Šta je emocionalna inteligenecija?

emocionalna inteligencija
Iako postoje brojni autori koji su dali svoj doprinos u utvrđivanju pojma emocionalne inteligencije, svakako najznačajniji je Danijel Goleman, zbog kojeg je termin EI postao poznat celom svetu. On je svoju prvu knjigu izdao 1995, dok su se njegova kasnija izdanja svodila na utvrđivanje postojanja EI. Goleman je svoj rad o EI kasnije proširio i na polje liderstva i povezao EI sa učinkom na radnom mestu.

Danas postoji više modela i teorija EI. Jednu od definicija su dali Majer i Salovej koji su uneli termin EI u psihologiju:

Emocionalna inteligencija je sposobnost da uočimo emocije, da ih procenimo i generišemo kako bi nam pomogle da shvatimo emocije i emocionalno znanje i da refleksivno regulišemo emocije tako da promovišu emocionalni i intelektualni rast.

Još jedna definicija Majera i Saloveja, koja je uz to i najšire prihvaćena, glasi: Emocionalna inteligencija je podskup socijalne inteligencije koji uključuje sposobnost da nadgledamo sopstvena i tuđa osećanja i emocije, da ih diskriminišemo i da iskoristimo te informacije kako bismo shvatili mišljenje i akcije drugih ljudi (Salovey & Mayer, Emotional intelligence, 1990).

Modeli emocionalne inteligencije

Postoje tri različita modela EI, koji se razlikuju u zavisnosti od definicija i operacionalizacija termina. Tako postoje model sposobnosti, mešoviti model i model crta, a ukratko ćemo se osvrnuti na svaki od njih.

1) Tvorci prvog modela, modela sposobnosti, su Salovej i Majer, koji EI razmatraju na osnovu četiri komponente:

  • Precizno idenifikovanje emocija (,,Kako se osećam?”),
  • Korišćenje emocija kao pomoć u mišljenju (,,Kakav uticaj na mene imaju emocije?”),
  • Razumevanje efekata (posledica) emocija (,,Šta je uzrok ovih emocija?”),
  • Upravljanje emocijama kako bi napravili dobre izbore i usmerili se na efektivnu akciju (,,Kako da upravljam ovim emocijama?”).

2) Danijel Goleman je tvorac tzv. mešovitog modela, koji uključuje pet komponenti:

  • Samosvest (sposobnost prepoznavanja emocija u trenutku kada se ispoljavaju, prepoznavanje uticaja koje imaju na druge ljude, od suštinske je važnosti za psihološku samospoznaju i samorazumevanje, nemogućnost da prepoznamo svoje emocije dovodi nas to toga da zavisimo od njih),
  • Samoregulacija (savladavanje i upravljanje emocijama, prilagođavanje novonastalim situacijama, ljudi koji su bolji u samoregulaciji se brže oporavnjaju od životnih padova),
  • Socijalne veštine (umeće održavanja odnosa sa drugima koje veliki delom zavisi od veštine razumevanja tuđih emocija),
  • Empatija (uvažavanje osećanja drugih ljudi, ljudi koji su više empatični mogu bolje da tumače sktivene socijalne signale),
  • Motivacija (ono što nas pokreće da uspemo i to zarad postignuća).
  • Goleman dodaje, pored ovih pet komponenti, set emocionalnih kompetenci koji se nalaze u okviru svake od ovih pet komponenti. Emocionalne kompetencije nisu urođene, već se stiču iskustvom i mogu da se razvijaju. Nadalje, Goleman navodi da postoji opšta EI sa kojom se ljudi rađaju koja determiniše njihov potencijal za učenje određenih kompetencija.

3) Treća vrsta modela zasnovana je na pretpostaci da se EI može posmatrati kao sklop crta ličnosti, a postavku modela je dao Konstantin Vasili Petrides. Ovaj model definiše EI kao konstelaciju emocionalne samopercepcije koja je u hijerarhiji ličnosti locirana na nižim nivoima (Petrides, Pita, & Kokkinaki, 2007). Dakle, EI se razmatra kao samopercepcija emocionalnih sposobnosti, a drugi naziv koji je ovaj model dobio jeste ,,emocionalna samoefikasnost zasnovana na crtama”.

Postoje brojni nalazi da su emocije nekada bitnije i da prevladavaju racionalni deo uma. Različita istraživanja koja uključuju povrede regiona zaduženih za emoconalnu obradu podataka ukazuju na to da je emocionalna inteligencija različita od opšte inteligencije.

Pored brojnih kritika, EI je uspela da iznađe svoju svrhu, te se danas koristi u brojnim svetskim kompanijama za utvrđivanje liderskih sposobnosti, za predikciju nasilja među omladinom, za utvrđivanje veza emocija i prosocijalnog ponašanja i slično. Bez obzira na to što se EI osporava po pitanju predikcije ponašanja, ona opravdava znatan uticaj kada su u pitanju korišćenje psihoaktivnih supstanci (koje negativno korelira sa EI), samopouzdanje (što je viši rezultat na testu EI, viši je i nivo samopouzdanja), poslovne tj. radne performance (visoka pozitivna povezanost sa EI) i srodnim oblasitma ljudskog ponašanja.