Bulimija

Bulimija

Bulimija nervosa je poremećaj ishrane kog karakterišu ponavljane epizode prejedanja praćene ponašanjem čiji je cilj da se izbegne dobijanje na težini.  

Prejedanje podrazumeva jedenje veće količine hrane nego što bi većina pojela u sličnim okolnostima. Ova hrana biva pojedena u određenom vremenskom periodu koji je najčešće kraći od 2 sata. Prilikom procene da li je reč o prejedanju u ovom smislu potrebno je uzeti u obzir kontekst u kome se jedenje odvija. Nekada se veće količine hrane unose za vreme praznika, što se smatra normalnim ponašanjem. Iako tip hrane koji se jede tokom obrazaca prejedanja varira, najčešće podrazumeva slatku, visoko kaloričnu hranu kao što su sladoled, torte i kolači. Osobe sa bulimijom je najčešće sramota svog problema sa ishranom te pokušavaju da ga sakriju. Prejedanje se najčešće odvija u tajnosti i osoba hranu jede veoma brzo. Jedenje se nastavlja dok se osoba ne oseti neprijatno punom. Ove epizode prejedanja su povezane sa osećajem gubitka kontrole.

Ponašanje čiji je cilj da se prevenira dobijanje na telesnoj težini je ponavljano, neodgovarajuće i kompenzatorno i podrazumeva: samoindukovano povraćanje, upotrebu laksativa, diuretika, stimulansa, zloupotrebu pilula za dijetu, restriktivan obrazac jedenja kao što je npr. preskakanje obroka i preterano vežbanje i slično. Najčešći metod pražnjenja je samoizazvano povraćanje. Ovo je izabrani metod za prevenciju dobijanja na telesnoj težini u 80-90% slučajeva. Povraćanje ublažava i fizičku neprijatnost i smanjuje strah od dobijanja na težini.

Obrasce prejedanja i kompenzatornog ponašanja prate ideje o idealnom obliku tela i telesnoj težini.

Kao i u slučaju anoreksije, cilj osobe koja pati od bulimije jeste da spreči dobijanje na telesnoj težini. Međutim, za razliku od anoreksije, gde postoji ekstreman gubitak telesne težine, u slučaju bulimije osoba ima normalnu telesnu težinu ili često može imati i višak kilograma.

U 30-50% sličajeva kod osoba sa bulimijom postoji istorija anoreksije.

Postoje dva tipa bulimije:

  1. Purgativni tip (ovaj podtip podrazumeva regularnu upotrebu samoizazivajućeg povraćanja ili zloupotrebu laksativa ili diuretika sa ciljem da se spereči dobijanje na telesnoj težini)
  2. Nepurgativni tip (ovaj podtip podrazumeva preterano fizičko vežbanje ili post koji ima za cilj prevenciju dobijanja na telesnoj težini, ali bez regularnog korišćenja samoindukovanog povraćanja, diuretika, laksativa..)

U 85-90 % slučajeva bulimija se javlja među ženama, od toga samo 1-3% su odrasle žene, što nam govori da je bulimija najčešća kod devojaka i mladih žena.

Kako nastaje:

Na pojavu bulimije utiču psihološki, genetski, sociokulturni i neurohemijski faktori.

Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja, nerazrešeni emocionalni problemi, visoki nerealistični standardi i ideali fizičkog izgleda kojih se osoba rigidno drži i uporno pokušava da dostigne, nezadovoljstvo oblikom tela odnosno izražena razlika između doživljaja opaženog i zamišljene slike idealnog tela – povezani su sa maladaptivnim stavovima i navikama u vezi sa ishranom i često prethode dijagnozi bulimije.

Karakteristike ličnosti osobe koje su povezane sa dijagnozom bulimije jesu nisko samovrednovanje, perfekcionističke tendencije i opsesivno-kompulsivne crte.

Često kod osoba sa bulimijom možemo pronaći istoriju konflikata u porodici i nesigurne stilove emocionalnog vezivanja. Najčešće je u pitanju deprivacija od strane majke. U slučaju bulimije postoji dokaz o povezanoj ličnoj ili porodičnoj istoriji gojaznosti i porodičnoj istoriji poremećaja raspoloženja ili zloupotrebe supstanci.

Ovi faktori čine osobu podložnijom da razvije poremećaj, ali utiču i na izraženost i trajanje simptoma.

Najčešći okidači same epizode prejedanja jesu pad raspoloženja, interpersonalni problemi, jaka glad nakon suzdržavanja od hrane ili razmišljanja povezana sa telesnom težinom, izgledom tela i hranom. Prejedanje može da ublaži negativno raspoloženje privremeno, ali nakon toga sledi samookrivljavanje i depresivno raspoloženje.

Sociokulturni faktori koji utiču na povećan rizik od bulimije podrazumevaju naglašavanje mršavosti i određenog oblika tela kao ideala lepote poslednjih 50 godina. Iako trenutno postoji manji broj muškaraca sa simptomima bulimije nego žena, pretpostavlja se da će opšti pritisak na muškarce da budu svesni svoga tela i fizičkog izgleda uopšte, koji je sve izaraženiji poslednjih godina, dovesti do povećanja bulimije kod muškaraca.

Istraživanja su pokazala da obrasci prejedanja mogu biti povezani sa serotonergičnim mehanizmima.

Koji su simptomi:

Simptomi koji se javljaju kod osoba sa bulimijom jesu:

  • Stalna preokupacija sa hranom
  • Žudnja za hranom
  • Epizode prejedanja
  • Pokušaji sprečavanja gojenja
  • Strah od gojenja
  • Standardi o izrazito niskoj telesnoj težini

Fizički simptomi koji se mogu javiti kao posledica samoindukovanog povraćanja i drugih oblika pražnjenja jesu:

  • Aritmija
  • Srčani zastoj
  • Poremećaj elektrolita
  • Erozija zuba
  • Čir na želucu
  • Konstipacija
  • Zapaljenje pankreasa
  • Nedostatak leukocita u krvi
  • Upala jednjaka
  • Diabetes mellitus
  • Mišićna slabost

Kod osoba sa bulimijom javlja se gubitak interesovanja za druge ljude. Takođe, pored bulimije mogu biti prisutni i anksioznost, poremećaji raspoloženja, poremećaji ponašanja kao što je sečenje, zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, promiskuitet i drugi poremećaji kontrole impulsa. Često se javlja i osećanje krivice i ljutnja na sebe.

Kako se dijagnostikuje?

Kao i u slučaju anoreksije, prilikom prijema lekar će prvo pregledati osobu ne bi li isključio druge moguće uzroke poremećenog obrasca ishrane, kao što su neurološka ili druga opšta medicinska stanja ili mogućnost da je obrazac prejedanja posledica nekog drugog psihičkog poremećaja kao što je depresija.

Pregled zuba može pokazati prisustvo karijesa ili upalu desnih. Gleđ zuba je najčešće istrošena od česte izloženosti kiselini prilikom povraćanja. Fizički pregled takođe može pokazati popucale krvne sudove u očima (nastale od naprezanja prilikom povraćanja), suva usta i posekotine ili žuljeve na jagodicama prstiju nastale usled izazivanja povraćanja. Nalazi krvi mogu pokazati poremećaj elektrolita ili dehidrataciju.

Prilikom prijema u medicinsku ustanovu, pitanja koja mogu biti korisna radi brze procene postojanja poremećaja ishrane jesu:

  • Da li se navodiš na povraćanje zato što imaš osećaj da si neprijatno sit/a?
  • Da li se brineš da si izgubio/la kontrolu oko toga koliko jedeš?
  • Da li si izgubio/la više od 6 kg u periodu od protekla tri meseca?
  • Da li veruješ da si predebeo/la kada drugi kažu da si premršav/a?
  • Da li bi rekao/la da hrana dominira tvojim životom?

Kako se leči?  

Pristup koji se pokazao kao najefikasniji za lečenje poremećaja ishrane jeste multidisciplinarni pristup. Multidisciplinarni pristup podrazumeva uključivanje endokrinologa, psihijatra i nutricioniste u tretman lečenja osobe obolele kako od anoreksije tako i od bulimije.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (REBT i CBT) je pokazala najbolje efekte u radu sa osobama sa bulimijom. Interpersonalna terapija se pokazala kao uspešna dugoročno, ali ne daje brze rezultate. Samopomoć je dobar prvi korak koji osoba može da napravi, u vidu edukacije (npr. putem biblioterapije) i uz značajnu podršku porodice i prijatelja.

Na polju farmakoterapije SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) su se pokazali kao metoda izbora za lečenje bulimije.

Razvijanje pozitivnije slike o sebi i drugima, promena previsokih kriterijuma i rigidnih ciljeva u vezi sa lepotom, promena doživljaja sopstvenog fizičkog izgleda i ideala lepote, mogu predstavljati značajne faktore prevencije i tretmana bulimije. Kroz rad na navedenim karakteristikama, za koje u kliničkoj i terapijskoj praksi postoje efikasne metode i tehnike, može se postići sistematičniji, značajniji i obuhvatniji napredak u tretmanu simptoma bulimije i poremećaja ishrane uopšte.

Kakva je prognoza?

Ukoliko se leči, oko 50% obolelih ima pun oporavak, 30% se delimično oporavi dok 20% ima hroničan tok. Ukoliko ne postoji nisko vrednovanje sebe ili prateći poremećaj ličnosti prognoza je uopšteno dobra.