Šta je MANIJA?

manija

Raspoloženje je psihička funkcija koja odslikava našu unutrašnju reakciju na spoljnja zbivanja, i u životu svakog pojedinca normalno je da postoje razne nijanse sniženog ili povišenog (‘’dobrog’’ ili ‘’lošeg’’) raspoloženja .

Šta je MANIJA?

Povišeno raspoloženje koje nije adekvatno spoljnjom uzroku, praćeno poremećenim ponašanjem  naziva se manija.

Manija je endogena psihoza (duševno oboljenje, psihički poremećaj). Ređe se javlja samostalno, kroz kraće ili duže epizode.Najčešće je  udružena sa naizmeničnim pojavljivanjem depresije, kada se javlja u obliku manično-depresivne psihoze, pa se tada naziva bipolarni afektivni poremećaj.

Koji su uobičajeni znaci i simptomi?

Za maniju su karakteristični poremećaji mišljenja, raspoloženja i motorike. Klinička slika zavisi od toga u kojoj fazi se bolest nalazi, maničnoj ili depresivnoj. Moguće je smjenjivanje faza koje nema odredjeni ritam,pa se mogu javljati razdoblja  kraćih maničnih i dugih depresivnih epizoda, ili obrnuto. Pored toga, unutar manije, postoji nekoliko nivoa ispoljavanja poremećaja.

Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Ove izmene raspoloženja mogu se događati u periodu od jednog dana, pa do jednog meseca.

Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete.

Kada se javlja i koliko je čest ovaj poremećaj?

Češće u mladosti, oko 30.godine .Javlja se u oko 1% opšte  populacije. Oko 12% ljudi čiji brat ili sestra pate od bipolarnog poremećaja razviće istu bolest.

Koji su uzroci nastanka(pojave)poremećaja?

Biološki faktori su presudni: Nasledje tj.predispozicija i mikromolekularni biohemijski poremećaji u mozgu

U zavisnosti od faze bolesti, različit je i intenzitet i svojstvo promena i karakterističnih za maniju

Rana faza koja se naziva hipomanija, postoji pojačano osećanje radosti, snage, zadovoljstva, samopouzdanja, druželjubivosti,  stvaralaštva, snage i energije. U ovoj fazi ljudi su spontani, otvoreni,  bezbrižni, darežljivi, na poslu i u društvu vrlo produktivni , kreativni , okolini deluju kao radni, zabavni i optimistični. U ovoj fazi ni okolina ni pacijent ne primećuju znake bolesti, jer je dobro raspoloženje  ‘’zarazno’’, tako da ni okolina to ne doživljava kao znak bolesti, već naprotiv,kao poželjno.

Kasnije faze – su teže faze bolesti .Osobe postaju naglašeno do preterano raspoložene-euforične, ushićene, okolina uočava preterivanje:

  • Napadno odevanje, šminkanje i kindjurenje, preterana energičnost, nestrpljivost, razmetljivost, vulgarnost, arogancija, povišen seksualni nagon
  • Raspoloženje prerasta u razdražljivost, svadljivost, bes, naročito ukoliko im se ne udovoljava ili ako neko smatra da nisu dobro.

Okolina lako primećuje promene u ponašanju koje su neadekvatne i do tada nespojive sa njihovim karakterom. Impulsivno, nepromišljeno delovanje bez razmišljanja o posledicama – kao na primer – prekomerno trošenje novca ,  nesuzdržane , neadekvatne i indiskretne društvene i seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.

Drugi znaci:

  • Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava,
  • Tvrdi da joj san nije potreban, da je puna snaga i neumorna
  • Govor je toliko ubrzan da je teško ispratiti nit razmišljanja
  • u razmišljanju ‘’skaču’’ sa teme na temu-‘’bujica ideja’’

U  najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima  kao što su :manija

  • Sumanute ideje: javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba od velikog značaja, svima poznata, da je obdarena nadljudskim moćima, ili da je Mesija
  • Halucinacije: osoba čuje ili vidi stvari koje u okolini realno ne postoje

Kakav je tok bolesti?

Manija spada u  endogene psihoze, iako ova psihoza ne oštećuje bolesnikovu ličnost, a između epizoda pogoršanja bolesnik ne deluje bolesno.Medjutim, nelečena bolest iscrpljuje bolesnika, i tada ima razarujeće dejstvo na život pojedinca, na njegovo snalaženje i odnose sa okolinom, porodicom, u profesiji.

Sa preciznom dijagnozom, odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i razumevanjem znakova i simptoma bolesti, možete da naučite kako da preduzmete mere za njihovo korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite produktivno sa svojom bolešću.

Učestalost epizoda(pogoršanja)zavisi od:

  • Kvaliteta i kontinuiteta saradnje pacijenta sa terapeutom u lečenju (tretmanu)
  • Kvaliteta i kontinuiteta saradnje rodbine u tretmanu

Lečenje

  • Osnov za svaki tretman je primena lekova (stabilizatori raspoloženja-psihostabilizatori, antipsihotici, anksiolitici ) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje.
  • Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice
  • Povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.

Važno je upamtiti! srce

  • Manija se može lečiti!
  • Budite strpljivi!
  • Budite aktivni učesnik u lečenju!
  • Kvalitetna i kontinuirana saradnja sa terapeutom u tretmanu smanjuje rizik od ponovnog javljanja epizode bolesti i što je posebno važno smanjuje rizik od suicida!!!

Kako možete pomoći sami sebi?

  1. Upoznajte svoju bolest!
  2. Naučite da prepoznajete rane simptome pogoršanja bolesti! Napravite dogovor sa bliskom osobom koja može pratiti vaše raspoloženje i da vas, svaki put kada primete male znake pogoršanja, na to upozori, nakon čega možete preduzeti prave korake prema nastupajućem pogoršanju i posetiti psihijatra.
  3. Saradjujte kvalitetno i kontinuirano sa svojim lekarom!
  4. O lečenju, eventualno neželjenim reakcijama na lek razgovarajte otvoreno i bez ustezanja sa lekarom!
  5. Ako niste zadovoljni programom lečenja slobodno dajte svoje predloge kako bi se poboljšao kvalitet lečenja!

Kako porodica može pomoći?

  1. Ohrabrite Vašeg srodnika da potraži pomoć psihijatra!
  2. Upoznajte se sa bolešću Vašeg srodnika!
  3. Naučite da prepoznate rane simptome pogoršanja bolesti (tada je najlakše intervenisati i sprečiti ozbiljno pogoršanje bolesti u ambulantnom tretmanu i sprečiti povratak na bolničko lečenje)!
  4. Ako je nastupilo ozbiljno pogoršanje bolesti, nije korisno pacijenta kritikovati,već potražite savet i pomoć od njegovog lekara!
  5. Aktivno učestvujte u lečenju Vašeg srodnika!
  6. Budite strpljivi i uporni.
  7. Saradjujte sa terapeutom.