Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti („zaljubljenost u samog sebe“). Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava uz izraženu egocentričnost. Često fantaziraju o neograničenom uspehu, velikim sposobnostima, superiornosti, lepoti, inteligenciji, velikoj moći ili idealizovanoj ljubavi. Cilj i funkcija ovih fantazija je da popuni i zameni realnost kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti.

Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane su utiskom koji ostavljaju na okolinu. Veruju da su jedinstveni i specijalni i da njihovi problemi mogu biti shvaćeni samo od strane drugih specijalnih osoba „visokog statusa“. Veću pažnju obraćaju na formu nego na suštinu. Često je prisutna i nesposobnost empatije i na kritiku drugih reaguju hladnoćom, indiferentnošću ali i sržbom.

U ljubavnom životu je često prisutna ideja: „onog dana kada sam zavoleo/la sebe, začela se najdivnija ljubavna idila na svetu“ (Psihijatrija – J. Marić). Međuljudski odnosi imaju tendenciju da osciliraju između idealizacije do potpunog obezvređivanja.

Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.

Simptomi narcisoidnog poremećaja ličnosti

Ovaj poremećaj se prepoznaje po najmanje pet sledećih simptoma:

  • preteran osećaj samoživosti (npr. preteruju kad pričaju o svojim dostignućima i očekuju priznanja iako ih nisu zaslužili)
  • preokupacija fantazijama bezgraničnog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne ljubavi
  • veruju da je su „posebni“ i da ih mogu razumeti samo oni koji su mu slični, tj. ljudi koji mahom imaju visok status u društvu
  • zahtevaju od drugih da im se prekomerno dive
  • narcis uviek smatra da ima pravo na nešto (oni očekuju od drugih da se ovi automatski slažu s njihovim željama)
  • sebično iskorišćavanje drugih sa ciljem postizanja svojih vlastitih ciljeva
  • nedostatak empatije (nisu voljni ili sposobni da prepoznaju potrebe i osjećanja drugih ljudi)
  • često zavide drugima i vjeruju da drugi zavide njima
  • pokazuju arogantno, nadmeno ponašanje i stav

Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.

Narcisoidni poremećaj ličnosti je češći kod muškaraca nego kod žena. Rasprostranjenost ovog poremećaja je 6.2 procenata.

Kao i većina poremećaja ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti obično se smanjuje u intezitetu sa godinama i mnogi ljudi sa ovim problemom gotovo i da ne doživljavaju najekstremnije simptome kada su u 40-im i 50-im godinama.

Kako dijagnostikujemo narcisoidni poremećaj ličnosti?

Poremećaje ličnosti kao što je narcisoidni poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.

Mnogo ljudi sa narcisoidnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.

Dijagnozu narcisoidnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.

Uzroci narcisoidnog poremećaja ličnosti

Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje narcisoidni poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima narcisoidnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.

Tretman narcisoidnog poremećaja ličnosti

Tretman narcisoidnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simptoma.