Strah od mraka

Strah od mraka, pojavljuje se obično oko treće-četvrte godine i može biti prisutan do oko 11. godine života deteta. Istraživanja pokazuju da skoro sva deca imaju strah od mraka. Kada deca ne mogu da prevaziđu strah od mraka do odraslog doba, strah se može pretvoriti u fobiju koja narušava kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. Fobija od mraka se zove niktofobija.

Strah od mraka se kod dece javlja sa razvojem mašte i pošto je mašta kod dece jaka, deca teško prave granicu između izmišljenog i realnosti. Kako odrastaju, uticaj mašte se smanjuje, te deca od 7. godine života mnogo lakše izlaze na kraj sa neprijatnim situacijama i lakše kontrolišu strahove. Istraživanja pokazuju da je strah od mraka dečiji strah koji se poslednji prevaziđe.

Deca se nikada ne plaše samog mraka, već „onoga što je u mraku“. Deca misle da su u mraku čudovišta, duhovi, zmije, baba roge… takođe, starija deca se mogu plašiti provalnika, nasilnika jer oni obično „dolaze“ kada je mrak.

Iako je strah od mraka razvojni strah, on može biti pojačan različitim iskustvima deteta poput ostavljanja samog u mraku, previše gledanja televizije i filmova u kojima ima strašnih scena (čudovišta, duhova, ubistava, krvi…), čitanje strašnih priča, gledanje slika čudovišta, nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje dece, saobraćajne nesreće ili druga traumatska iskustva.

Televizija je prema mišljenju stručnjaka, najveći krivac kada govorimo o strahu od mraka. Bile to nasilne vesti ili popularni crtani program, slike i zvuci na televiziji su previše stimulišuće za dečiji mozak.

Deca predškolskog uzrasta mogu sisati palac ili mokriti u krevet, postati razdražljiva i odbijati da spavaju sama ili bez noćne lampe. Ako se strah pojača simpomi mogu biti i mnogo veći, poput osipa, bolova, ubrzanog i otežanog sianja, gušenja, pojave mučnine, promene apetita itd. Kada su simptomi izraženiji potrebno je potražiti savet stručnjaka jer simptomi narušavaju detetov kvalitet života, a mogu narušiti i normalan razvoj deteta.

Kako pomoći detetu da prevažiđe strah od mraka?

Nikako ga nemojte plašiti pričama da će, ako ne bude dobro, doći babaroga, da će ga odvesti cigani ili da ako bude dobro da će čudovišta otići.

citanje price pred spavanje

Najbolja stvar koju, kao roditelj možete da uradite jeste da razgovarate sa detetom o njegovim strahovima. Da ga ne ismevate, minimizirate njegove strahove. Jer tada deca mogu osetiti stid i krivicu što se plaše, a strah je normalno ljudsko osećanje i normalno je da se, kod većine dece, razvojno javi! Možda čudovišta i duhovi nisu realni, ali strah jeste.  Detetu treba razumevanje i podrška. Potrebno mu je da se oseća sigurno i zaštićeno. Objasnite detetu šta je to strah i pomozite mu da shvati da je to normalno. Kažite detetu da ga razumete i da ste se i vi u njegovim godinama toga plašili.

Važno je da budete dosledni u vaspitanju svog deteta. Red i hijerarhija pojačava detetovo osećanje sigurnosti. Detetu je dažno da ima strukturu u obrocima i odlasku na spavanje. Stoga, neka dete ide uvek u određeno vreme na spavanje. Neka odlasku u krevet prethodne iste aktivnosti, poput kupanja, pranja zuba, potom ušuškavanja u krevet, pričanje kratkih priča koje su opuštajuće… ono što relaksira dete. Pomazite dete i poljubite, i izađite iz sobe sa rečenicom da mu želite laku noć.

Nemojte podlegnuti i dozvoljavati da dete spava sa vama. Za dete je važno da savlada strah od mraka, a spavajući sa vama odmažete detetu da stekne veštine da izađe na kraj sa svojim strahovima. Dakle, objasnite mu da je potrebno da spava u svojoj sobi, upalite noćnu lampu. Deca mogu bez problema da spavaju uz noćnu lampu a da im to nikako ne naškodi.

Možete se dogovoriti sa detetom da ga povremeno obiđete da vidite kako je. To može biti na 5-10 minuta ili par sati…

Pronađite neki predmet koji detetu pruža sigurnost, da li je to ćebence, plišana igračka ili noćna lampa.

Nemojte reći svom detetu da ćete proveriti da li ima čudovišta ispod kreveta. Tako samo učvršćujete njegov strah.

S obzirom da različita neprijatna i traumatska iskustva, poput razvoda, smrti člana porodice ili kućnog ljubimca, rođenje bebe povećavaju rizik od pojave strahova i anksioznosti, nemojte ignorisati veći problem nego razgovarajte sa detetom o tome i potražite savet stručnjaka.

Uz pomoć i razumevanje roditelja, većina dece strah od mraka preovlada za nekoliko nedelja, ali ako se strah od mraka nastavi potrebno je konsultovati dečijeg pedijatra o tome da li je potrebno uključiti i psihoterapeuta.