Polazak u jaslice ili vrtić u većini slučajeva predstavlja prvo duže odvajanje deteta od roditelja, tačnije majke. U isto vreme je i susret sa velikim brojem nepoznatih osoba i nepoznatim prostorom. Stoga nije čudno što deca reaguju strahom i otporom.

Koliko će dugo trajati period adaptacije na jasle ili vrtić zavisi od samog deteta (njegove ličnosti, godina života, razvoja, zdravstvenog stanja), roditelja (na koji način oni podnose odvajanje i kako se ponašaju u procesu adaptacije) i vaspitača (kakva je ličnost vaspitača, vaspitni stil).

Prilagođavanje na nove osobe i sredinu nije lako za dete. Dete treba da prihvati da u jaslama ili vrtiću neće biti neko oko koga se „sve vrti“ već da je „jedno od dece“. Zato je važna prijatna atmosfera u samim jaslama i vrtiću, kao i odgovarajuće ponašanje roditelja u toku adaptacije.

Adaptacija se definiše vremenom koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu i osobe. U literaturi se često sreću tri vrste adaptacije, laka, srednja i teška.deca2

Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na odvajanje deteta i obično traje oko dve nedelje. U toku lake adaptacije se mogu javiti plač, negodovanje, odbijanje da ide u vrtić, odbijanje hrane, odbijanje da spava, sisanje palca, žalbe na bolove u stomaku, mokrenje u krevet… Sve ove reakcije vremenom slabe i na kraju nestaju.

Ako se reakcije nastave duže od dve nedelje, ako dete odbija da ide u vrtić i do mesec dana, tada govorimo o adaptaciji srednje težine.

Teška adaptacija se karakteriše prusutnošću pomenutih simptoma duže od mesec dana, pa i više meseci. Ova adaptacija je retka u praksi. Javlja se kod dece koja su često bolešljiva, nerednovno dolaze, odrastaju u porodici u kojoj postoje porodični problemi, itd. U tom slučaju je potrebno uključiti i stručne saradnike iz jasala ili vrtića kako bi detetu pomogli da se adaptira.

Dakle, prosečno trajanje adaptacije je oko 15 dana, ali je normalno da traje i duže jer su neka deca osetljivija na promene. Što su deca mlađa to će proces adaptacije verovatno biti duži zbog straha od odvajanja.

Da je dete adatirano na vrtić, kažemo kada dete rado odlazi u jasle ili vrtić, kada je spontano, slobodno se igra.dete

Da bi dete što lakše prošlo kroz ovaj period potrebno je da zajedno deluju roditelji i vaspitači. Potrebna je dobra međusobna komunikacija obe strane. Roditelji treba da poslušaju savete vaspitača, a vaspitači da uvaže informacije o detetu i njegove navike koje donosi od kuće. Zajedno treba da razviju kod deteta pozitivan stav i pozitivne emocije prema jaslama ili vrtiću.

Evo nekoliko saveta kako možete olakšati adaptaciju svog deteta:

  • Govorite lepe stvari, nikako  nemojte plašiti dete jaslama/vrtićem.
  • Pre polaska pripremite dete. Pre svega uskladite ritam dana sa ritmom dana rada jasala/vrtića. To možete učiniti tako što ćete pre polaska u jasle/vrtić detetu organizovati obroke, san, igre u isto ili slično vreme kako je to organizovano i u jaslama/vrtiću. Hrana se može prilagoditi kako dete ne bi odbijalo da jede hranu iz jasala/vrtića.
  •  Sa starijom decom možete razgovarati  i opisati im kako će izgledati jedan dan u vrtiću – da će se tamo družiti sa svojim drugarima, da će biti dosta igračka, da će u vrtiću naučiti mnogo toga…
  • Ako ste u mogućnosti, bilo bi dobro da dete češće provodi vreme kod bake i deke, odvojeno od Vas, kako bi se navikavalo na odvojenost.
  • Prošetajte par puta do jasala/vrtića sa detetom. Uđite u objekat, vidite prostor. Kada dete bude dolazilo sledeći put taj prostor će doživljavati kao manje stran.
  • Ako imate mogićnost, boravite prvih dana sa svojim detetom u grupi. Dete će tada biti opuštenije, manje će plakati i kasnije će mnogo lakše podneti odvajanje.
  • Boravak u vrtiću prvih dana je obično kratak. Preporuka je da to bude 1h. A potom da se vreme polako produžava.
  • Dete može poneti sa sobom i igračku ili predmet koji voli, za koji je emocionalno vezan i koji ga može umiriti.
  • Redovno dovodite dete. Česti i dugotrajni izostanci iziskuju novu adaptaciju.
  • Prilikom opraštanja sa detetom, učinite to smireno, strpljivo, nežno, ali bez previše objašnjavanja. Kontrolišite svoje emocije jer će one “preći” i na dete. Najbolje je da se dete poljubi, da mu se kaže kada ćete doći i da se pozdravite. Dobro je imati zajedničke rituale opraštanja poput mahanja ili slanja poljubaca.
  • Kažite detetu kada ćete doći po njega i održite to obećanje. Kažite mu da ćete doći npr. “kada se završi ručak” ili “kada odspavaš”. Uvek treba biti tačan i ne dolaziti ni ranije ni kasnije. Kašnjenje ili nepredvidiv dolazak kod deteta stvara osećaj nesigurnosti i neizvesnosti.
  • Važno je prilagoditi dolazak i odlazak. Najbolje je da se dete dovede pred doručak, a da se uzima u vreme kada i većina dece ide kući.
  • Nakon dana provedenog u jaslama/vrtiću družite se sa svojim detetom. Pričajte o boravku u jaslama/vrtiću.

I ne zaboravite, važno je imati puno razumevanja za detetova osećanja  i reakcije.