Shema terapija (Schema Therapy) je nov psihoterapijski pravac koji je nastao devedesetih godina dvadesetog veka. Autor ovog psihoterapijskog pravca jeste dr Džefri Jang (Dr. Jeffrey Young). Shema terapija je integrativni pristup koji uključuje elemente KBT-a, teorije afektivnog vezivanja, geštalta, interpersonalne terapije i psihoanalitičke škole.

Shema terapija je uspešna u tretiranju hronične depresije i anksioznosti, poremećaja u ishrani, problema u partnerskim odnosima, poremećaja ličnosti, a korisna je i u radu sa pojedincima koji ispoljavanju kriminalno ponašanje i u prevenciji relapsa kod bolesti zavisnosti.

Shema terapija stavlja fokus na sržne psihološke teme – Rane maladaptivne sheme. Fokus se stavlja na prepoznavanje, razumevanje i promenu ovih shema. Veliki značaj se pridaje i događajima iz detinjstva.

Sheme su najdublji nivo kognicije. Predstavljaju obrasce koji se sastoje od negativnih/disfunkcionalnih misli, osećanja i telesnih senzacija, koji su najčešće razvijeni rano u detinjstvu kao rezultat nezadovoljenih potreba za bliskošću, autonomijom, igrom, spontanošću i granicama. Ovi negativni obrasci se ponavljaju tokom života i predstavljaju prepreke u ostvarenju ciljeva i zadovoljenja potreba osobe. Sheme najčešće ne iščezavaju bez terapije.

Postoji 18 shema i one se nazivaju:

  • Emocionalna deprivacija,
  • Napuštanje / Nestabilnost,
  • Nepoverenje / Zlostavljanje,
  • Defektnost / Stid,
  • Socijalna izolacija,
  • Podređivanje,
  • Samo-žrtvovanje,
  • Traženje podrške i priznanja,
  • Pravo / Grandioznost,
  • Nedovoljna samokontrola i nedisciplinovanost,
  • Zavisnost / Nekompetentnost,
  • Vulnerabilnost na Povredu,
  • Umreženost / Nerazvijenost self-a,
  • Neuspeh u postignuću,
  • Negativnost / Pesimizam,
  • Emocionalna inhibiranost,
  • Preterani standardi / Preterana kritičnost,
  • Kažnjavanje.

Cilj Shema terapije se sastoji u tome da klijenti zadovolje svoje bazične potrebe kroz promenu shema.

Ono što je važno napomenuti jeste karakteristika odnosa terapeut-klijent, koji je nešto drugačiji  od odnosa koji se gradi u KBT-u. Naime, odnos je ključan jer bez dobrog odnosa nije moguće otkriti i menjati sheme. Veoma je važno da terapeut ima dobar kapaciet za empatiju kako bi razumeo razloge zbog kojih se klijent drži svojih shema, a ujedno i da bi mogao da suočava klijenta sa postojanjem shema. Još jedna odlika terapijskog odnosa je i tzv. riperenting (reparenting) koji uključuje zadovoljenje klijentovih potreba koje nisu zadovoljili njihovi roditelji kada su bili deca (uz naravno poštovanje granica terapijskog odnosa).

Izvori:

  • David C. Bricker, Ph.D. and Jeffrey E. Young, Ph.D. , A Client’s Guide to Schema Therapy, Schema Therapy Institute
  • Mirović T. (2010) Rane maladaptivne sheme – sheme koje prave probleme, Beograd: Zadužbina Andrejević.
  • Young, J. E. et al. (2006) Schema Therapy: A Practitioner’s Guide, Guilford press, NY