Poremećaji ličnosti čine klasu mentalnih poremećaja koje karakterišu dugotrajani i kruti obrasci razmišljanja i ponašanja. Zbog nefleksibilnosti i postojanosti tih obrazaca, nastaju ozbiljni problemi i otežano funkcionisanje osoba sa ovim poremećajem.

Poremećaji ličnosti se od strane stučnjaka za mentalno zdravlje vide kao trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazci ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Začeci se mogu videti već u ranom odraslom dobu. Da bi se dijagnostikovao kao poremećaj ličnosti, obrazac ponašanja mora uzrokovati značajne probleme i nefunkcionalnost u ličnim, društvenim i/ili profesionalnim situacijama.

Ovi poremećaji se obično ne dijagnostikuju dok pojedinac ne dostigne određenu životnu dob, često ne pre nego što zađe u dvadesete godine svog života. Većina osoba sa poremećajima ličnosti živi prilično normalan život, a često i sami traže psihoterapijsku pomoć u stresnim životnim periodima i kada zahtevi okoline prevazilaze njihove kapacitete. Većina ljudi može prepoznati kod sebe neke ili sve od crta ličnosti koje ćemo navesti; razlika je u tome što to ne utiče na svakodnevno funkcioniranje većine ljudi u istoj meri kao kod osoba dijagnostikovanim sa ovim poremećajem. Poremećaji ličnosti su integralni (sastavni) deo osobe, te ih je stoga veoma teško lečiti ili „izlečiti“.