Bez obzira da li ste zabrinuti zbog svog radnog učinka, zbog prisustvovanja društvenom događaju ili zbog finansija, anksioznost proizilazi iz razmišljanja o negativnom ishodu i osećanja da niste spremni da se nosite sa tim.
Od suštinskog značaja za smanjenje anksioznosti i povratak unutrašnjeg mira je identifikovanje misaonih obrazaca koji izazivaju anksioznost. U prepoznavanju ovakvih obrazaca može nam pomoći postavljanje određenih pitanja, a odgovori koje pronađemo u sebi dovešće do smanjenja anksioznosti.
U nastavku navodimo pet pitanja koja mogu uticati na smanjenje nivoa anksioznosti.
1. Zašto sam anksiozan/na?
Na prvi pogled ovo izgleda kao očigledno pitanje, ali većina anksioznih ljudih ne ume da definiše zašto oseća anksioznost. Veoma često kažu da im sve izaziva anksioznost.
Takav odgovor ilustruje proces u kome svoje probleme gomilamo jedan na drugi. Poput nošenja prenatrpane korpe za veš, oslobađamo se njihove ukupne, zajedničke težine bez identifikovanja i rešavanja svakog problema pojedinačno. Međutim, činmjenica je da npr. briga o tome šta spremiti za praznični ručak nema isti nivo hitnosti i nema istu težinu kao bolest člana porodice.
Identifikovanje briga je prvi i suštinski korak ka smanjenju ukupnog nivoa anksioznosti. Ovo će vam pomoći da odredite prioritete i fokusirate se na ono najhitnije. Dobra polazna tačka bila bi da zapišete sve svoje brige i zaokružite prve tri koje zahtevaju najveću pažnju.
2. Kolike su šanse da moj strah postane stvarnost?
Nakon što identifikujete svoje glavne brige i strahove, razmislite o tome kolika je verovatnoća da oni zaista postanu stvarnost. Svoje brige često tretiramo kao neminovne ili neizbežne. Međutim, mnoge od njih imaju veoma male šanse da se ostvare. Ovaj jednostavan „proračun“ može značajno smanjiti anksioznost.
3. Šta mogu da uradim da dodatno umanjim šanse?
Nakon što procenite kakve su šanse da vaše brige postanu stvarnost, razmislite o tome koje razumne korake možete preduzeti da dodatno smanjite te šanse. Odgovor na ovo pitanje pomoći će vam da se fokusirate na sferu u kojoj imate kontrolu
Na primer, zamislite da je neko prestao da vozi zbog straha da će doživeti saobraćajnu nesreću. Izbegavanje automobila zaista može smanjiti rizik od saobraćajne nesreće. Međutim, takvo ponašanje dovodi do značajnijih problema jer osoba počinje da se plaši i stimulusa koji izaziva anksioznost, u ovom slučaju vožnje. Ovo dalje ometa sposobnost za rad, socijalizaciju ili ispunjavanje različitih porodičnih obaveza.
Zato je veoma važno da umemo da tolerišemo određene rizike. U ovom slučaju tolerancija bi bila vraćanje za volan. Osoba zatim može preduzeti razumne, proaktivne korake da dodatno smanji šanse za saobraćajnu nesreću. Ovi koraci mogu uključivati poštovanje ograničenja brzine, vožnju kada ima manje saobraćaja, vožnju poznatom rutom, po vedrom danu. Bez elektronike koja ometa i sa saputnikom kao drugim parom očiju i ušijju.
Preduzimanje razumnih koraka u okviru sfere u kojoj osoba ima kontrolu dodatno smanjuje verovatnoću da njen strah postane stvarnost.
4. Čak i ako se desi najgori scenario – mogu li ja to da podnesem?
Nažalost, postoje trenuci kada je najgori scenario neizbežan. Uprkos našim najboljim namerama da budemo proaktivni i sprečimo negativan ishod, ne preostaje nam ništa drugo nego da se suočimo sa neizbežnim.
Odvojite trenutak da razmislite šta biste uradili da se najgori scenario ostvari. Takav scenario može uključivati gubitak posla, kraj veze, bankrot, pandemiju ili smrt voljene osobe.
Takvi scenariji su tragični. Međutim, velika je verovatnoća da ste se već susreli sa nekim od njih i da ste neke od nejtežih scenarija prevazišli u svojoj prošlosti. Prisećanje na takva iskustva služi kao kompas koji će vas voditi kroz sadašnje i buduće poteškoće. Oni su dokaz vaše otpornosti i sposobnosti da istrajete.
5. Koja je cena anksioznosti?
Često smo fokusirani na ono što može poći naopako i zaboravljamo da pogledamo drugu stranu medalje. Nepreuzimanje proračunatih rizika je samo po sebi rizik. Ako najčešće izbegavamo stvari to utiče na naš lični rast. Sputava nas i sprečava da ostvarimo svoj puni potencijal.
Pretpostavimo da izbegavate poslovni ili društveni događaj, ili volontiranje, jer osećate anksioznost. Ovakvo ponašanje u vidu izbegavanja sprečava vas da naiđete na iskustva koja mogu dovesti do napretka, ličnog rasta i razvoja, kao i životnog zadovoljstva.
Prema rečima Abrahama Maslova „u svakom trenutku imamo dve opcije: da iskoračimo napred u rast ili da se vratimo nazad u sigurnost“.
Odgovor na ovih pet pitanja neće rešiti svaku vašu brigu ili rešiti zagonetku anksioznosti. Ali vam ova pitanja svakako mogu pomoći da razvijete zdraviju perspektivu, uz malo drugačiji pogled na svoje brige, što je dobra polazna tačka za smanjenje anksioznosti.
