1. Uvod

Ovaj članak daje neke opšte informacije i smernice koje možete uzeti u obzir kada ste u potrazi za načinom lečenja kliničke depresije. Postoji širok spektar opcija na raspolaganju za lečenje depresije, i vrlo je verovatno da ćete naći jedan koji vama odgovara.

Trebali biste znati unapred da istraživanja koja su rađena nisu uzimala u obzir pojedinačne odgovore ljudi na terapiju depresije. Drugim rečima, samo zato što pomaže nekima (ili pak većini) ne znači da će pomoći i vama. Ovo je važno imati na umu jer postoji mogućnost da, vi ili vaš bližnji koji se po prvi put leči od depresije, neće odgovoriti na tretman.

Većina lekara danas veruje da je depresija uzrokovana jednakom kombinacijom bioloških (uključujući genetiku), socijalnih i psiholoških faktora. Pristup tretmanu koji se fokusira isključivo na jedan od tih faktora verovatno neće biti jednako efikasan kao pristup lečenju koji se bavi i psihološkim i biološkim aspektima (promenom, na primer, psihoterapije i lekova). Depresija je komplikovana, kompleksna bolest i naučnici tek počinju u potpunosti da razumeju uticaj mnoštva faktora – ličnih, genetskih, bioloških, društvenih i faktora sredine. Svako objašnjenje ili pristup koji naglašava samo jedan faktor kao uzrok depresije je jednostavno zabluda. Pojedinci trebaju izbegavati prihvatanje jednostavnih objašnjenja za jedan tako razoran i složen poremećaj.

Lečenje depresije, kao većine drugih psihičkih poremećaja, se najčešće zasniva na primeni psihoterapije i lekova za najbrži i najbolji efekat. Lečenje obično počinje odmah nakon prvog kliničkog intervjua sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Lečenje depresije zahteva vreme i potrebno je biti strpljiv. Efekat lekova obično će se osetiti u roku od 6 do 8 nedelja uzimanja antidepresiva, ali neće se svako osećati bolje nakon prvog pokušaja pijenja leka. Možda ćete morati da probate 2 ili 3 različita leka pre no što pronađete onaj na koji cam pomaže. Isti slučaj može biti i sa psihterapijom – prvi terapeut na koga naiđete možda neće biti taj koji će na kraju i raditi sa vama. Lečenje depresije kod većine modernih psihoterapija traje 6 do 12 meseci, ide se jednom nedeljno i seanse traju 50 minuta.

Kliknite na dugme „sledeći“ ili prevucite prstom ulevo za nastavak.

2. Psihoterapija

Postoji širok spektar efikasnih psihoterapijskih pristupa koji se danas koriste za lečenje depresije. Tu spadaju kognitivno bihevioralne terapije REBT i KBT, interpersonalne terapije, porodična i psihodinamička. Može se raditi individualno ili u grupi, u zavisnosti od težine depresivne epizode i dostupnih oblika psihoterapije u sredini gde se pojedinac nalazi.

Racionalno emotivna (REBT) i kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) su najpopularnije i najkorišćenije terapije za efikasno lečenje depresije. Stotine istraživanja koja su sprovedena do danas su potvrdila sigurnost i efikasnost ovih psihoterapija u lečenju ljudi koji pate od ovog poremećaja. Albert Ellis i Aaron T. Beck su tvorci ovih psihoterapijskih pravaca i autori knjiga iz racionalno emotivne i kognitivno bihejvioralne psihoterapije. One sadrže niz korisnih i jednostavnih tehnika koje se fokusiraju na unutarnji dijalog koji se odvija unutar uma pojedinca. REBT i KBT psihoterapije se ne bave toliko uzrocima depresije koliko time šta osoba može učiniti, sada i ovde, kako bi promenila način na koji se oseća.

Terapija započinje zasnivanjem podržavajućeg i negujućeg terapeutskog odnosa koji deluje pozitivno i podsticajno za pojedinca. Obrazovanje klijenta u prvoj ili drugoj seansi je obično sledeći korak kada se objašnjava da je depresija za mnoge ljude prouzrokovana neispravnim i iracionalnim načinom razmišljanja. Diskutuje se o vrstama grešaka u mišljenju i iracionalnostima (Na primer, „razmišljanje – sve ili ništa“, „skok na zaključak“, „fokusiranje na negativno“,  iracionalni zahtevi prema sebi, ljudima i životu itd), a klijent se podstiče da počne da primećuje svoje misli i emocije tokom dana. To je neophodno radi daljeg uspeha u lečenju, jer pojedinac mora uvideti kako se često te misli javljaju tokom jednog dana.

U REBT-u i KBT-u naglasak je stavljen na osporavanje misli, uverenja i promenu ponašanja koja su povezana sa depresijom. Dok su emocije svakako fokus neko vreme tokom terapije, glavna pažnja se posvećuje mislima i ponašanjima jer će njihovom promenom nastupiti i promena u osećanjima. Ovo je mnogo bolje i efikasnije nego se baviti prošlošću i mogućim razlozima zašto je pojedinac razvio depresiju. Zbog takvog pristupa,  REBT i KBT se radi u kratkom vremenskom intervalu (obično oko dvadesetak seansi). Pojedinci koji mogu prići problemu iz drugačije perspektive i oni koji su kognitivno orijentisani imaće najviše koristi od ova dva psihoterapijska pristupa.

Većina psihoterapijskih pristupa u kojima se izvodi individualan rad, bilo da su racionalno-emotivna, kognitivno-bihevioralna, interpersonalna i dr. naglašava važnost proaktivnog pristupa klijenta u terapiji. Klijent se ohrabruje da svakodnevno ili tokom nedelje, između terapija, radi zadatke koji su neophodni za uspeh u lečenju. Terapija je aktivna saradnja između terapeuta i klijenta. Ako klijent još nije u mogućnosti da aktivno učestvuje u terapiji, tada se pruža podrška i kreira prihvatajuća i negujuća atmosfera dok lek ne krene da deluje.

Psihoanalitički ili psihodinamski pristupi u lečenju depresije imaju malo istraživanja koji podržavaju njihovu upotrebu u ovom trenutku. Iako mnogi terapeuti mogu iskoristiti psihodinamske teorijske konstrukte kako bi osmislili i konceptualizovali konkretan slučaj, primena istih je često neefikasna i treba ih izbegavati.

Porodičnu terapiju treba uzeti u obzir kada depresija pojedinca direktno utiče na dinamiku porodičnih ili zdravlje značajnog odnosa. Ta terapija se fokusira na međuljudske odnose između članova porodice i nastoji da osigura komunikaciju koja je jasna i bez duplih (skrivenih) značenja. Uloge koje igraju članovi porodice u jačanju depresije kod pacijenta se takođe preispituju. Obrazovanje o depresiji u celini je takođe važna uloga ove terapije

Osobe koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja, oblik depresije koji se odnosi na promenu godišnjih doba u okviru njihovog geografskog položaja, mogu imati koristi od terapije svetlom – fototerapija.

Kliknite na dugme „sledeći“ ili prevucite prstom ulevo za nastavak.

3. Hospitalizacija

Hospitalizacija pojedinca je potrebna kada je osoba pokušala samoubistvo ili ima ozbiljne suicidalne ideje ili planove za tako nešto. Takve suicidalne namere moraju biti pažljivo i iscrpno proverene ​​tokom inicijalnog sastanaka sa klijentom. Pojedinac mora predstavljati neposrednu opasnost po sebe ili druge ljude. Svakodnevno funkcioniranje verovatno će biti teško oštećeno kada je prisutna jasna i izražena teška depresivna epizoda. Većina ljudi koji pate od teške depresije su obično samo blago skloni samoubistvu i većini često nedostaje energija ili volja (barem u početku) za sprovođenje bilo kakvog samoubilačkog plana.

Treba voditi računa sa  postupkom hospitalizacije. Kad god je moguće, pacijent treba dati informisani pristanak na lečenje i takođe, ukoliko se radi o klijentu, treba ga ohrabriti da se sam javi u bolnicu. Hospitalizacija je relativno kratka, dok pacijent ne postaje potpuno stabilan i dok se ne ispolji terapijski efekat antidepresivnih lekova (3 – 4 nedelje). Parcijalna hospitalizacija u dnevnim bolnicama je program koji takođe treba uzeti u obzir.

Suicidalne ideje treba ocjenjivati ​​u redovnim vremenskim intervalima tokom lečenja. Često, kako pojedinac koji pati od depresivnog poremećaja biva sve više energiziran od strane lekova, se povećava i rizik da realizuje svoje suicidalne ideje. Treba biti oprezan u ovim stadijuima lečenja i ukoliko je potrebno opet razmotriti mogućnost hospitalizacije.

Kliknite na dugme „sledeći“ ili prevucite prstom ulevo za nastavak.

4. Lekovi za depresiju

Lekovi za depresiju se nazivaju antidepresivi. Većina antidepresiva koji se danas propisuju su sigurni i efikasni kada se uzimaju po uputstvima psihijatra.

Klasa antidepresiva koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) su najčešće propisivani lekovi za depresiju. Flunirin (fluoksetin), Seroxat (paroksetin) i Zoloft (sertralin) su najčešće propisivane marke. SSRI ne bi trebalo biti propisani u kombinaciji sa starijim MAOI. SSRI povećanju količine serotonina u mozgu. Istraživači nisu sigurni zašto povećanje serotonina pomaže u otklanjanju simptoma depresije, ali nebrojeno studija u protekloj deceniji ukazuje na to da ti lekovi ipak poboljšavaju raspoloženje.

Za SSRI antidepresive se nekada smatralo da imaju manje nuspojava od drugih antidepresiva, ali istraživanja u protekloj deceniji sugerišu da to nije slučaj. Iako su SSRI antidepresivi sigurni, većina ljudi će iskusiti neke nuspojave kao što su mučnina, proliv, uznemirenost, nesanicu ili glavobolje. Kod većine ljudi, ove početne nuspojave će nestati u roku od 3 do 4 nedelje.

Mnogi ljudi koji uzimaju SSRI žale se na seksualne nuspojave, kao što su smanjena seksualna želja (smanjen libido), odloženi orgazam ili nemogućnost da imaju orgazam. Neki ljudi takođe doživljavaju podrhtavanje sa SSRI. Serotoninski sindrom je retko, ali vrlo teško stanje povezano sa upotrebom SSRI. Odlikuje se visokom temperaturom, epileptičnim napadima i poremećajima srčanog ritma.

Dugoročne nuspojave kod upotrebe SSRI duže od godinu uključuju poremećaj spavanja, seksualne disfunkcije i povećanje telesne težine.

Za lečeenje depresije potrebno je vremena i strpljenja. Efekat lekova obično će se osetiti u roku od 6 do 8 nedelja uzimanja antidepresiva, ali neće se svako osećati bolje nakon prvog pokušaja pijenja leka. Možda ćete morati da probate 2 ili 3 različita leka pre no što pronađete onaj na koji vam pomaže.

Ostali lekovi takođe mogu biti od pomoći. Atipični antidepresivi su često propisani kada osoba nije imala poboljšanje sa SSRI. Takvi lekovi uključuju trazodon (Trittico) i bupropion (wellbutrin). Abilify (aripiprazol) je atipični antipsihotik koji je odobren za upotrebu u lečenju depresije. To je prvi lek odobren od strane FDA za agugmentaciju drugih antideprsivnih lekova. To u prevodu znači da vaš lekar može prepisati ovaj lek iako već uzimate antidepresiv. U kliničkim studijama, kada se abilify dodao uz terapiju antidepresivima, kod mnogih ljudi je došlo do značajnog poboljšanja simptoma depresije.

6. Related