Šizoidni poremećaj ličnosti karakteriše nesposobnost sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, što ih opredeljuje aktivnostima koje su tipične za usamljenički način života. Osoba sa šizoidnim poremećajem ličnosti često ima poteškoća sa izražavanjem emocija sa predominacijom emocionalne hladnoće. Takođe postoji izražena sklonost ka introspekciji i maštanju, dok je malo ili nimalo aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo.

Osoba sa ovim poremećajem ličnosti izgleda kao da nema potrebe za intimnošću i izbegava bliskost sa drugima. Oni više vole da provode vreme sami nego sa drugim ljudima. Osobe sa ovim poremećajem se često okarakterišu kao „usamljenici“.

Takve osobe imaju posebnih poteškoća s izražavanjem besa čak i kada su direktno isprovocirani, što stvara utisak da nemaju emocije. Njihovi životi se katkad čine „bez cilja“. Često pasivno reaguju u nepovoljnim okolnostima i imaju teškoća da adekvatno odgovore na važne životne događaje.

Zbog nedostatka socijalnih veština i želje za seksualnim iskustvima, osobe s tim poremećajem imaju malo prijatelja, retko izlaze i često ne stupaju u brak. Sposobnost za rad i zapošljavanje može biti oštećena, posebno ako se traži međuljudsko angažovanje, ali mogu imati uspeha ako rade u uslovima društvene izolacije.

Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji.

Simptomi šizoidnog poremećaja ličnosti

Šizoidni poremećaj ličnosti se karakteriše nezainteresovanošću za socijalne odnose  i nemogućnošću izražavanja emocija u interpersonalnim situacijama počevši od ranog odraslog doba. Prisutan je u različitim kontekstima:

  • niti žele niti uživaju u bliskim odnosima, uključujući i porodične
  • skoro uvek biraju pojedinačne aktivnosti
  • malo su, ili nimalo, zainteresirani za seksualne odnose sa drugom osobom
  • uživaju u vrlo malo, ili nimalo aktivnosti
  • nemaju bliskih prijatelja ili osoba od poverenja, osim najbližih rođaka
  • ravnodušni su prema pohvalama i kritikama drugih
  • deluju hladno i ravnodušno

Zbog toga što se poremećaji ličnosti opisuju kao dugotrajan obrazac, oni se najčešće dijagnostikuju u odraslom dobu. Neuobičajno je da se dijagnostikuje u detinjstvu ili adolescenciji, jer su deca i tinejdžeri u konstantom razvoju i u pubertetu. Međutim da bi se ovaj poremećaj dijagnostikovao kod deteta ili tinejdžera, naznake bi morale da budu prisutne najmanje godinu dana.

Šizoidni poremećaj ličnosti je češći kod muškaraca nego kod žena. Rasprostranjenost ovog poremećaja je između 3.1 i 4.9 procenata.

Kako dijagnostikujemo šizoidni poremećaj ličnosti?

Poremećaje ličnosti kao što je šizoidni poremećaj ličnosti obično dijagnostikuje specijalista za mentalno zdravlje, kao što je psihijatar ili psiholog. Lekari opšte prakse nisu specijalizovani da dijagnostikuju ovaj poremećaj. Dakle ako se prvobitno obratite svom izabranom lekaru opšte prakse o ovom problemu, on bi trebalo da Vas uputi specijalisti za mentalno zdravlje na dijagnostiku i dalje lečenje. Ne postoji laboratorijska analiza ili genetski test koji se može primeniti za postavljanje dijagnoze ovog poremećaja.

Mnogo ljudi sa šizoidnim poremećajem ličnosti retko traže pomoć. Ljudi sa poremećajem ličnosti često ne traže tretman sve dok poremećaj ne počne znatno da ih ometa ili da na neki drugi način utiče na njihov život. To se najčešće dešava kada se iscrpe odbrambeni resursi osobe za nošenje sa stresom i drugim životnim događajima.

Dijagnozu šizoidnog poremećaja ličnosti postavlja specijalista za mentalno zdravlje upoređujući Vaše simptome sa gore navedenim i donosi odluku da li Vaši simpotomi ispunjavaju kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja.

Uzroci šizoidnog poremećaja ličnosti

Istraživači danas ne znaju šta uzrokuje šizoidni poremećaj ličnosti. Postoje mnoge teorije, međutim, samo o mogućim uzrocima šizoidnog poremećaja ličnosti. Većina stručnjaka se slaže sa biopsihosocijalnim modelom uzročnosti – pod ovim se podrazumeva da se uzrok mora potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe. Naime, uzrok se najverovatnije može pripisati spletu bioloških, genetskih faktora, zatim socijalnih (način na koji je osoba u ranom detinjstvu uspostavljala svoje prve relacije sa roditeljima kao i sa drugom decom) i psiholoških (temperament koji oblikovan sredinom u kojoj je osoba odrastala, kao i naučeni koping mehanizmi). Odavde možemo zaključiti da nije dovoljan jedan faktor za nastanak poremećaja, već kompleksno, isprepletano delovanje svih navedenih faktora.. Ako osoba ima ovaj poremećaj ličnosti, postoji velika mogućnost da poremećaj naslede deca.

Tretman šizoidnog poremećaja ličnosti

Tretman šizoidnog poremećaja ličnosti obično podrazumeva dugoročnu psihoterapiju uz pomoć terapeuta koji ima iskustva u lečenju ove vrste poremećaja ličnosti. Lekovi se takođe mogu prepisati da pomognu kod određenih simpotoma.