Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza

Anoreksične osobe opsednute su težinom i izgledom svoga tela. Često imaju iskrivljenu sliku o sopstenom telu i, uprkos svim dokazima da stanje nije takvo, one su čvrsto ubeđene da su debele, makar uistinu bile i vrlo mršave. Osobe sa anoreksijom namerno skidaju kilograme služeći se raznim sredstvima, uključujući dijetu, preterano vežbanje, povraćanje i uzimanje laksativa. Umeju i dobro da se potrude kako bi prikrile ove svoje strategije, a i gubitak težine, od ljudi u svom okruženju.

Anoreksija može da uzrokuje promene u nivou hormona koji utiču na rast u periodu adolescencije, kao i na menstruaciju. U težim slučajevima, gubitak telesne mase može da bude opasan po život.

Anoreksija se uglavnom javlja u zemljama razvijenog sveta. Njene najčešće žrtve su devojke i mlade žene, ali nisu pošteđene ni osobe u drugim starosnim dobima, pri čemu poslednjih godina među obolelima ima sve više dece, dečaka i muškaraca u zrelim godinama. Od anoreksije može da oboli više članova iste porodice, a može biti povezana i s poremećajem prejedanja, bulimijom.

Šta je izaziva?

U mnogim slučajevima anoreksija nervoza javlja se kao svojevrstan nastavak obične dijete za mršavljenje. Značaj koji se u zapadnoj kulturi pridaje vitkom telu naveo je mnoge osobe sasvim normalne telesne konstitucije da bespotrebno mršave, čemu su najpodložniji upravo oni kojima nedostaje samopouzdanja. Uzročnici anoreksije ponekad su i stres i depresija.

Anoreksiju nervozu često srećemo kod mladih ljudi izloženih velikom pritisku u porodicama koje profesionalni uspeh stavljaju iznad svega. U takvim uslovima tinejdžer može osetiti poriv da preuzme kontrolu nad određenim aspektom svog života na taj način što će prestati da jede. Ovo oboljenje postalo je svojevrsni profesionalni rizik kod manekenki, gimnastičarki ili balerina, kod kojih je izrazita vitkost jedan od preduslova uspeha u profesiji kojom se bave.

Kakvi su simptomi?

Gotovo da nema čoveka koji s vremena na vreme ne pokuša da skine neki kilogram, pri čemu je tinejdžerima naročito stalo da budu vitki. Pritom bi trebalo razlikovati normalnu dijetu za mršavljenje od anoreksije nervoze, kod koje se osoba prosečne telesne težine u dužem vremenskom periodu pridržava dijete za mršavljenje. Evo nekih simptoma i obrazaca ponašanja koji se mogu primetiti u ranoj fazi razvoja ovog poremećaja:

  • Osoba odbija da jede, naročito namirnice bogate kalorijama,
  • Opsesivno zanimanje za sve teme u vezi sa hranom,
  • Preopterećenost telesnom težinom i izgledom,
  • Gubitak telesne težine koji se prikriva nošenjem izrazito široke odeće,
  • Osoba je čvrsto ubeđena da ima prekomernu težinu,
  • Upotreba lekova za smanjenje apetita i laksativa,
  • Prekomerno vežbanje.

Kao jedna od komplikacija kod anoreksije nervoze može nastupiti depresija, što za posledicu može imati samopovređivanje i pokušaj samoubistva. Fizički simptomi izbijaju postepeno, u periodu od više nedelja i meseci, i postaju primetniji i ekstremniji kako bolest napreduje. To mogu biti:

  • Ekstreman gubitak težine,
  • Atrofija mišića,
  • Otekli zglobovi,
  • Fine maljice po trupu i udovima,
  • Kod devojaka i žena, izostanak menstruacije.

Ako se anoreksija nervoza javi pre puberteta, ili u vreme kad on treba da počne, proces razvoja polnih karakteristika može biti usporen ili zaustavljen.

Ukoliko osoba uporno odbija da jede, dolazi do ekstremnog gubitka težine, koji može uzrokovati komplikacije kao što su hemijska neravnoteža u krvi, nutritivni deficiti, gubitak koštane gustine, neplodnost, hronična srčana insuficijencija i, konačno, smrt.

Anoreksija nervosa

Kako se dijagnostikuje?

Anoreksična osoba najčešće ne želi da se su­oči sa problemom. U mnogim slučajevima lekaru se prvo obrati zabrinuti roditelj ili pri­jatelj. Lekar će pregledati anoreksičnu osobu kako bi procenio stepen gubitka težine i isključio druge moguće uzroke mršavljenja, kao što je, na primer, neki poremećaj varenja ili kancer. Na osnovu rezultata analize krvi utvrdiće se da li je došlo do hemijskog disbalansa u krvi. Lekar će takođe pokušati da otkrije eventualni osnovni uzrok anoreksije, ili pak neki sa njom povezan psihološki poremećaj, kao što je depresija.

Indeks telesne mase:

Indeks telesne mase BMI se koristi za određivanje trenutnog telesnog statusa kod odraslih. Ispod su BMI skorovi koji odgovaraju različitim nivoima anoresije.

  • Blaga: BMI ≥ 17 kg/m2
  • Umerena: BMI 16–16.99 kg/m2
  • Ozbiljna: BMI 15–15.99 kg/m2
  • Ekstremna: BMI < 15 kg/m2

Kako se leći?

Lečenje je često teško, zato što osoba odbija da se suoči sa svojom bolešću. Ukoliko je došlo do izrazitog gubitka telesne mase, ili postoji rizik od samopovređivanja, osoba može da bude primljena u bolnicu. U manje teškim slučajevima, lečenje se sprovodi u kućnim uslovima pod nadzorom lekara. Na početku lekar postavlja ciljnu telesnu težinu, i onda iz nedelje u nedelju prati napredovanje pacijenta. 0 značaju ishrane za opšte zdravstveno stanje sa obolelom osobom porazgovaraće nutricionista, koji će joj napraviti plan zdrave, uravnotežene ishrane. U bolničkim uslovima, osoba sa anoreksijom nervozom pod budnim je okom lekara koji prate i menjaju njene prerambene navike sve dok pacijent ne dostigne dogovorenu telesnu težinu. Kada se osoba leći kod kuće, od porodice i prijatelja zahteva se da vode računa o njenoj ishrani.

Anoreksične osobe često se upućuju na psihoterapiju. Lekar može preporučiti REBT ili kognitivno-bihevioralnu terapiju, koja oboleloj osobi pomaže da razvije realističniju sliku o sebi, i način ponašanja ili bihevioralnu terapiju u cilju sprovođenja izvesnih pramena u abnormalnom ponašanju. Porodična terapija preporučuje se u slučajevima kada lekar stekne utisak da bi izvor poremećaja trebalo tražiti u porodičnim problemima. Ako postoje simptomi depresije, daju se antidepresivi.

Kakva je prognoza?

Oko 20% ljudi potpuno se oporavi posle lečenja, ali zato isto toliko njih ostane u teškom stanju. Čak i kad osoba dostigne željenu telesnu težinu, profesionalna podrška biće joj i nadalje potrebna da bi je zadržala.

Kod preostalih 60% obolelih anoreksija ne prolazi, ali su simptomi nekad teži, nekad blaži. Neki pak dobiju dovoljno kilograma, ali se ne odreknu nenormalnih prehrambenih navika. Simptomi se, takođe, mogu vratiti i usled reakcije na stres. U nekim slučajevima, bulimija se javlja do pet godina pošto je dijagnostikovana anoreksija nervoza.