Bes je emocija koju karakteriše prisustvo antagonizma prema nekome ili nečemu što smatramo da je urađeno sa namerom da nam naškodi. Bes može da dovede do različitih problema. Povišen krvni pritisak i druge fiziološke reakcije koje se javljaju kod besa otežavaju da racionalno razmišljamo i narušavaju fizičko i psihičko zdravlje.

Bes je uobičajena negativna ljudska emocija. Veliki broj ljudi se razbesni povodom različitih stvari nekoliko puta nedeljno. Međutim, bes je nezdrava emocija iz razloga što dovodi do disfunkcionalnog ponašanja koje neće voditi rešavanju problema, već naprotiv, može dovesti do problema na poslu, u društvenom životu i uopšte do smanjenog kvaliteta života. Uz to, bes stvara fiziološke reakcije koje nikome nisu prijatne. Ovo su neki od razloga zašto bi bilo korisno da naučite da kontrolišete svoj bes i besne reakcije.

7 STRATEGIJA U BORBI PROTIV BESA

1. RELAKSACIJA

Jednostavne tehnike relaksacije kao što je duboko disanje ili vizualizacija mogu pomoći da smanjite intenzitet besa koji osećate. Kada počnete sa tehnikama relaksacije potrebno je da ih vežbate svakodnevno. Vremenom ćete moći da smanjite intenzitet besa i da sebe dovedete u stanje relaksacije sve brže i brže.

Joga i meditacija mogu biti korisna sredstva u kontrolisanju emocije besa i za relaksaciju.

2. KOGNITIVNO RESTRUKTURISANJE

Kognitivno restrukturisanje se odnosi na promenu načina razmišljanja. Kada ste besni verovatno ste primetili da vičete, psujete i dajete ljudima nadimke kao što su „idiot“, „kreten“, „budala“ i slično. Takođe, kada ste besni često preterujete u proceni situacije. Vaša razmišljanja i stav o situaciji često zvuče ovako: „to je užasno“, “ ja ovo ne mogu da podnesem“ . Ovaj način razmišljanja je upravo to što vas uvodi u bes. Ukoliko biste razmišljali: „ovo jeste loše, ali nije užasno“ i “ ovo jeste teško, ali nije nepodnošljivo“, bili biste možda nezadovoljni trenutnom situacijom za koju smatrate da je loša po vas, ali ne biste bili besni. Kada smo nezadovoljni situacijom mi možemo naći način kako da je rešimo, možemo razgovarati sa drugima ne bismo li došli do konstruktivnog rešenja. Kada smo besni razgovor i konstruktivno rešenje problema nisu mogući.

Budite oprezni sa korišćenjem reči kao što su „nikada“ i „uvek“: „Ova glupa mašina NIKADA ne radi!“, „UVEK zaboravljaš stvari!“. „uvek“ i „nikada“ su krajnosti, a u životu stvari nisu crno-bele.

3. RAZMISLITE PRE NEGO ŠTO PROGOVORITE

Kada smo besni često kažemo i uradimo ono što nije logično, racionalno, niti nam koristi. Kada nam je „usijana glava“ ne možemo ispravno da razmišljamo i donosimo odluke. Zato sačekajte da osećanje besa prođe, slušajte šta druga osoba ima da kaže i koncentrišite se na disanje. Kažite sebi:

„Nemam nikakve koristi od toga da budem besan, šta god da sada uradim ili kažem neće mi biti od koristi.“

Kada više ne budete besni moćićete da izrazite svoje nezadovoljstvo i neslaganje na asertivan način koji će voditi konstruktivnom rešenju problema.

4. KORISTITE „JA“ REČENICE

Umesto da kažete: „Ti nikada ne pospremiš sto nakon što jedeš!“ recite “ Smeta mi što ne pospremiš sto nakon što jedeš.“

„Ti“ rečenice prebacuju krivicu na sagovornika čime je veća verovatnoća da će sagovornik zauzeti odbrambeni stav, što otežava dalju komunikaciju i rešenje problema i dovodi do toga da se vi samo razbesnite povodom cele situacije.

„Ja“ rečenice su vid asertivne komunikacije. Na ovaj način izražavate svoj stav i svoja osećanja uz uvažavanje tuđeg stava, bez napadanja. Asertivna komunikacija vodi rešenju problema. Na ovaj način je veća verovatnoća da ćete postići ono što želite i da se uz to nećete dodatno razbesneti.

„Ja“ rečenice se sastoje od 4 karakteristična elementa:

Kada… (osoba objektivno opisuje ponašanje druge osobe)

Posledice su…(osoba opisuje kako se ponašanje druge osobe konkretno odražava na njen život I osećanje)

Osećam…(osoba opisuje svoja osećanja)

Voleo/la bih, želeo/la bih, radije bih…(osoba opisuje šta želi)

Primer: Kada mi otkažeš viđanje u poslednji čas nemam dovoljno vremena da organizujem izlazak sa nekim drugim, tako da mi ovo jedino slobodno veće u sedmici propada. Osećam se razočarano jer se to često dešava I zabrinuto koliko ti je stalo do našeg odnosa. Volela bih da mi sledeći put na vreme kažeš da li možeš da se vidimo ili ne.

5. TRENIRAJTE

Jednostavno je – trening smanjuje nivo stresa kom je vaš organizam izložen, dovodi do lučenja hormona sreće i čini da se osećate zadovoljnije.

6. UZMITE TIME OUT

Time out nije samo za decu. Priuštite sebi kratke pauze u toku dana, nekoliko trenutaka tišine koji će vam pomoći da se pripremite za potencijalne frustrirajuće situacije bez da se razbesnite povodom istih.

7. KORISTITE HUMOR

Humor smanjuje tenziju. Koristite humor da biste se lakše nosili sa teškim situacijama koje su pred vama ili sa nerealnim očekivanjima koje imate od drugih ili situacije.

Osobe koje su sklone besu imaju uverenje „stvari moraju da budu po mome“. Ukoliko drugi rade nešto što je u suprotnosti sa njihovim željama oni smatraju da je to NEPODNOŠLJIVO i da drugi NE SMEJU tako da se ponašaju. Kao i da oni NE SMEJU tako da ispaštaju. Možda drugi mogu, ali oni ne.

Ako prepoznajete neka od ovih uverenja kao svoja, pokušajte da zamislite sebe kao boga ili boginju, vrhovnog vladara, kome se svi podređuju i gde sve mora da bude po njegovom. Što detaljnije zamislite ovu scenu to ćete bolje uvideti da nekada možete biti iracionalni u svojim zahtevima. U redu je da imate želju da stvari idu na određeni način ili da se drugi ponašaju na vama poželjan način, ali kada god to ZAHTEVATE vodite sebe u opasnost da se razbesnite ako stvari pođu drugačije od onoga kako ste zamislili.

Nemojte sebe shvatati suviše ozbiljno. Bes je ozbiljna emocija, ali ako malo preispitate iracionalnost ideja koje dovode do besa, možda ćete se i nasmejati.