Nivo anksioznosti i/ili nelagode zbog razdvajanja nedavno je eskalirao među ljudima, kada se pojavila separaciona anksioznost povezana sa COVID-om. Separaciona anksioznost je anksioznost koja se javlja usled odvajanja od ljudi, kućnih ljubimaca i mesta.
Poslednjih godinu i po dana većinu vremena smo proveli u društvu najbližih osoba:
“Moja supruga se vraća na posao. Moja kancelarija će biti zatvorena bar još nekoliko meseci, pa ću raditi sam od kuće. Nedostajaće mi to što znam da je moja supruga u susednoj sobi dok radim. Da mogu da popričam sa njom nekoliko minuta kada oboje napravimo pauzu. Kuća će biti prazna bez nje.”
“Iz firme su javili da bi svi koji su vakcinisani trebalo da se vrate u kancelariju sledeće nedelje. Uzbuđena sam zbog povratka u kancelariju i druženja sa kolegama. Vakcinisana sam i svi ćemo nositi maske, tako da ne brinem da li ću biti bezbedna. Ali ne znam kako da ostavim svog psa samog. Toliko se vezala za mene i navikla da bude sa mnom 24 sata dnevno, da zavija ako odem samo do prodavnice na nekoliko minuta. Zabrinuta sam kako će se snaći ako odsustvujem ceo dan.”
“Žalio sam se na to što su mi deca oduzimala svo vreme i energiju tokom pandemije, ali sada mi je teško kada treba da se vrate u školu. Kuća je previše tiha i osećam prazninu. Drago mi je što rade ono što bi trebalo i što nastavljaju sa normalnim životom, ali mi mnogo nedostaju!”
Da li je onda anksioznost koja se javlja poremećaj ili normalan odgovor na život koji smo živeli u vreme pandemije? U svakom slučaju, šta možemo učiniti da pomognemo svojoj deci, svojim ljubimcima i sebi, i kako da se se izborimo sa ovim teškim osećanjima?
Da li je separaciona anksioznost uvek loša stvar?
Ako ste neko ko je uvek bio tužan zbog razdvojenosti ili čežnjiv kada provede noć van kuće, daleko od svoje porodice, niste jedini. Većinu nas razdvojenost ume da dotakne negde duboko. Kultura i porodična verovanja često veličaju samostalnost, u čemu indirektno naučimo da treba da budemo sami sebi dovoljni. Da treba da budemo nezavisni i da nam ne trebaju drugi ljudi da bismo se osećali dobro ili prijatno. Ali, u poslednjih godinu i po dana prepoznali smo da je sposobnost vezivanja jednako važna kao i sposobnost odvajanja.
Baš zato, osećaj tuge i anksioznosti zbog razdvajanja zapravo možemo posmatrati kao znak da smo duboko vezani, a ne da nismo dovoljno nezavisni. Takođe je važno da pronađemo načine da upravljamo tugom kako nas ne bi obuzela. Zapravo, postoji lepa ravnoteža između vezanosti i individualnosti. Uvek se možemo ponovo kalibrisati i iznova uspostaviti ravnotežu dok se krećemo kroz život.
Kako se suočiti sa separacionom anksioznošću?
Anksioznost zbog razdvajanja koju mnogi od nas osećaju ovih dana u većini slučajeva jednostavno je znak koliko smo dobro upravljali ravnotežom tokom pandemije i koliko nam je sada potrebno da pronađemo novu tačku ravnoteže.
Jedna od težih stvari za većinu nas je prihvatanje da se vezanost i individualnost uvek menjaju. Ravnoteža među njima se uvek menja. Samim tim zahteva od nas da neprestano radimo na pronalaženju mesta za tugu i radost, za usamljenost i sreću, i sva ostala osećanja na suprotnim delovima spektra koja se pojavljuju u isto vreme kada se razdvajamo od nekoga koga volimo.
U nastavku navodimo neke od načina upravljanja navedenim suprotnostima koji će vam olakšati separacionu anksioznost.
Pripremite se za odvajanje
Razmislite i razgovarajte o promenama koje će uslediti. Pričajte otvoreno i prihvatite svoja kontradiktorna osećanja. Saslušajte pažljivo o osećanjima koja vaša voljena osoba izražava, čak i kada nisu ista kao vaša.
Počnite malim koracima
Ako je izvodljivo, pružite svom ljubimcu ili detetu nekoliko kratkih trenutaka podnošljive razdvojenosti pre nego što bude potrebno da ostanu sami tokom dužeg perioda. Što se češće okupljate nakon kratke pauze, lakše će im biti da povežu da ćete se vratiti i nakon dužeg rastanka.
Ostavite podsetnik- uspomenu
Fotografija, omiljena knjiga ili mala plišana životinja mogu vam pomoći, u zavisnosti od vašeg odnosa i onoga što vi i vaša voljena osoba želite. Kada su kućni ljubimci u pitanju, predmet ili tkanina sa vašim mirisom mogu biti od pomoći.
Ostanite u kontaktu
Kratke, smislene poruke mogu da naprave značajnu razliku. Za studente to može biti važan način da ih kao roditelj podsetite da ste još uvek zabrinuti za njih i da obraćate pažnju na njihovo blagostanje. Ovo se takođe odnosi i na odvajanje od odraslih osoba koje volite. Održavanje kontakta može ublažiti bol i omogućiti balansiranje osećanja ljubavi i tuge.
Uključite se u druge aktivnosti i upoznajte nove ljude
Odvratite sebi pažnju, baš kao što biste odvukli pažnju malom detetu. Uživaćete u novim aktivnostima i društvu drugih ljudi. Ovo ne znači da ćete zaboraviti svoju voljenu osobu. Jednostavno znači da radite na pronalaženju nove ravnoteže.
Budite strpljivi
Tuga zbog razdvojenosti ne nestaje preko noći. Može potrajati. Možda će delovati kao da je prošla, ali se može vratiti nakon nekog vremena. Bez obzira na sve, otkrićete da ćete postepeno uspeti da pronađete novu ravnotežu ako sebi i voljenoj osobi date dovoljno vremena.
Napomena
Prepoznavanje pozitivnih aspekata separacione anksioznosti ne znači da bi trebalo da zanemarite problematične komponente. Separaciona anksioznost, ukoliko se ne reši, može postati ozbiljan, onesposobljavajući problem. Ukoliko vi ili neko koga volite pati od ovog tipa anksioznosti, najbolje je potražiti stručnu pomoć.
