Kako biramo partnere na osnovu stila vezivanja?

afektivna vezanost

Ako ste se ikada pitali zašto ste birali neke osobe za svoje partnere u svom životu, kako su se te veze održavale, a zbog čega raspadale, kojim ponašanjima ste terali od sebe, a kojim zadržavali partnere, ili pak kakvi su vas to partneri privlačili ili nervirali, odgovor vam delom može pružiti teorija afektivne vezanosti.

Šta je afektivno vezivanje (AV) i kako nastaje

Osnivač teorije afektivnog vezivanja Džon Bolbi (Bowlby, 1988), je pretpostavio da kvalitet emocionalnih odnosa koji nastaju u ranom detinjstvu, oblikuje naše odnose tokom kasnijeg života. Afektivna veza je poseban mehaizam koji se formira na osnovu prvih emocionalnih kontakta bebe sa osobama iz svog bliskog okruženja (roditeljima, starateljima, bakama, dekama, sestrama i braćom…). Na osnovu toga ono stiče sliku o sebi, kao vrednom ili nedovoljno vrednom ljubavi i poštovanja, i o svetu kao sigurnom ili nesigurnom mestu za život. Na formiranje te slike utiče ponašanje ovih bliskih osoba, odnosno njihova doslednost i responzivnost na potrebe deteta.  Ukoliko se na detetove potrebe pravilno odgovori ono će se osećati sigurno i voljeno, ali ukoliko se detetovi signali iznova i iznova propuštaju ili ne razumeju pravilno, te usledi odgovor koji je neadekvatan, dete će se osećati nesigurno, nezadovoljno, nevoljeno. Na osnovu ovoga dete dalje razvija unutrašnji radni model (koji predstavlja sliku sebe i drugih), koji kasnije proverava u kontaktu sa drugim osobama, odnosno u relacijama sa drugim bliskim figurama. Ono što je utešno jeste da dete u toku života ima mnogo osoba sa kojima ostvaruje afektivnu vezanost i mnogo relacija u kojima testira svoj radni model, pa ukoliko je sa jednim od roditelja ili nekom drugom bliskom osobom ostvarilo loš kontakt to neće trajno oštetiti njegovu mogućnost uspostavljanja stabilnih veza sa drugim ljudima.

Stilovi afektivnog vezivanja u detinjstvu

Teorija razlikuje četiri tipa afektivne veze u zavisnosti od ostvarenog emocionalnog kontakta sa bliskim osobama:

  • Sigurna afektivna vezanost se formira kada su bliske osobe dostupne detetu, dosledne u svom ponašanju, kada su potrebe deteta uvažene i kada je na njih pravilno odgovoreno.
  • Odbacujuća afektivna vezanost nastaje u kontaktu koji je takođe dosledan, ali je dosledan u neodgovaranju bliskih osoba na detetove potrebe. Njih prepoznajemo kao hladne roditelje, distancirane od svoje dece, koji su koncentrisani na materijalno zbrinjavanje i uspostavljanje discipline.
  • Ambivalentnu afektivnu vezanost odlikuje nedosledno ponašanje bliskih osoba koje je nekada odgovarajuće, a nekada ne. Roditelj ove dece je haotičan, pre svega u svom funkcionisanju, a tako i u odnosu i brizi o detetu. Čas je previše zabrinut i usmeren na dete, prezaštićuje ga, čas ga odbacuje i reaguje nervozno i nesigurno na detetove signale.
  • Dezorganizovana afektivna vezanost se može razviti u kontaku sa roditeljima koji su psihički oboleli, zlostavljani, itd. (Stefanović-Stanojević, 2002).

Jedino osobe koje su u svom najranijem detinjstvu ostvarile sigurnu afektivnu vezanost sa svojim roditeljima, prema istraživanjima, ostvaruju sigurne i stabilne veze i u odrasloj dobi koje su dugotrajnije (Keelan, Dion i Dion, 1994 prema Kurbalija, 2011). U odnosu na obrasce nesigurne vezanosti partneri sa obrascem sigurne vezanosti su otvoreniji, pristupačniji, zadovoljniji partnerskim odnosom, i nisu skloni emocionalnim ispadima (Feeney i Noller, 1990; Simpson, 1990 prema Kurbalija 2011).

Afektivno vezivanje u romantičnim odnosima

Prema dimenzionom pristupu, koji se koristi u istraživanjima partnerske afektivne vezanosti gde je jedna dimenzija izbegavanje, a druga anksioznost, može se odrediti i tip partnerske afektivne vezanosti: izbegavajuća, sigurna, preokupirana i bojažljiva partnerska afektivna vezanost. Pokazalo se da kada se kategorije posmatraju dimenziono, dobija se normalna raspodela; najviše je onih koji su sigurno afektivno vezani, a frekvencija osoba koje su vezane po nekom od nesigurnih obrazaca skoro simetrično značajno opada.

Sigurno afektivno vezane osobe najčešće imaju duge, stabilne veze, pokazuju veće zadovoljstvo vezom, i otvorene su za seksualno istraživanje, ali najčešće sa jednim partnerom sa kojim su dugo u vezi. Ove osobe imaju visoko samopouzdanje, imaju realnu sliku o sebi i drugima, sposobni su da ostvare balans u stepenu vezivanja i autonomije, a konflikte rešavaju konstruktivno.

Izbegavajući stil partnerske afektivne vezanosti karakteriše smanjeno intreresovanje za partnerske veze, naročito za duge veze. Smanjeno je zadovoljstvo vezom, i velika je stopa raskida. Osobe koje se ponašaju po ovom obrascu su sklonije vezama „na jednu noć“, koje podrazumevaju fizički, seksualni kontakt, a manje su okrenute emotivnom i intimnom aspektu seksa. Takođe imaju visoko samopouzdanje ali uz naglašenu potrebu za autonomijom, te se više bave svojim potrebama i oslanjaju se na sebe, a retko kad traže podršku partnera. Plaše se vezivanja i teško ispoljavaju emocije.

Ljudi sa preokupiranim stilom afektivne vezanosti imaju povišenu anksioznost u vezama, često su preokupirani svojim partnerom, manje su zadovoljni svojom vezom, i veća je šansa za raskid veze. Za razliku od sigurnih i izbegavajućih, češće iskuse strastvenu ljubav, i skloniji su opsesivnom i zavisnom stilu ljubavi. Što se tiče seksa, preferiraju intimne i afektivne aspekte seksa. (Hazan i Shaver, 1987). Veoma su dramatični u odnosu, skloni su idealizaciji partnera, a raskid teško doživljavaju pa zbog toga često ostaju u odnosu sa nekim iako su nesrećni.

Bojažljivi stil afektivne vezanosti karakteriše povišenost i na dimenziji anksioznosti i na dimenziji izbegavanja i oni nemaju razvijenu strategiju ponašanja u bliskim vezama. Pokazuju strah od gubitka partnera, ali istovremeno izbegavaju zbližavanje (Bartholomew,1990). Zbog toga su njihove partnerske veze „retke ili haotične“ (Stefanović-Stanojević, 2002). Imaju nisko samopouzdanje, te problem u komunikaciji sa partnerom, a u odnosu su pasivni i zavisni u odnosu na drugu osobu. Skloni su da za sve probleme krive sebe, a s obzirom na njihovu nesigurnost, imaju strah da neće naći drugog partnera, pa zbog toga isto kao i bojažljivi ostaju u vezama.

S obzirom da u opštoj populaciji ima najviše ljudi sa sigurnim obrascem afektivne vezanosti (nešto više od 50 posto), zatim da je kod muškaraca najčešći izbegavajući obrazac, a kod žena preokupirani, neće iznenaditi da su najčešće kombinacije obrazaca afektivne vezanosti te da oba partnera pokazuju siguran obrazac, zatim da muškarac pokazuje izbegavajući, a žena siguran, kao i da muškarac pokazuje izbegavajući, a žena preokupirani obrazac afektivne vezanosti (Stefanović-Stanojević, 2004). Sigurno znate parove koji se uklapaju u ovakve kombinacije, a definitivno najdinamičnija kombinacija partnera je poslednja, gde je muškarac izbegavajući, a žena preokupirani obrazac AV.

srceUkoliko želite da ostvarite stabilnu vezu, u kojoj ćete se osećati sigurno, zadovoljno, prihvaćeno i voljeno birajte osobu koja ima sigurni obrazac, tim pre ukoliko vi imate razvijen neki od nesigurnih obrazaca afektivnog vezivanja. Na ovaj način može se korigovati vaš stil vezivanja i pomeriti vas ka sigurnom obrascu. Sa ovim pomeranjem povećavate stepen zadovoljstva ne samo u romantičnoj vezi, već se ovo zadovoljstvo preliva i na druge sfere vašeg funkcionisanja, jer dokazano je da stabilan i zadovoljavajući ljubavni odnos značajno doprinosi ukupnom kvalitetu života.