Razumevanje straha od ružnoće

( body dysmorphic disorder)-BDD

 Sadržaj:

  • Šta je BDD?;
  • Koji su uobičajeni znaci BDD-a?
  • Šta prouzrokuje ovaj sindrom?
  • Koji su tretmani na raspolaganju?
  • Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu?

Šta je BDD?

To je anksiozni poremećaj razvijen oko našeg izgleda. Ako imamo ovaj sindrom onda smo veoma okupirani našim izgledom i imamo anksioznost koja nas ometa u životu. Možemo razviti navike kao što su: da smo stalno ispred ogledala, da neprestano čačkamo kožu kao i da razvijemo pogrešnu sliku o svom izgledu.

„Ja se vidim kao rugobu i stalno ubeđujem ljude oko sebe koliko sam ružna“

Ovo sve nas može odvesti i u druge probleme kao što su:

  • Izbegavanje situacija koja nam izaziavju anksioznost ili nelagodnost;
  • Depresiju;
  • Upuštanje u konzumiranje droga ili alkohola;
  • Samopovređivanje;
  • Samoubilačke misli.

Mnogi ljudi sa BDD-om ne traže pomoć zato što misle da će ih osuđivati ili misliti da su uzaludni. Što znači da ljudi često dugo boluju dok ne odluče da potraže pomoć. Ovo je veoma ozbiljna bolest.

 Koji su uobičajeni znaci BDD-a?

Ako imamo BDD onda imamo opsesiju koja izaziva ozbiljna anksioznost. Možemo da razvijemo i kompulsivno ponašanje ili rutine da bi se izborili sa njom. Ovo  je blisko sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Iako je svako na svoj način razvio BDD ipak postoje neki zajednički znaci: Opsesivno brinemo o svom telu, provešćemo i do nekoliko sati dnevo razmišljajući šta bi promenili na svom telu ili licu, može da nam smeta jedan ili više delova tela.

Zajednička područja tela koju ovaj sindrom može da obuhvati:

  • Crte lica kao što su: oči, nos, usta, kosa, brada.
  • Pojedinačni delovi kao što su: grudi ili genitalije.
  • Da smo neproprcionalni ili nesrazmerni;
  • Da nam jedan deo tela nije proporcionalan ili srazmeran sa ostatkom tela.
  • Da smo previše debeli, mršavi ili ružni.

Neki sa ovim poremećajem imaju i problem sa ishranom.

Možemo razviti kompulsivno ponašanje i rutine da se izborimo sa anksioznošću koju osećamo zbog izgleda, ovo može da obuhvati:

  • Upotrebu previše šminke u javnosti;
  • Tražimo konstantno mišljenje ljudi u našoj okolini o našem izgledu;
  • Stalno pipkamo deo tela kojim smo nezadovoljni;
  • Stalno se upoređujemo sa drugima oko nas ili modelima iz magazina ili časopisa.

 Šta izaziva BDD?

Teško je reći šta je tačno uzrok, međutim istraživanja su utvrdila da ima mnogo faktora koji su mogli dovesti do razvoja BDD-a:

  • Zlostavljanje – ako smo doživeli zlostavljanje to može dovesti do toga da izgradimo lošu sliku o sebi i to najčešće ako smo bili zlostavljeni dok smo bili tinejdzeri. Tad smo još osetljivi i nesigurni.
  • Nisko samopoštovanje – ako imamo nisko samopoštovanje, možemo postati opsednuti našom željom da poboljšamo deo tela koji nam se ne dopada, ovo je slučaj ukoliko smatramo da nam je izgled najbitniji u životu.
  • Strah od samoće ili izolovanosti – ako mislimo da se nećemo uklopiti u društvo ili nismo u stanju da održimo vezu, možemo razviti razmišljanja koja će nas odvesti u BDD.

Npr.: ako verujemo da nam treba određeni fizički izgled da bi održali prijateljstvo ili vezu tad ćemo razviti negativno razmišljanje o našem izgledu. Ako nam se desi da zbog toga prekinemo vezu ili izgubimo prijatelje to će dovesti da se osećamo lošije i nesigurnije.

  • Perfekcionizam- upoređivanje sa drugima ako pokušamo da se dovedemo do savršene fizičke spreme. Ukoliko nam je posao vezan za telesni izgled tipa: bodibilding, manekenstvo onda smo izloženi većem riziku da razvijemo BDD.

 Koji su tretmani na raspolaganju?

Ako smatramo da imamo BDD i želimo stručnu pomoć onda najbolje da se prvo obratimo našem lekaru opšte prakse, on će nam uraditi procenu i dijagnozu i uputiti na odgovarajući tretman.

Evo nekoliko tretmana na raspolaganju:

  • Kognitivno bihejvioralna terapija – seanse sa terapeutom, knjige ili kompjuterski programi u cilju samopomoći;
  • Lekovima- lekovi uglavnom u kombinaciji sa kongitivnom terapijom;
  • Specijalna podrška- ako ostali tretmani ne pomognu.

 

Kognitivno bihejvioralna terapija (REBT/KBT)

Je oblik terapije koji ima za cilj da indetifikuje vezu između misli, osećanja i ponašanja kao i da razvijemo praktične veštine u upravljanju njima. To može da se odvija u grupi ili individualno.

Za BDD REBT/KBT obično se fokusira na naš generalni stav prema fizičkom izgledu i o našem nezadovoljstvu. Ona ima za cilj da postepeno smanji osećaj nezadovoljstva. Ova terapija je preporučljiva za efikasno rešavanje BDD-a jer nas uči da se suprostavimo našim opsesijama i da ih se rešimo.

  • Suošavanje sa situacijama kada opsesivno razmišljamo o našim delovima tela koja nas čine nezadovoljnim i da nam pomognu da se se rešimo takvim misli.
  • Razvijanje tehnike koja će nam pomoći u kompuslivnom ponašanju da se npr.:da ne provodimo sate ispred ogleda.

Vrlo je bitno da se osećamo prijatno sa psihijatrom (psihoterapeutom) i da u potpunosti razumemo terapiju da ne bi napravili sebi dodatnu anksioznost ili uznemirenost.

Lekovi –  ako REBT/KBT ne uspe onda se mogu prepisati lekovi tj. antidepresivi. Ovo će uglavnom biti selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI).

Antidepresivi:

  • Flukosetin (Flunirin); 
  • Fluvoksamin (Fevarin);
  • Paroksetin (Seroxat);
  • Escitalopram (Cipralex);
  • Sertalin (Zoloft) .

SSRI mogu izazvati neprijatne sporedne efekte tako da je važno da pročitamo upustvo i posavetovati se da lekarom o neželjenim efektima pre upotrebe leka.

 Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu?

Možemo mnogo da pomognemo ako prihvatimo njihova osećanja i da shvatimo da im je teško da se izbore sa BDD-om jer su ovo za njih veoma realna osećanja. S toga ne treba da ih osuđujemo ili izbegavamo. Treba da razumemo ako ne žele da se vide sa nama, da shvatimo da nisu ljuti na nas već imaju strah od izlaganja u javnosti. Treba im preporučiti stručnu pomoć. A ako oni sami odluče da krenu na tretmane treba da ih podržimo i budemo uz njih npr:. da im pravimo društvo na putu do terapeuta ili da im pomognemo oko kuće ili čuvanju dece dok su na terapiji.

Najbolje bi bilo da se i mi sami informišemo o BDD-u da bi u potpunosti razumeli i znali kako da im budemo od koristi i pomoći.