9.5 C
Belgrade, RS
субота, новембар 18, 2017
Naslovna Psihoterapija KOGNITIVNA PSIHOTERAPIJA

KOGNITIVNA PSIHOTERAPIJA

Dajemo odgovor na pitanje šta je kognitivna psihoterapija

Opis kognitivne psihoterapije

Kognitivna terapija se rukovodi teorijom da je to kako se osećamo posledica našeg načina razmišljanja. Veruje se da su poremećaji, kao što je depresija, rezultat pogrešnog načina razmišljanja i sistema uverenja. Korekcijom pogrešnih uverenja percepcija i emotivno stanje osobe se popravlja.

  • Personalizacija — povezivanje negativnih događaja sa sobom onda kada za to nema osnova.

Primer— Prolezeći hodnikom na radnom mestu Ivana pozdravlja svog šefa sa „dobar dan“. Šef ne odgovara i nastavlja u pravcu kancelarije. Ivana tumači ponašanje šefa kao manjak poštovanja prema njoj.  Oseća se demoralisano i odbačeno. Mođutim ponašanje šefa verovatno nema nikakve veze sa njom. Možda je preokupiran predstojećim sastankom, ili se posvađao sa suprugom tog jutra. Kada bi Ivana uzela u obzir mogućnost da ponašanje šefa nije povezano lično sa njom verovatno bi izbegla loše raspoloženje i osećanja.

  • Dihotomno Razmišljanje — posmatranje stvari kao crne ili bele, sve ili ništa. Ovo je obično zapaženo kada osoba proizvede samo dva izbora u nekoj situaciji.

Primer— Marija ima problem na poslu sa jednim od nadrženih za koga smatra da je loše tretira. Sebe ubeđuej da ima samo dve opcije: da kaže svom šefu ili da otkaz. Ne može da razmotri druge mogućnosti kao na primer da razgovara sa šefom na konstruktivan način, da zatraži uputstva od nekog ko je više nadređen, da stupi u kontakt sa pravnom službom, itd.

  • Selektivna Apstracija— fokusiranje samo na određene aspekte situacije, uglavnom na negativne.

Primer— Tokom sastanka na poslu, Snežana izlaže predlog za rešavanje problema. Njeno izlaganje većina sluša sa velikim interesovanjem i za mnoge od ideja je dobila aplauz. Međutim jedan od nadređenih je istakao da je njeno predviđanje budžeta veoma neadekvatno. Snežana ignoriše pozitivne komentare i svu pažnju usmerava na jedan negativan. Ona njegov komentar tumači kao nedostatak podrške od strane šefa i poniženje pred celom grupom.

  • Preuveličavanje i minimiziranje — izobličavanje važnosti nekog određenog događaja.

Primer — Zoran je srednjoškolac koji želi da upiše medicinski fakultet. On zna da će prosek njegovih ocena biti korišćen kao jedan od kriterijuma kriterijum za upis. Dobija 3 na času biologije. Tog trenutka postaje demoralisan i razmišlja kako je njegov životni san da postane lekar sada postao nemoguć.

Kognitivni terapeuti u radu sa osobom preispituju greške u razmišljanju (zaključivanju) kao par prethodno navedenih.  Ističući alternativne načine posmatranja i sagledavanja situacije  pogled na svet osobe se menja i potom se i raspoloženje popravlja. Istraživanja su pokazala da kognitivna terapija može biti efikasna kao i lekovi u dugoročnom tretmanu depresije.