greske u misljenju

Greške u mišljenju ili kognitivne distorzije predstavljaju iracionalan način razmišljanja. Iracionalne misli se odnose na one koje nisu u skladu sa realnošću, nisu logične i ne koriste nam jer vode disfunkcionalnom ponašanju i nezdravim emocijama.

Greške u mišljenju pravimo svi i najčešće ih nismo svesni, stoga ih je teško promeniti. Ukoliko postanemo svesni sopstvenih grešaka to će nam pomoći da upoznamo sebe, a i druge bolje. Upoznavanje grešaka je prvi korak u njihovom menjanju. A, kad promenimo naše iracionalno razmišljanje, promeniće se i naše nezdrave emocije, smanjiti naš nivo stresa i bićemo funkcionalniji u pogledu našeg ponašanja i donošenja odluka.

1. SVE ILI NIŠTA RAZMIŠLJANJE (CRNO-BELO)

Nekada stvari vidimo kao potpuno crne ili bele. Ljudi su ili dobri ili loši. Potpuno smo uspešni ili totalni promašaj od čoveka. Na ovaj način ljude i situacije smeštamo u kategorije i ne dozvoljavamo mogućnost da su kako ljudi tako i situacije zapravo kompleksni. U realnosti svi pravimo greške jer samim tim što smo ljudi znači da smo kompleksi i pogrešivi. Ništa nije potpuno crno ili belo.

„Ako ne uradim ovaj zadatak savršeno onda sam potpuni promašaj od čoveka.“

2. PRETERANA GENERALIZACIJA

Donosimo zaključke na osnovu samo jednog događaja. Ako se nešto loše desi samo jednom mi očekujemo da će ta loša situacija stalno da se ponavlja.

„Nisam dobio ovaj posao. Ja sigurno u životu nikada neću dobiti posao.“

3. KATASTROFIZIRANJE

Nekada mislimo da su stvari mnogo gore nego što jesu. Kada se desi jedan loš događaj počnete da nižete negativne misli da biste na kraju došli do scenarija koji je jednak katastrofi i smaku sveta. Automatski mislite da će najgora stvar da se desi.

„Nije došao kući kada je rekao, mora da je doživeo saobraćajnu nesreću.“

4. MENTALNI FILTER

Kada se desi 9 dobrih stvari i 1 loša, nekada zanemarimo one dobre i zakačimo se za onu lošu. To što isključujemo pozitivne stvari nas ometa da na realističan način sagledamo situaciju. Osobe koje imaju ovaj način razmišljanja često nisu u stanju da prihvate komplimente jer se fokusiraju samo na negativno.

Pohvalili su nas za dobro urađen posao, a mi razmišljamo „to su rekli samo da bi bili fini“.

„Ma dao mi je veću platu, ali me i dalje zatrpava poslom.“

5. PRETERIVANJE ILI MINIMIZACIJA

Ili pravimo slona od miša ili sa druge strane umanjujemo sopstvene ili tuđe snage i kvalitete i uveličavamo slabosti i nedostatke. Kao da naše greške gledamo kroz lupu dok pozitivne osobine i postupci u odnosu na njih postaju minijaturni.

„Dobio sam osrednju ocenu, to pokazuje koliko sam neadekvatan.“

„Nisam ja dobro uradila test već je kriterijum bio nizak.“

6. PERSONALIZACIJA

Prebacujemo krivicu u potpunosti na sebe za sve što se dešava. Da li se svet zaista vrti oko nas, pa je sve što se dešava naša odgovornost?

„Moja emotivna veza više ne funkcioniše, mora da sam ja za to kriva.“

7. ETIKETIRANJE

Na osnovu samo jedne karakteristike mi određujemo sebe ili drugog kao osobu. Sebe i druge nazivamo negativnim imenima, tj. etiketiramo celu osobu na osnovu jedne greške ili mane.

„Nisam dobro prošao na intervjuu. Ja sam idiot!“

„Prošao je pored mene, a nije se javio. Koji kreten!“

8. SKOK NA ZAKLJUČAK

Postoje dve vrste skoka na zaključak:

1) Čitanje misli : Mislimo da znamo šta drugi misle o nama, iako se ni ne trudimo da proverimo da li su naši zaključci ispravni.

„Mora da su na sastanku svi mislili da sam glupa.“

„Doktor je bio tako ćutljiv, sigurno je moje stanje gore nego što kažu.“

2) Proricanje sudbine: Verujemo da su naša predviđanja potvrđena činjenica.

„Neću da idem na intervju za taj posao jer znam da ga neću dobiti.“

9. ŠTA AKO

Stalno postavljamo pitanje „Šta ako?“ i nismo zadovoljni sa nijednim odgovorom koji dobijemo.

„Šta ako se razbolim? “ „Šta ako doživim saobraćajnu nesreću?“ „Šta ako ostanem bez posla?“

10. GREŠKA U KONTROLI

1) Smatramo da nismo sposobni da kontrolišemo ništa što nam se u životu dešava. Druge stvari ili ljudi su odgovorni za naš gubitak, bol, neuspeh.

2) Smatramo da smo odgovorni za sve što se dešava i nosimo ceo svet na svojim ramenima.

Ovo su samo neke od kognitivnih grešaka kojima smo kao ljudi skloni. Kao što smo rekli, prvi korak u promeni mišljenja jeste da ga budemo svesni.

Savet: Obradite povećanu paznju na vaše misli u narednih nedelju dana. Zabeležite svaki put kada primetite da ste napravili neku od navedenih grešaka u mišljenju. Na kraju nedelje ćete videti kakvom ste načinu razmišljanja najčešće skloni. Zatim, dovedite u pitanje to razmišljane, testirajte ga, da li je u skladu sa realnošću, da li postoje neke činjenice koje mogu da ga potkrepe, da li je logično i da li vam na neki način koristi da tako razmišljate.

Promenom našeg razmišljanja mi utičemo i na naše emocije i naše ponašanje.