Poreklo pojma

Sama reč „histerija“ potiče od grčke reči „histera“ što znači materica. Ovaj pojam prvi je upotrebio Hipokrat,  kao opisni naziv za poremećaj u kojem maternica (Hystera) šeta telom i uzrokuje različite simptome. Ovaj naziv bolesti nastao je otuda što su još u antičkoj Grčkoj smetnje histerične prirode zapažene prvo kod mladih udovica, te su poremećaji dovodeni u vezu sa nezadovoljenim seksualnim nagonom. Zbog toga se dugo vremena smatralo da od histerije boluju samo žene.

Kako izgleda i zašto nastaje

Kada govorimo o histeriji, nailazimo na termine kao što su histeričan karakter, histeričan napad ili oduzetost.  Histerični karakter najčešće se upotrebljavao da opiše ličnosti podložne histeričnim napadima i oduzetošću. Ove osobe emotivno su nezrele i prema psihoanalitičkoj teoriji u srži simptomatizacije psiholoških tegoba jeste potiskivanje nerazrešenog unutrašnjeg konflikta seksualne prirode. Histerični napad se uvek dešava u prisustvu drugih lica (za razliku od epileptičnog), i to obavezno i lica od koga se očekuje pohvala ili kazna.

Bolesnik pada, ali se gotovo nikad ne povredi (npr nema ugriza za jezik kao kod epilepsije), počinje da mlatara nogama i rukama, da se uvija celim telom, da škripi zubima. Pri tom drži čvrsto zatvorene očne kapke i aktivno ih pritiska ukoliko neko pokuša da ih otvori. Napad traje dugo nekada i citav sat.  Još neki od simptoma histerije jesu gušenje, kašalj, povraćanje, paralize pojedinih organa, disfunkcija pojedinačnih čula ( vida, sluha, dodira), nemogucnost govora, zaboravljanje odredjenog stranog ili maternjeg jezika. Bitno je naglasiti da histerične oduzetosti nastaju naglo, ali, za razliku od neuroloških oštćenja, ne postoji organski uzrok bolesti: oštećenje nerava, mišića ili zglobova. Oduzeti organ ili čulo ukazuje na razloge nastajanja: ukoliko je to ruka, onda se nešto nije htelo ili nije smelo učiniti; noge (hod) se oduzimaju da bi se odložio odlazak na mesto gde se mogu očekivati neprijatnosti; govor se oduzima kada se nešto ne sme reći, vid kada se nesto ne želi sagledati itd.

I svesno i nesvesno

U osnovi histeričnih simptoma jeste osećaj sopstvene važnosti, potreba za skretanjem pažnje, strah od neodobravanja kao i želja da se izbene neprijatnost, snošenje odgovornosti i odbacivanje. Bitno je napomenuti da histerični napad nije svestan manipulativni akt pacijenta, već da se on javlja kao pokušaj bega od mogucih probema i oblik somatizacije potisnutih unutrašnjih konflikata. Godinama se sumnjalo da je histerija vrsta spekulacije pacijenata ali ono što danas znamo jeste da su to osobe željnje socijalnog odobravanja koje svoju psihičku nemoć ispoljavaju na društveno prihvatljiv način, bolešću.

Sekundarna dobit

Ono što ova bolest, kao i mnoge druge, omogućava pacijentu naziva se sekundranom psihološkom dobiti. Poseban status histericnog bolesnika, omogućava pacijentima ne samo specijalan tretman i veću zajenteresovanost od strane lekara već i dodatnu pažnju društva i svoje uže okoline.