9.5 C
Belgrade, RS
субота, новембар 18, 2017

Shizofrenija i Psihoza

Opšte informacije o shizofreniji i uvod u tretman

„Misterija obavijena u zagonetku“

shizofrenija

Poremećaj koji danas nazivamo shizofrenijom je tokom ljudske istorije uvek izazivao zabrinutost, čuđenje i strah. Za osobe koje boluju od shizofrenije se nekada mislilo da su zaposednute demonima te su zbog straha drugih ljudi bili mučeni, proganjani, zaključavali i izolovali.

Uprkos napretku u razumevanju njenih uzroka, toka i lečenja, shizofrenija i dalje zbunjuje zdravstvene radnike i društvenu zajednicu. Običan čovek će se lakše nositi sa idejom da neko boluje od raka pre nego da razume upadljivo ponašanje, halucinacije i čudne ideje osobe koja boluje od shizofrenije.

Kao i kod mnogih drugih duševnih poremećaja, uzroci shizofrenije nisu do kraja objašnjeni. Prijatelji i porodica najčešće su šokirani, uplašeni ili ljuti, kada saznaju za dijagnozu. Ljudi često zamišljaju osobu sa shizofrenijom kao nekog ko je nasilan i bez ikakve kontrole za razliku od osobe koja ima drugu vrstu duševne bolesti. Međutim sve predrasude i loša shvatanja koja prate shizofreniju se lako mogu ispraviti.

Očekivanja postaju daleko realnija kada se shizofrenija shvati kao poremećaj koji zahteva trajni i često celo-životni  tretman. Demistifikacija bolesti, uporedo sa najnovijim otkrićima iz polja neuronauke i neuropsihologije, pružaju novu nadu za iznalaženje efikasnijih tretmana za bolest koja je ranije imala jako lošu prognozu.

Shizofrenija se odlikuje širokim repertoarom neuobičajenih i upadljivih ponašanja koja dovode do velikih poremećaja u životu ljudi koji su oboleli kao i ljudima koji su u njihovoj blizini. Shizofreniju pogađa osobe bez obzira na pol, rasu, položaj u društvu ili kulturu.

Sumanute ideje i halucinacije su uobičajne kod shizofrenije

Najočigledniji simptom shizofrenije jeste poremećaj načina na koji osoba misli i shvata stvarnost. Osoba može izgubiti sposobnost da racionalno procenjuje svoju okolinu i odnose sa drugim ljudima. Često veruju u stvari koje nisu istinite i to veoma teško prihvataju.

Shizofrenija najčešće podrazumeva prisustvo sumanutih i ideja i halucinacija , koje predstavljaju odraz iskrivljenog opažanja i interpretacije stvarnosti. Ponašanja, koja su posledica ovako iskrivljenog doživljaja stvarnosti drugim ljudima često deluju bizarno pa čak i ako su u skladu sa abnormalnim opažanjima i uverenjima osobe obolele od shizofrenije.

Na primer: neko sa shizofrenijom se može ponašati ekstremno paranoidno, montira više brava na ulazim vratima, stalno proveravaju da li se neko nalazi iza njih dok hodaju vani i odbijaju da koriste mobilni telefon. Ako ne znamo za kontekst ovakva ponašanja mogu delovati iracionalno i nelogično. Ali za nekog sa shizofrenijom zbog iskrivljenog uverenja da ih neko progoni i da želi da im nanese zlo, ta ponašanja su potpuno razumna reakcija.

Skoro 1/3 osoba dijagnostikovanih sa shizofrenijom će pokušati samoubistvo dok će oko 10% počiniti samoubistvo u prvih 20 godina od početka bolesti. Pacijenti sa shizofrenijom retko pričaju o svojim suicidalnim mislima i namerama što otežava lekarima da im ukažu neophodnu pomoć i spasu život. Najveći rizik od suicida je među osobama muškog pola mlađim od 30 godina, sa simptomima depresije i onih koji su relativno skoro otpušteni sa bolničkog lečenja. Drugi rizici su na primer nestvarni glasovi koji naređuju pacijentu da se povredi (slušne imperativne halucinacije) i intenzivne sumanute ideje (zablude).

Povezanost shizofrenije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je značajna. Zbog oštećenog rasuđivanja osobe sa shozofrenijom slabije mogu da se odupru iskušenjima što dovodi do problema povezanih sa upotrebom droga i alkohola.

Dodatno, nije redak slučaj da osobe sa ovom vrstom poremećaja na svoju ruku pokušavaju da leče simptome bolesti lekovima i supstancama koji menjaju stanje uma. Zloupotreba tih supstanci, najčešće nikotina, alkohola, kokaina i marihuane, onemogućava lečenje i oporavak.

Početak Shizofrenije

Početak shizofrenije je kod većine ljudi proces koji se karakteriše laganim pogoršanjem mentalnog funkcionisanja i koji se javlja u ranom odraslom dobu – obično u ranim 20 –tim. Porodica i bližnji mogu da primete rane znakove upozorenja mnogo pre nego što se prvi simptomi shizofrenije pojave. Tokom ove pred-faze, osoba može delovati kao neko ko nema pravac u životu, postaje sve ekscentričnija i nemotivisana. Mogu se izolovati i izbegavati porodična okupljanja i viđanja sa prijateljima. Takođe mogu prestati da se bave aktivnostima u kojima su ranije uživali, hobiji i sportovi na primer.

Znaci upozorenja koji mogu da ukažu na to da osoba ide ka razvoju shizofrene epizode su:

  • Povlačenje iz društva i samoizolacija
  • Iracionalne, bizarne i čudne izjave i uverenja
  • Paranoidnost i često preispitivanje motivacije za tuđe ponašanje
  • Osoba postaje bezosećajnija – kao da emocije vremenom slabe
  • Neprijateljski odnos i sumnjičavost
  • Oslanjanje na droge i alkohol (ovo predstavlja pokušaj samo-medikacije)
  • Nedostatak motivacije
  • Čudnovat govor koji ne liči na njih
  • Neadekvatan smeh
  • Nesanica ili prekomerno spavanje
  • Zapostavljanje spoljašnjeg izgleda i lične higijene

Iako niko ne može sa sigurnošću da garantuje da će jedan ili više ovih simptoma nužno prethoditi razvoju shizofrenije, javljanje više njih zajedno bi trebalo da pobudi zabrinutost, pogotovo ukoliko se učini da je osoba vremenom u sve gorem stanju. Ovo je najidealnije vreme da se reaguje i pomogne osobi (čak i u slučaju da se na kraju ispostavi da se ne radi o shizofreniji).