Da li se nekada osećate suviše opterećenim da biste se sami nosili sa svojim problemima? Ako je odgovor da, ne brinite, niste sami.

Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) svaka četvrta osoba u Evropi ima mentalnih problema u nekom periodu u svom životu. Međutim, pored mentalnih problema kao što su depresija ili anksioznost, ljudi se susreću i sa problemima kao što su problemi u emotivnim vezama, gubitak posla, smrt bliske osobe, zloupotreba psihoaktivnih supstanci… Sve ovo su stvari sa kojima nekada ne možemo sami da se nosimo. Često se obratimo prijateljima ili porodici za pomoć, međutim, oni nas mogu saslušati, ali ne mogu uvek pomoći onoliko koliko bi želeli. Nekada je mnogo efikasnije i korisnije potražiti stručnu psihološku pomoć.

Koliko puta ste imali emotivnih problema i rekli: „Proći će, mogu ja sam/a da izađem sa ovim na kraj.“, a onda je prošlo mesec dana, tri meseca, cela godina, a problem i nezdrava emocija su i dalje tu? Da li biste toliko čekali da imate glavobolje svaki dan, mučnine ili temperaturu pre nego što biste otišli kod lekara?

ŠTA JE PSIHOTERAPIJA?

U psihoterapiji, terapeuti koriste naučno-zasnovane procedure da bi pomogli ljudima da razviju zdravije i efektivnije navike. Psihoterapija predstavlja tretman koji se zasniva na odnosu između klijenta i terapeuta. Kada ste na terapijskoj seansi vi se nalazite u podržavajućem okruženju gde možete otvoreno da pričate sa nekim ko je objektivan i ne osuđuje vas. Terapija je vid saradnje. Od klijenta se ne očekuje da priča o svom životu i problemima dok ga terapeut ćutajući procenjuje, niti se očekuje od klijenta da sedi i čeka da mu terapeut da „na tacni“ rešenje za sve njegove probleme. Klijent i teraput rade zajedno na identifikovanju klijentovih problema i promeni njegovih misli, osećanja i ponašanja. Aktivan rad je potreban sa obe strane u pravcu ostvarenja zajedničkog cilja.

Ono što dobijate terapijom nije samo rešenje problema već i set novih veština koje će vam pomoći da se izborite sa svakim sledećim izazovom koji bude pred vama u budućnosti.

VRSTE PSIHOTERAPIJE

Postoji nekoliko psihoterapijskih pristupa kao što su: kognitivno-bihejvioralni, psihoanalitički, transakcioni, geštalt… Psihoterapijski pristup predstavlja smernice za razumevanje klijenta i njegovih problema.

U zavisnosti od toga za koji pristup se odlučite zavisiće i to na koji način će terapeut pristupiti vašem problemu, koje će tehnike koristiti i na koji način ćete problem rešavati. Npr. kognitivno-bihejvioralni pristup je vrlo praktičan. Terapeut će od vas tražiti da izvršavate različite konkretne zadatke sa ciljem razvijanja određenih veština, kao što je prikupljanje informacija (beleženje sopstvenih reakcija, stavova i osećanja u konkretnim situacijama), čitanje (da biste se bolje upoznali sa određenom temom), pravljenje plana aktivnosti, postepeno izlaganje situacijama i objektima od kojih postoji strah (lift, avion, pas…).

Sad druge strane, psihoanalitički pristup se više fokusira na priču nego na akciju. Na ovim seansama ćete vreme provoditi razgovarajući o prethodnim iskustvima da biste razumeli korene vaših sadašnjih problema.

Vaš terapeut može i kombinovati elemente različitih pristupa i prilagoditi tretman vašim potrebama.

RAZLOZI ZA ODLAZAK NA PSIHOTERAPIJU

Neki ljudi će potražiti terapeuta jer se osećaju depresivno, anksiozno ili doživljavaju napade panike. Drugi će potražiti pomoć zbog emocija i ponašanja koje imaju povodom svoje hronične bolesti, što im dodatno otežava svakodnevno funkcionisanje, dok će se neki ljudi obratiti terapeutu zbog problema kao što je razvod, problem sa prilagođavanjem na novom radnom mestu, u školi, problem sa učenjem, suočavanje sa odlaskom dece od kuće (sindrom praznog gnezda)…

Znaci da biste mogli imati koristi od psihoterapije:

  1. Osećate se preopterećenim, tužnim i bespomoćno duži vremenski period
  2. Vaši problemi se ne rešavaju bez obzira na vaš trud i pomoć porodice i prijatelja
  3. Teško se koncentrišete na posao i izvođenje svakodnevnih aktivnosti
  4. Preterano brinete, stalno iščekujete najgore ili ste napeti
  5. Vaše ponašanje (pijenje, agresivnost..) šteti vama i ljudima oko vas