Ova podgrupa sadrži širok spektar poremećaja koji se razlikuju po kliničkoj slici i težini, a svi se mogu pripisati upotrebi jedne ili više psihoaktivnih supstanci, koje mogu biti ili ne biti medicinski propisane. Trocifrena cifra označava upotrebljenu supstancu, a četvorocifrena šifra označava kliničko stanje. Šifre treba koristiti, kao što se traži, za svaku pojadinačnu supstancu, ali treba naglasiti da sve četvorocifrene šifre nisu primenljive za sve supstance.
Identifikaciju psihoaktivne supstance treba bazirati na što većem broju informacija, što uključuje autoanamnestičke podatke, laboratorijske analize krvi, mokraće i dr., somatske i psihosomatske simptome, ponašanje i kliničke znake i druge dokaze, kao što su posedovanje droge, pozitivni heteroanamnestički podaci od trećih lica i dr. Mnogi korisnici droge upotrebljavaju više od jedne vrste droge. Ipak, glavna dijagnoza treba da bude klasifikovana, kad god je to moguće, prema jednoj supstanci (ili grupi korišćenih supstanci) koja je uzrokovala prisutni klinički sindrom. Druge dijagnoze treba šifrirati kada se psihoaktvne supstance upotrebljavaju u toksičnim količinama (četvorocifrena šifra sa .0), u količini koja uzrokuje oštećenja (četvorocifrena šifra sa .1), u količini koja izaziva sindrom zavisnosti (četvorocifrena šifra sa .2) ili u količini koja izaziva druge poremećaje (četvorocifrena šifra .3-.9).
Samo u slučajevima kada je upotreba droga tako haotična i nepravilna ili u kojima su doprinosi različitih droga nerazdvojivo izmešani treba koristiti šifru F19.- (poremećaji nastali upotrebom mnogobrojnih droga). Isključuje: abusus medicamentosus sine dependentia (F55)
Sledeće četvrto mesto u šifri označava podkategorije u kategorijama F10-F19:
.0 Intoxicatio acuta – Akutno trovanje Stanje koje nastaje po unošenju psihoaktivne supstance ili alkohola i prouzrokuje smetnje svesti, kognicije, opažanja, osećanja, ponašanja ili druge psihosocijalne efekte i reakcije. Ove smetnje su direktno povezane sa farmakološkim dejstvom supstance i gube se vremenom potpuno osim u slučajevima kad je tkivo oštećeno ili kad su nastale druge komplikacije. Komplikacije mogu biti: povreda, aspiracija povređenog sadržaja, delirijum, koma, konvulzije i drugo. Priroda ovih komplikacija zavisi od grupe farmakološke supstance i načina upotrebe. “Bad trips” abusus medicamentosus Alcoholitas NOS Alcoholitas acuta Extasis et disordines possessivi in intoxicatione supstantiis Intoxicatio pathologica alcoholica Isključuje: Trovanje lekovima, preparatima i biološkim supstancama (T36-T50)
.1 Usus noxius – Zloupotreba Upotreba psihoaktivne supstance koja izaziva oštećenje zdravlja. Oštećenje zdravlja može biti telesno (kao u slučajevima oboljenja jetre kod samounošenja droge špricevima) i duševno (npr. sekundarno depresijska epizoda posle teškog pijanstva). Abusus substantiae psychoactivae
.2 Syndroma dependentiae – Sindrom zavisnosti Skup fizioloških, bihejvioralnih i kognitivnih fenomena koji se pojavljuju posle ponavljane upotrebe neke supstance ili grupe supstanci. Sindrom karakterišu: jaka želja za uzimanjem droge, teškoće u kontroli upotrebe i pored štetnih posledica, porast tolerancije, prioritetna usmerenost ka drogi uz zapostavljanje drugih aktivnosti i obaveza a ponekad i apstinenecijalno somatsko stanje. Sindrom zavisnosti može izazvati i pojedinačna psihoaktivna supstanca (npr. duvan, alkohol ili diazepam), grupa supstanci (npr. opijati) ili široki spektar farmakološki različitih supstanci. Alcoholismus chronicus Dipsomania „Drug addiction“-consuetudo medicamentosa
.3 Syndroma abstinentialis – Apstinencijalni sindrom Grupa simptoma različitog obima i stepena težine koji se javljaju po apsolutnom ili relativnom prekidu uzimanja psihoaktivne supstance posle njenog stalnog (dugotrajnog) uzimanja. Početak i tok apstinencijalnog sindroma su različiti i zavise od vrste supstance i doze korišćene neposredno pre prekida. Apstinencijalni sindrom može biti komplikovan konvulzijama.
.4 Syndroma abstinentialis cum delirio – Apstinencijalni sindrom sa delirijumom Poremećaj pri kome se apstinencijalni sindrom komplikuje sa delirijumom obično se šifrira kao F05. Mogu se pojaviti i konvulzije. Kada se smatra da somatski faktori imaju uzročnu ulogu, poremećaj treba šifrirati sa F05.8. Delirium tremens
.5 Psychosis – Psihotički poremećaj Mnoštvo psihotičnih fenomena koji nastaju tokom ili neposredno nakon upotrebe psihoaktivne supstance, a ne mogu se objasniti samo akutnom intoksikacijom i ne samo apstinencijalnim sindromom. Poremećaj karakterišu: halucinacije (obično slušne, ali češće više čula), pogrešna prepoznavanja, sumanute ideje (često paranoidne ili proganjanja), psihomotorne smetnje (nemir ili stupor) i nenormalni afekt, koji može biti u opsegu od intenzivnog straha do ekstaze. Svest je obično bistra, ali može biti u opsegu od intenzivnog straha do ekstaze. Svest je obično bistra, ali može postojati neznatno pomućenje svesti, bez teške konfuzije. Alcoholica: • amoris • hallucinosis • paranoia • psychosis NOS Isključuje: Disordo psychoticus alcoholicus et pharmacophilicus residualis et tardus (F10-F19 sa pridruženim četvrtim karakterom .7)
.6 Syndroma amnesticum – Sindrom gubitka pamćenja Sindrom je udružen sa hroničnim upadljivim oštećenjem pamćenja za svežije i starije događaje. Skorašnje pamćenje je više oštećeno nego prošlo, a neposredno reprodukovanje je obično sačuvano. Smetnje doživljavanja vremena i redosleda događaja obično postoje, kao i teškoće učenja novih materijala. Konfabulacije mogu biti naznačene ali ne postoje uvek. Druge kognitivne funkcije su obično relativno sačuvane i defekti pamćenja su u nesrazmeri sa drugim smetnjama. Disordo amnesticus alcoholicus sive pharmacophilicus Koristi dodatnu šifru, (E51.2† , G32.8*) , ukoliko je potrebno, da se označi povezanost sa Wernickeovom bolešću ili sindromom. Syndroma (psychosis) Korsakov/alcoholicum (pharmacophilica) non specificatum Isključuje: Syndroma (sive psychosis) Korsakov non alcoholica (F04)
.7 Psychosis residualis et tarda – Psihotički poremećaj, rezidualni ili sa kasnim početkom Poremećaji saznavanja, afekta, ličnosti ili ponašanja, posle duže vremena upotrebe alkohola ili droga, koji perzistiraju, mogu se pouzdano svrstati u ovu dijagnostičku kategoriju. Početak poremećaja treba direktno povezati sa upotrebom psihoaktivne supstance. Slučajeve u kojima se početni znaci poremećaja pojavljuju kasnije nego epizode, kod upotrebe te supstancije, treba šifrirati ovde samo kad je jasno da upotrebljiv raspoloživi podatak ukazuje na rezidualnu posledicu upotrebe psihoaktivne supstance. Ponavljane epoizode mogu se razlikovati od psihoze na osnovu epizodičke prirode (često), vrlo kratkog trajanja i udvostručavaju doze za doživljavanjae ranijih iskustava sa alkoholom i drogom. Dementia alcoholica NOS Dementia et disordo cognitivus gradus lenis Disordo perceptionis posthallucinogenes Disordo psychoticus tardivus propter usum substantiarum psychoactivarum Flashbacks Residualis: • disordo affectivus • disordo personae et morum residualis Syndroma cerebri alcoholicum chronicum Isključuje: Alcohol sive propter usum substantiarum psychoactivarum: • Status psychoticus (F10-F19 sa pridruženim četvrtim karakterom .5) • syndroma Korsakov (F10-F19 sa pridruženim četvrtim karakterom .6)
.8 Disordines mentales et disordines morum alii Drugi duševni poremećaji i poremećaji ponašanja
.9 Disordo mentalis et disordo morum, non specificatus – Duševni poremećaj i poremećaj ponašanja, neoznačen
F10.- Disordines mentales et disordines morum propter usum alcoholis
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom alkohola [vidi podelu pre F10]
F11.- Disordines mentales et disordines morum propter usum opiatorum
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom opijata [vidi podelu pre F10]
F12.- Disordines mentales et disordines morum propter usum cannabinoidarum
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom kanabinoida [vidi podele pre F10]
F13.- Disordines mentales et disordines morum propter usum hiponoticorum sive sedativorum
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili sedativa [Vidi podelu pre F10]
F14.- Disordines mentales et disordines morum propter usum cocaini
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom kokaina [vidi podelu pre F10]
F15.- Disordines mentales et disordines morum propter usum stimulantium aliorum, coffeinum includens
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom drugih stimulansa, uključujući kofein [Vidi podelu pre F10]
F16.- Disordines mentales et disordines morum propter usum hallucinogenium
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom halucinogena [vidi podelu pre F10]
F17.- Disordines mentales et disordines morum propter usum tabaci
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom duvana [vidi podelu pre F10]
F18.- Disordines mentales et disordines morum propter usum solutionum volatilium
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom isparljivih rastvarača [vidi podelu pre F10]
F19.- Disordines mentales et disordines morum propter usum substantiarum psychoactivarum multiplicium et aliarum
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom više psihoaktivnih supstanci i drugih droga [vidi podelu pre F10] Ovu kategoriju treba koristiti kada se zna da su upotrebljene dve ili više psihoaktivnih supstanci, ali nije moguće proceniti koja je supstanca najviše doprinela poremećaju. Treba je upotrebiti i kada vrsta nekih ili svih upotrebljenih psihoaktivnih supstanci nije sigurna ili nije poznata. Naime, korisnici droge koji uzimaju više droga, često ne znaju pojedinosti o tome šta uzimaju. Uključuje: zloupotrebu droge NOS