Depresija

Depresija

Osećanje tuge, često praćeno gubitkom interesovanja za život i padom energije.

  • Češća od poznih tridesetih pa nadalje
  • Češća kod žena
  • Može biti nasledna
  • Faktor rizika je društvena izolacija

Tuga je očekivana reakcija na životne neprilike ili ličnu nesreću, i može da potraje dugo. O depresiji međutim govorimo kada se osećanje nesreće intenzivira, i svakodnevni život postane težak. Depresija je jedan od najčešćih poremećaja menalnog zdravlja u razvijenom svetu. Od nje bar u jednom periodu u životu pati svaka treća osoba, pri čemu se depresija najčešće javlja u poznim tridesetim godinama pa nadalje. Žene su dva put podložnije depresiji od muškaraca. U nekim slučajevima ovo stanje prođe samo od sebe, posle nekoliko dana ili nedelja, ali su zato ostalim depresivnim osobama potrebni profesionalna pomoć i podrška. Teški slučajevi iziskuju lečenje u bolničkim uslovima kako bi se osoba zaštitila od samozanemarivanja ali i samopovređivanja.

Depresiju često prate simptomi anksioznosti. Tako na primer osobu mogu proganjati zle slutnje i jedne te iste zabrinjavajuće misli. Depresivne osobe su i sklone zloupotrebi alkohola i droga. .

Uzrok?

Depresija može da se pojavi kad je osoba suočena sa jednim ili više stresnih ogađaja. Neposredni okidač često je neki gubitak, bilo da je reč o prekidu prijateljstva ili veze ili smrti voljene osobe.

Traumatično iskustvo iz detinjstva, kao što su zlostavljanje  ili gubitak roditelja, mogu pojačati sklonost ka depresiji kasnije u životu. Ova sklonost pritom može da bude nasledna.

Depresiju mogu da izazovu brojne fizičke bolesti: pored ostalih, infekcije – infektivna mononukleoza, neurološki poremećaji – Parkinsonova bolest i hormonalni poremećaji – kušingov sindrom. Hormonske promene u menopauzi ili posle porođaja takođe mogu da budu neposredan okidač.

Depresija može da nastupiti i u sled čitave palete mentalnih oboljenja. do nje mogu da dovedu fobije, poremećaji ishrane – Anoreksija, zavisnost od alkohola i zavisnost od droge.  Ima ljudi koji su generalno neraspoloženi i depresivni isključivo u zimskim mesecima, i data govorimo o sezoskom afektivnom poremećaju. Deprsija se takođe mođe pojaviti kao neželjena pojava pri uzimanju nekih medikamenata, kao što su oralni kontraceptivi i beta blokatori. Ipak depresija često nema prepoznatljivog uzoka.

Kakvi su simptomi?

Tipičan znak depresije je osećanje tuge, čak nesreće, koje je naročito izraženo u jutarnjim časovima, ali ume da potraje tokom većeg dela dana. Od ostalih uobičajenih simptoma, izdvajaju se:

  • Gubitak interesovanja i prestanak uživanja u radu i slobodnim aktivnostima,
  • Nedostatak energije
  • Slaba koncentracija
  • Narušeno samopoštovanje
  • Osećanje krivice
  • Plačljivost
  • Nesposobnost za donošenje odluka
  • Rano buđenje i nemogućnost da se ponovo zaspi ili preterana potreba za snom
  • Gubitak nade u budućnost
  • Učestale misli o smrti
  • Gubitak ili povećanje telesne težine,
  • Oslabljen seksualni nagon

Kod starijih osoba mogu se javiti dugi simptomi uključujući zbunjenost, zaboravnost i promene u ličnosti. Svi ti simptomi se mogu greškom pripisati demenciji. Ponekad se depresija manifestuje kao fizički simptom u vidu umora ili stvara prateće telesne tegobe, poput zatvora ili glavobolje.

Osobama koje su u teškoj depresiji dešava se da vide ili čuju stvari koje ne postoje. Javljaju se nekada iracionalne zablude. Tako, na primer, depresivna osoba može biti potpuno uverena da je partner vara.

Depresija se može smenjivati sa periodima euforije. Tada govorimo o Bipolarnom afektivnom poremećaju.

Šta preduzeti?

U slučaju blage depresije, simptomi će se nakon nekog vremena povući sami od sebe, naročito ako možete da računate na saosećanje i podršku najbližih.

Ako vam je potreban pomoćda bi ste se sa njom izborili, imajte u vidu da se depresija u gotovo svim slučajeima uspešno leči. Ne bi trebalo da oklevate, već idite lekaru čim osetiteda vas turobno raspoloženje ne napušta. Lekar opšte prakse će vas pregledati, a ona uputiti na analizu krvi kak obi proverio da pad energije i sumornost nisu posledice neke fizičke bolesti. možda će vas uputiti na psihološku procenu, za slučaj da je po sredi neki drugi poblem s mentalnim zdravljem, koji je nposredni uzok vašoj depresiji, ili joj bar pogoduje.

Kad je depresija dijagnostikovana , moguć je tretman lekovima, zatim psihoterapija kao na primer racionalno emotivna kognitivno-bihejvioralna terapija –  REBT.

Tretman lekovima

Lekar najčešće popiše neki antidepresiv. Antidepresiva ima raznih vrsta, i lekar će odabrati onaj koji u najvećoj meri odgovara vaim potrebama. Mada pojedini lekovi iz ove grupe stvaraju i nuspojave, njihov učinak može biti delotvoran. Tako na primer antidepresiv sa blagim sedativnim dejstvom može da olakša probleme sa spavanjem. raspoloženje će vam se najverovatnije popraviti posle 2-4 nedelje terapije antidepresivima, s tim da do poboljšanja pojedinih simptoma dolazi i brže. ukoliko se i posle mesec dana može govoriti o nekom neznatnom oporavku, ili vam smetaju nuspojave terapije koju primate, lekar će prilagoditi dozu ili vam propisati drugi lek. Antidepresive bi trebalo da nastavite da uzimate i kada depresija mine, sve dok vam lekar ne kaže da prestanete.

lečenje obično traje najmanje šest meseci, što prevashodno zavisi od težine depresivnih simptoma, ali i toga da li ste ranije imali epizode depresije. Ako se sa uzimanjem antidepresiva tane prerano, depresija može da se vrati.

Psihoterapija

Podrška vašeg izabranog lekara i drugih zdravstvenih radnika od ključnog je značaja kad ste u depresiji. Vaš izabrani lekar uputiće vas kod psihoterapeuta, recimo na kognitivno – bihejvioralnu terapiju koja će vam pomoći da odbacite negativne obrasce mišljnja.

Kakva je prognoza?

Antidepresivi su efikasni u lečenju 75% depresivnih osoba. Kada se uporedo primenjuju tretman lekovima i psihoterapija  simptomi depresije često se u celosti povuku u roku od dva do tri meseca. njih oko 90% se potpuno oporavi  ali ima međutim i slučajeva kad depresija traje godinama, ili se vrati bez vidljivog neposrednog povoda.

.