da pozajmljuje novac od prijatelja i poznanika manipulišući njima kako mu je novac potreban za lekove, porodicu i td. Novac koji pozajmljuje konstantno gubi i sebe uvodi u sve veće dugove.

Kada nastupi period gde je kockar razotkriven kao manipulator od strane prijatelja koje konstantno laze i ne vraća novac biva odbačen. Kao takav on je i dalje u potrazi za novcem koji mu je potreban za kockanje. Tada počinje da pozajmljuje velike svote novca od zelenaša gde se pozajmice uvek daju uz vraćanje sa kamatom. Kockar tada kreće da ugrožava sebe i svoju porodicu. Sume koje se pozajmljuju i gube postaju sve veće gde je porodica prinuđena da prodaje imovinu; stan, kuću, automobil itd. Kockari tada imaju jak osećaj krivice i govore da to nikada više neće uraditi i da se mogu odupreti kockanju.

Tada može uslediti kratak period apstinencije gde se kod njih javlja jaka uznemirenost (anksioznost), veći unos hrane, nesanica ili teški snovi i depresija. Oni znaju da je to loše i da time ugrožavaju svoju porodicu ali nakon kratke apstinencije opet odlaze da kockaju jer kako navode „ postoji nešto jače “ od njih što ih tera da kockaju. Tada su u stanju da provedu po nekoliko sati (9-12h) u kockarnici a da nisu svesni koliko su vremena izgubili u kockarnici. KOCKA JE POSTALA NJIHOV SVET.

Na taj način oni sami sebi i dalje ne priznaju da imaju problem već smatraju da sa kockom mogu da prekinu kada god oni to požele. Ali kada potroše sve „ zlatne rezerve „ zbog jake depresije i očajanja se obraćaju svojoj porodici koja pokušava kockara da natera na lečenje.

ONO ŠTO PORODICE KOCKARA TREBA DA ZNAJU:

  1. Kockar se mora javiti na tretman gde će se primenjivati psihoterapija i medikamentozna terapija.
  2. Nikako ne davati kockaru u ruke novac koji duguje.
  3. Proces lečenja zna da bude jako dug.
  4. Članovi porodice se moraju uključiti u lečenje kockara.
  5. Nakon lečenja u ustanovi stacioniranog tipa kockaru se zabranjuje odlazak u kladionice i kockarnice.
  6. Porodica je ta koja kontroliše koliko će mu novca dati, što podrazumeva ukoliko ima zaradu uzimanje svih platnih kartica i svega onoga preko čega bivši kockar može doći do novca.
  7. Prestanak druženja sa ljudima sa kojima je kockao.
  8. Bivši kockar vodi dnevnik kako je proveo dan i gde je sve bio.
  9. Porodica treba biti uporna u dobijanju odgovora od njega što može biti jako teško jer kockari ne vole „ kontrolu „.
  10. Ukoliko porodica primeti da bivši kockar prati teletekst ili provodi dosta vremena za komjuterom gde posoji mogućnost da igra elektronski rulet ili koristi online klađenje proveriti istoriju posećenih stranica i preduzeti mere – potreba za lečenjem jer se bivši kockar opet može vratiti kocki.
  11. Zavisnost od kocke nije neizlečiva ali porodica treba da zna da je period izlečenja jako dug i da ne postoje garancije da bivši kockar neće opet početi da kocka.