Ono što je specifično za populaciju dece, a što i  definiše samu primenu REBT-a, jeste mentalni razvoj dece. Deca su kao i odrasli, sklona iracionalnom mišljenju. Imaju dispoziciju da misle iracionalno i ta osobina je prisutna čitavog života, te isključuje  mogućnost savršenog mentalnog zdravlja. Kod njih se sposobnost racionalnog i logičkog mišljenja razvija oko 6. godine, a sposobnost apstraktnog mišljenja do 12. godine.

Mnoga deca ne uočavaju da njihova ponašanja i emocije imaju negativni uticaj na njihov život. Niti su svesni da postoje alternativni načini  reagovanja.  Stoga će deca retko inicirati terapiju jer ne uviđaju da postoji problem, ali ni rešenje. Zato roditelji igraju veliku ulogu u prepoznavanju emocionalnih poremećaja dece.

REBT se može primenivati sa decom starijom od šest godina, a naravno uzimajuć u obzir njihov razvojni nivo u određivanju metoda i tehnika. Zato što su deca-deca – nezrela, manje obrazovana, očekivano je da prave više kognitivnih grešaka i da se mnogo lakše uznemire nego odrasli. Deca mogu verovati da je nešto istina jer oni misle da je istina ili zato što tako kažu njihovi roditelji, vršnjaci  ili drugi ljudi.

Koliko će dečije mišljenje biti iracionalno, zavisi od temperamenta deteta, sredine u kojoj odrasta, vaspitnog stila roditelja i nekih negativnih aktivirajućih događaja u njihovim životima.

REBT praktičari veruju da se emocionalni poremećaji i neprihvatljivo ponašanje u detinjstvu može najbolje razumeti kroz interakciju između osobe i sredine. Deca pokazuju krakterističan način razmišljanja o i u vezi sa svojom sredinom koje vrši uticaj na njihovu sredinu. Slično tome, situacije međusobno modifikuju ponašanja i stavove ljudi omogućavajući im odgovarajuće učenje, kao i prirodne posledice za određena ponašanja. Postoji skoro recipročan odnos između abnormalnog ponašanja i devijantnog okruženja. Abnormalnosti osobe imaju tendenciju da podstaknu abnormalosti okruženja i obrnuto.  Stoga je važno utvrditi interakciju između osobe i okruženja kako bi se donela dobra procena poremećaja.

Procena poremećaja se sastoji iz dve faze:  Identifikovanja problema – koji se radi putem formalnih i neformalnih testova i metoda koji utvrđuju da li problem zaista postoji ili je samo u glavi roditelja i nastavnika. Ono što često dovodi do greške i pogrešnog zaključka da problem postoji, jeste ignorisanje normalnog ponašanja dece u određenom uzrastu. Stoga je važno da se prikupi što više informacija o detetu sa raznih strana. Dakle, potpuna procena podrazumeva analizu ponašanja, psihološko testiranje i porodični i individualni intervju. Kada se utvrdi problem, nastupa druga faza tj.  analiza problema koja podrazumeva otkrivanje nezdravih emocija, disfunkcionalnih ponašanja i misli.

Procena emocionalnog poremećaja, konkretno u školi, može se vršiti posmatranjem, uvidom u školsko postignuće, putem intervjua sa učenikom, nastavnicima i roditeljima ili testiranjem pojedinačnih učenika. U grupi, nastavnik ili stručni saradnik u mogućnosti je da vidi interakciju među učenicima, njihova ponašanja i situacije u  kojima se ta ponašanja javljaju. Zato je saradnja sa školom veoma važna i prilikom dobijanja potrebnih infromacija, a i u toku trajanja tretmana.

Važan izvor informacija naravno jesu roditelji i oni pored toga što mogu dati dosta informacija o učenicima, predstavljaju saradnike za rešavanje problema. S obzirom da deca nemaju sklonost ka samoanalizi svojih emocija i ponašanja, neće biti mnogo motivisana za promene, a takođe su manje odgovorna stoga se i očekuje da neće moći sama da rade svoje bihevioralne domaće zadatke. S druge strane, roditelji su u većini slučajeva voljni da sarađuju i mogu pomoći tako što mogu koristiti struktuisan sistem nagrađivanja i kažnjavanja koji je u skladu sa REBT domaćim zadacima.

Ako postoji potreba za psihoterapijskim radom potrebno je dete upoznati sa karakterisitkama psihoterapijskog pravca i načinom rada na seansi (prilagoditi objašnjenje uzrastu) i pružiti mu veliku podršku i ljubav. Deca su veoma osetljiva na neiskrenost, manje su otvorena od odraslih, te je topao i podržavajući odnos neophodan pre nego što iskreno kažu kako se osećaju i šta misle.