Simptomi shizofrenije

shizofrenija simptomi

Shizofrenija je mentalni poremećaj koga karakterišu postojanje bar dva od navedenih simptoma u trajanju od mesec dana:

  • Sumanute ideje
  • Halucinacije
  • Dezorganizovan govor
  • Grozno dezorganizovano ili katatono ponašanje
  • Tri negativna simptoma (emocionalno odnosno afektivno zaravnjenje, alogija i apatija)

Dovoljan je i samo jedan od gore navedenih simptoma za postavljanje dijagnoze shizofrenije ukoliko su sumanute ideje bizarne ili ukoliko pacijent ima halucinaciju glasa koji uporno komentariše pacijentovo ponašanje ili misli, ili pak dva ili više glasova koji međusobno razgovaraju jedan sa drugim.

Pozitivni simptomi

  • Sumanute ideje
  • Halucinacije
  • Dezorganizovano mišljenje
  • Agitacija (hostilnost ili psihomotorna uznemirenost)

Negativni simptomi

  • Afektivno zaravnjenje– Opseg emocionalnog odgovora osobe je jasno smanjen; ne uspostavljanje kontakta očima; Smanjen govor tela.
  • Alogia– Siromaštvo govora u vidu kratkih i praznih odgovora.
  • Apatija – Nemogućnost započinjanja i istrajavanja u aktivnostima koje imaju cilj (škola ili posao).

 

Iako navedeni simptomi moraju biti prisutni bar (1) mesec, takođe moraju postojati i konstantni znaci oštećenog funkcionisanja u periodu od bar 6 meseci. Tokom ovog perioda znaci oboljenja mogu biti prisutni ali u blažoj formi. Tokom ovog šestomesečnog perioda bar dva od gore navedenih kriterijuma treba da budu zadovoljena ili samo jedan od Negativnih simptoma  – čak i u blažoj formi.

Shizofrenija retko počinje pre adolescencije. Period kada se najčešće javlja prva psihotična epizoda je u ranim do srednjim dvadesetim godinama života kod muškaraca i u kasnim dvadesetim kod žena. Iako se očigledni simptomi obično ne pojavljuju pre dvadesetih, prodromalni simptomi u vidu blažih formi halucinacija i sumanutih ideja će prethoditi prvoj psihotičnoj epizodi. Na primer, osobe mogu da imaju razna netačna uverenja koja ne dosežu kvalitet sumanutosti (magijsko mišljenje.. znaci kraj puta); da doživljavaju neobična čulna iskustva (oseća prisustvo neke osobe u sobi); govor može biti razumljiv ali po malo nejasan; i ponašanje može biti neobično (mumlanje sebi u bradu na javnom mestu) ali ne i upadljivo dezorganizovano.

Osobe sa shizofrenijom doživljavaju ozbiljan stres i oštećenja u različitim životnim domenima. Nivo funkcionisanja u domenima kao što su rad, međuljudski odnosi, ili briga o sebi mora biti znatno ispod postignutog nivoa pre početka simptoma da bi osoba dobila dijagnozu (kada je početak u detinjstvu ili adolescenciji to onda podrazumeva neuspeh u uspostavljanju međuljudskih odnosa kao i onemogućeno sticanje akademskog ili profesionalnog obrazovanja).

Shizoafektivni poremećaj i Poremećaji raspoloženja sa psihotičnim simptomima su važni za diferencijalnu dijagnostiku i potrebno ih je isključiti pre postavljanja definitivne dijagnoze shizofrenije. Poremećaj takođe ne sme biti uzrokovan direktnom upotrebom ili zloupotrebom supstanci (npr alkohol, droge, lekovi) ili biti posledica narušenog opšteg zdravstvenog stanja.

0,3% -0,7% ljudi će razviti shizofreniju, pritom postoje jasna odstupanja između rasa i etničkih zajednica, među državama kao i u zavisnosti od geografskog porekla imigranata i njihove dece.  Razlike javljanja po polu su takođe drugačije u zavisnosti od proučavanog uzorka populacije. Nasilničko ponašanje i agresivnost može da se dovede u vezu sa shizofrenijom ali spontani i nasumični napadi nisu uobičajeni. Agresivnost se češće javlja kod mlađih muškaraca kod kojih postoji istorija agresivnog ponašanja, odbijanja da se leče, korišćenja psihoaktivnih supstanci i impulsivnosti.

Treba se dodatno podvući da većina osoba sa shizofrenijom nisu agresivne kao i da su mnogo češće žrtve nasilja i zloupotreba u odnosu na opštu populaciju.