Iako je anksioznost prirodna i često neizbežna emocija (kada je zovemo zdravom zabrinutošću), postoje situacije u kojima anksioznost prerasta u poremećaj koji može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. U nastavku objasnićemo šta je anksioznost, koji su sve anksiozni poremećaji, kako se razlikuje zdrava zabrinutost od anksioznosti, kako anksioznost šteti životu osobe, njenom telu i funkcionisanju, i zašto ne treba oklevati da se potraži pomoć.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je osećaj nelagodnosti, preterane brige i straha koji se javlja kao reakcija na stres, potencijalnu opasnost ili preopterećenost. U suštini, anksioznost je naša prirodna odbrana koja nam pomaže da se pripremimo za potencijalno opasne situacije. Anksioznost može biti korisna jer nas podstiče na akciju i reagovanje, ali kada postane preterana i hronična, može prerasti u ozbiljan problem koji ometa svakodnevno funkcionisanje.

Anksiozni poremećaji

Anksiozni poremećaji su skup različitih poremećaja koji uključuju prekomernu anksioznost i brigu. Neki od najčešćih anksioznih poremećaja su:

• Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): osobe sa GAP-om doživljavaju hroničnu brigu i napetost, često bez jasnog razloga.
• Panični poremećaj: karakteriše ga pojava iznenadnih i intenzivnih napada panike, praćenih simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca i osećaj depersonalizacije i derealizacije.
• Socijalna anksioznost: intenzivan strah od socijalnih situacija, posebno onih u kojima osoba može biti procenjivana ili kritikovana.
• Specifične fobije: preteran i iracionalan strah od određenih situacija, predmeta ili životinja koje osoba posledično izbegava.
• Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP): ponavljajuće i neželjene misli (opsesije) koje izazivaju anksioznost, praćene ritualima ili ponašanjima (kompulzije) koje osoba oseća potrebu da izvede kako bi ublažila anksioznost.
• Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP): reakcija na traumatične događaje koja uključuje intenzivne i dugotrajne simptome anksioznosti, kao što su intruzivne misli, noćne more i izbegavanje situacija koje podsećaju na traumu.

Zdrava zabrinutost vs. anksioznost

Zdrava zabrinutost predstavlja normalnu, adaptivnu reakciju na stresne situacije i potencijalne pretnje. Ona nam pomaže da se pripremimo za izazove i reagujemo adekvatno. Međutim, kada zabrinutost postane preterana, dugotrajna i ometa svakodnevno funkcionisanje, može se smatrati anksioznošću. Anksioznost često nema jasan uzrok, može biti nesrazmerna u odnosu na situaciju i teže se kontroliše nego zdrava zabrinutost.

Kako anksioznost šteti životu osobe, njenom telu i funkcionisanju

Anksioznost može imati razorne posledice po život osobe i njen organizam, a neki od načina na koje anksioznost šteti su:

• Fizički simptomi: Anksioznost može izazvati razne fizičke simptome, kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, mučnina, vrtoglavica, glavobolja, probavni problemi i nesanica.
• Emocionalni simptomi: Anksioznost može dovesti do osećaja depersonalizacije i derealizacije, konstantne brige, straha, nervoze, razdražljivosti, tuge i bespomoćnosti.
• Kognitivni simptomi: Osobe koje pate od anksioznosti često imaju problema sa koncentracijom, odlučivanjem, pamćenjem i negativnim mislima.
• Socijalni simptomi: Anksioznost može uticati na socijalne odnose, izolovanje od drugih, izbegavanje situacija i preterana samokritičnost.
• Profesionalni simptomi: Anksioznost može ometati produktivnost na poslu, donošenje odluka, efikasnost i uspeh u karijeri.
• Uticaj na kvalitet života: Sve ove posledice anksioznosti mogu značajno smanjiti kvalitet života osobe, uticati na sreću, zadovoljstvo i ostvarenje ciljeva.

Zašto ne treba oklevati i potražiti pomoć

Ako sumnjate da patite od anksioznosti ili nekog anksioznog poremećaja, važno je da ne oklevate i potražite pomoć što je pre moguće. Evo nekoliko razloga zašto je važno tražiti podršku:

• Rano otkrivanje: Što ranije prepoznate simptome anksioznosti i potražite pomoć, veće su šanse da ćete uspešno upravljati ovim stanjem. Rano lečenje može sprečiti da anksioznost postane hronična i teža.
• Efikasnost terapije: Postoje mnoge efikasne terapije i tretmani za anksioznost, uključujući kognitivno-bihevioralnu terapiju, lekove, savetovanje i podršku samopomoći. Potražiti pomoć može vam pružiti priliku da naučite kako da upravljate anksioznošću i poboljšate svoj život.
• Prevencija komplikacija: Ako se anksioznost ne leči, može dovesti do drugih problema, kao što su depresija, zloupotreba supstanci, poremećaji ishrane, fobije i komplikacije u odnosima s drugima. Potražiti pomoć može vam pomoći da sprečite ove potencijalne komplikacije.
• Poboljšanje kvaliteta života: Lečenje anksioznosti može vam pomoći da povratite kontrolu nad svojim životom, smanjite stres, poboljšate samopouzdanje i uživate u aktivnostima koje su vam nekada zadavale zadovoljstvo.

Anksioznost može imati mnoga lica, uključujući različite anksiozne poremećaje koji se manifestuju na različite načine. Važno je razlikovati zdravu zabrinutost od anksioznosti i prepoznati kada je vreme da potražimo pomoć. Lečenje anksioznosti može poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i pružiti osobi priliku da živi ispunjen život. Ako patite od anksioznosti ili sumnjate na anksiozni poremećaj, ne oklevajte i potražite pomoć od stručnjaka.