Ova grupa obuhvata shizofreniju, kao najveći poremećaj ove grupe, shizotipske poremećaje, stalne sumanute poremećaje i veću grupu akutnih i prolaznih poremećaja. Shizoafektivni poremećaji su zadržani ovde, iako je njihova priroda polemična.
F20.- Schizophrenia
Shizofrene poremećaje karakterišu, uopšte uzev, osnovni i karakteristični poremećaji mišljenja, opažanja i neodgovarajući, otupljeni afekti. Svest i inteligencija su obično neizmenjene, ali se vremenom mogu razviti kognitivni deficiti. Najznačajniji psihopatološki fenomeni su eho misli, ubacivanje ili oduzimanje misli, emitovanje misli, sumanute ideje odnosa i proganjanja, uticaj ili pasivnost, halucinatorni glasovi, koji komentarišu ili raspravljaju o obolelom sa trećom osobom, poremećaj mišljenja i negativni simptomi. Tok bolesti može biti neprekidan ili epizodičan sa stalnim pogoršanjem, ili sa jednom ili više epizoda sa potpunom ili nepotpunom remisijom. Dijagnozu shizofrenije ne treba postavljati ako postoje depresijski ili manijački simptomi (osim kad je sigurno da su shizofreni simptomi predhodili afektivnim poremećajima); ako postoji očigledno moždano oboljenje i u stanjima intoksikacije psihoaktivnim supstancama odnosno apstinencije. Slične poremećaje, koji se razvijaju kod epilepsije ili kod drugih moždanih oboljenja, treba klasifikovati sa F06.2, a one izazvane psihoaktivnim supstancama sa F10-F19, obično četvorocifreno .5. Isključuje: disordo schizotypicus (F21) reactio schizophrenica (F23.2) schizophrenia: • acuta (non specificata) (F23.2) • cyclica (F25.2)
F20.0 Schizophrenia paranoides
Paranoidna shizofrenija U kliničkoj slici paranoidne shizofrenije dominiraju relativno stabilne sumanute ideje, često halucinacije (obično slušne) i perceptualni poremećaji. Poremećaji afekta, volje i govora, kao i katatoni simptomi, ne postoje ili su relativno beznačajni. Schizophrenia paraphrenica Isključuje: paranoia (F22.0) status paranoides involutus (F22.8) 311 2010
F20.1 Schizophrenia hebephrenica
Hebefrena shizofrenija Oblik shizofrenije koju karakterišu afektivne promene, sumanute ideje i halucinacije u magnovenju i fragmentarne, a ponašanje je neodgovorno, nepredvidljivo i često manirirano. Raspoloženje je površno i neprimereno. Mišljenje je narušeno a govor nepovezan. Prisutna je tendencija osamljivanju. „Negativni“ simptomi se brzo razvijaju, posebno afektivna tupost i gubitak volje, te je, obično, prognoza loša. Hebefrenija se normalno dijagnostikuje samo kod adolescenata i mlađih osoba. Hebephrenia Schizophrenia desorganisata
F20.2 Schizophrenia catatonica
Katatona shizofrenija Katatonu shizofreniju karakteriše izrazit psihomotorni poremećaj, koji se može kretati između ekstrema kao što su hiperkinezija i stupor ili automatska poslušnost i negativizam. Prisilni stavovi i položaji mogu se održati dugo vreme. Epizode nasilnog ponašanja mogu biti upadljiva odlika ovog stanja. Pojava kakatonije se može kombinovati sa oniroidnim stanjem, sa živopisnim scenskim halucinacijama. Schizophrenica: • catalepsia • catatonia • flexibilitas cerea Stupor catatonicus
F20.3 Schizophrenia non differentialis
Nediferencirana shizofrenija Psihotična stanja koja ispunjavaju opšte dijagnostičke kriterijume za shizofreniju, ali se ne uklapaju u oblike F20.0-F20.2, ili pak pokazuju obeležja iz više tipova bolesti, ali bez jasne dominacije dijagnostičkih karakteristika za jedan oblik. Schizophrenia atypica Isključuje: depressio postschizophrenica (F20.4) schizophrenia acuta-disordo psychotica similar (F23.2) shizophrenia chronica non differentialis (F20.5)
F20.4 Depressio postschizophrenica
Postshizofrena depresija Depresijska epizoda posle shizofrene bolesti se nekada nastavlja. Neki shizofreni simptomi, pozitivni ili negativni, moraju i dalje biti prisutni, ali oni više ne dominiraju u kliničkoj slici. Ova depresijska stanja prati samoubilački rizik. Ako bolesnik nema više neke shizofrene simptome, treba postaviti dijagnozu depresivne epizode (F32.-). Ako su shizofreni simptomi i dalje mnogobrojni i izraziti, treba postaviti dijagnozu odgovarajućeg oblika shizofrenije (F20.0-F20.3).
F20.5 Schizophrenia residualis
Rezidualna shizofrenija Hronična faza u razvoju shizofrene bolesti. Progredira stalno od početka do ovog stanja i karakterišu je dugoročni, ne uvek, ireverzibilni „negativni“ simptomi, kao što su psihomotorna usporenost; smanjena aktivnost, tupost afekta; pasivnost ili gubljenje inicijative; osiromašenje govora ili njegovog sadržaja; oskudna neverbalna komunikacija izrazima lica, izbegavanjem pogleda, modulacijom glasa i stavom; zanemarivanje izgleda i socijalnih dešavanja. Schizophrenia chronica non differentialis Status residualis schizoides Status residualis schizophrenicus
F20.6 Schizophrenia simplex
Obična shizofrenija Obična shizofrenija se razvija podmuklo, ali progresivno, a karakterišu je čudno ponašanje, nesposobnost prilagođavanja zahtevima društva i opadanje sveukupne delatnosti. Razvijaju se karakteristična negativna „obeležja“ (npr., afektivno otupljivanje i gubitak volje), a bez prethodno uočljivih psihotičkih simptoma.
F20.8 Schizophrenia alia
Druga shizofrenija Schizophrenia cenesthopathica Schizophreniformis: • disordo NOS • psychosis NOS Isključuje: Disordo schizophreniformis brevis (F23.2)
F20.9 Schizophrenia, non specificata
Shizofrenija, neoznačena
F21 Disordo schizotypicus
Poremećaj sličan shizofreniji Poremećaj karakterišu ekscentrično ponašanje i anomalije u mišljenju i afektu, slično simptomima shizofrenije, mada se nedvosmislene i karakteristične shizofrene anomalije ne javljaju ni u kojoj fazi ove bolesti. Simptomi mogu biti hladan neodgovarajući afekat, čudno i ekscentrično ponašanje, nezadovoljstvo, težnja ka socijalnom povlačenju, paranoidne ili bizarne ideje, opsesivne ruminacije, misaoni i perceptivni poremećaji, povremene prolazne kvazi-psihotične epizode sa intenzivnim iluzijama, slušnim ili drugim halucinacijama i idejama, koje su bliske sumanutim a nastaju obično bez spoljašnje provokacije. Nema jasnog početka, a evolucija je, obično, kao u poremećaju ličnosti. Uključuje: Disordo personae schisotypicus Reactio schizophrenica latens Schizophrenia: • latens • limitans (borderline) • praepsychotica • prodromalis • pseudoneurotica • pseudopsychopathica Isključuje: disordo personae schisoides (F60.1) syndroma Asperger (F84.5)
F22.- Psychoses paranoides persistentes
Stalna sumanuta duševna oboljenja Raznovrsni poremećaji pri kojima dugotrajne sumanute ideje čine jedinu ili najuočljiviju kliničku karakteristiku, a koje se ne mogu klasifikovati kao organski, shizofreni ili afektivni poremećaj. Ako sumanuti poremećaji traju manje od nekoliko meseci, ili pak privremeno, treba koristiti šifru F23.- F22.0 Paranoia Paranoja-sumanuto duševno oboljenje Poremećaj karakterišu razvoj jedne sumanute ideje ili grupe međusobno povezanih sumanutih ideja, koje su obično uporne, a ponekad traju celog života. Sadržaj sumanute ideje (ili ideja) veoma je promenljiv. Ova dijagnoza ne obuhvata: jasne i uporne slušne halucinacije (glasovi); shizofrene simptome (kao što su sumanute ideje kontrole i naglašena afektivna tupost); i moždano oboljenje. Međutim, prisustvo povremenih ili prolaznih slušnih halucinacija, naročito kod straijijh pacijenata, ne isključuje ovu dijagnozu, i to pod uslovom da ovi simptomi nisu tipično shizofreni i čine samo mali deo sveukupne kliničke slike. Paranoia Paranoides: • psychosis • status Paraphrenia (tarda) Sensitiver Beziehungswahn Isključuje: paranoides: • disordo personae paranoides (F60.0) • psychosis psychogenes (F23.3) • reactio paranoides (F23.3) • schizophrenia (F20.0)
F22.8 Psychoses paranoides persistentes aliae
Druga stalna sumanuta duševna oboljenja Sumanuta ideja ili ideje praćene su upornim slušnim halucinacijama ili shizofrenim simptomima, koji ne opravdavaju dijagnozu shizofrenije (F20.-). Dysmorphophobia paranoides Paranoia querulans Status paranoides involutus
F22.9 Psychosis paranoides persistens, non specificata
Stalno sumanuto duševno oboljenje, neoznačeno
F23.- Psychoses acutae et transitivae
Akutna i prolazna duševna oboljenja Heterogena grupa poremećaja, koju karakteriše akutan početak psihičkih simptoma, kao što su sumanute ideje, halucinacije, percptivni poremećaji i snažna, iznenadna promena ponašanja. Akutni početak označava razvoj jasne psihotičke kliničke slike u periodu od dve nedelje ili kraće. Za ove poremećaje nema dokaza o organskom poreklu. Često postoji zbunjenost, ali ne i dezorijentacija u vremenu, prostoru i prema ličnostima ili pak nedovoljno intenzivna da opravda dijagnozu organski uzrokovanog delrijuma (F05-). Potpuni oporavak, obično, nastaje u toku nekoliko meseci, a često i za nekoliko nedelja ili čak dana. Ako poremećaj perzistira, promena klasifikacije biće nužna. Poremećaj može, a ne mora, biti udružen sa akutnim stresom, stresogenim događajima koji predhode početku jednu ili dve nedelje.
F23.0 Psychosis polymorpha acuta sine symptomatis schizophreniae
Akutno polimorfno duševno oboljenje bez simptoma shizofrenije Akutna psihoza sa halucinacijama, sumanutim idejama, perceptivnim poremećajima, ali upadljivo promenljivim iz dana u dan ili čak iz sata u sat. Često postoji emotivni nemir sa intenzivnim prolaznim osećanjima sreće ili ushićenja, anksioznosti i razdražljivosti. Sveukupnu kliničku sliku karakterišu polimorfizam i nestabilnost, ali to ne opravdava dijagnozu shizofrenije (F20.-). Ovi poremećaji, često. naglo počinju, razvijaju se rapidno za nekoliko dana a rapidno obično nestaju i simptomi, i ne ponavljaju se. Ako simptomi traju, dijagnozu treba menjati u stalni sumanuti poremećaj (F22.-). Cycloides psychosis sine symptomatis schizophrenicis Psychosis delirans sine symptomatis schizophreniae sive non specificata
F23.1 Psychosis polymorpha acuta cum symptomatis schizophreniae
Akutno polimorfno duševno oboljenje sa simptomima shizofrenije Akutna psihoza polimorfne i nestabilne kliničke slike, opisane u F23.0, ali neki simptomi, uprkos nestabilnosti, tipični su za shizofreniju i traju duže vreme. Ako shizofreni simptomi perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u shizofreniju (F20.-) Psychosis cycloides cum symptomatis shizophreniae Psychosis delirans cum symptomatis shizophreniae
F23.2 Psychosis acuta schizophreniae similis
Akutno duševno oboljenje slično shizofreniji Akutna psihoza sa relativno stabilnim psihotičnim simptomima i koji opravdavaju dijagnozu shizofrenije, ali su trajali manje od mesec dana. Ne postoji nestabilna polimorfna klinička slika, opisana u F23.0. Ako shizofreni simptomi perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u shizofreniju (F20.-). Oneirophrenia Reactio schizophrenica Schizophrenia acuta (non differentialis) Schizophreniformis brevis: • disordo • psychosis Isključuje: Disordo paranoides organicus (schizophreniae similis) (F06.2) Disordo schizophreniformis NOS (F20.8)
F23.3 Psychoses acutae praedominanter paranoides aliae
Druga akutna pretežno sumanuta duševna oboljenja Akutni psihotički poremećaji sa relativno stabilnim sumanutim idejama ili halucinacijama u kliničkoj slici, ali koji ne opravdavaju dijagnozu shizofrenije (F20.-). Ako sumanute ideje perzistiraju, dijagnozu treba promeniti u paranoidni poremećaj (F22.-). Psychosis paranoides psychogenes Reactio paranoides
F23.8 Psychoses acutae et transitivae aliae
Druga akutna i prolazna duševna oboljenja Druge akutne psihoze, koje nisu organski uzrokovane i koje se ne mogu opravdano klasifikovati u šifre F23.0- F23.3.
F23.9 Psychosis acuta et transitiva, non specificata
Akutno i prolazno duševno oboljenje, neoznačeno Psychosis reactiva Psychosis reactiva NOS
F24 Psychosis paranoides inducta
Indukovano sumanuto duševno oboljenje Sumanuti poremećaj kod dve ili više osoba koje su tesno vezane emocionalno. Samo jedna osoba boluje od pravog psihotičkog poremećaja a druge (a) su indukovane i obično ozdrave kad se odvoje. Uključuje: Folie à deux (insania dualis) Inductus: • disordo paranoides • disordo psychoticus F25.- Psychoses schizoaffectivae Shizoafektivna duševna oboljenja Epizodični poremećaji sa istaknutim afektivnim i shizofrenim simptomima, ali koji potpuno ne opravdavaju dijagnozu shizofrenije, depresivne ili manijačke epizode. Druga stanja, u kojima se afektivni simptomi nadograđuju na raniju shizofreniju, ili koegzistiraju ili se smenjuju sa drugim stalnim oblicima sumanutih poremećaja druge vrste, klasifikuju se u podgrupu F20-F29. Neodgovarajući psihotički simptomi za afektivne poremećaje ne opravdavaju dijagnozu shizoafektivnog poremećaja.
F25.0 Psychosis schizoaffectiva, typus maniacus
Shizoafektivno duševno oboljenje, manijački tip Epizodni poremećaj sa istaknutim shizofrenim i manijskim simptomima, ali tako da ne opravdavaju dijagnozu shizofrenije ili manijske epizode. Ovu kategoriju treba koristiti i za pojedinačnu shizoafektivnu epizodu i za recidivirajući poremećaj, gde je većina epizoda shizoafektivna, manijskog tipa. Psychosis schizophreniformis, typus maniacus Psychosis schizoaffectiva, typus maniacus
F25.1 Psychosis schizoaffectiva, typus depressivus
Shizoafektivno duševno oboljenje, depresijski tip Epizodni poremećaj sa istaknutim shizofrenim i depresijskim simptomima, ali takav da ne opravdava dijagnozu shizofrenije ili depresivne epizode. Ovu kategoriju treba koristiti i za pojedinačnu shizoafektivnu epizodu i za recidivirajući poremećaj, gde je većina epizoda shizoafektivna, depresijskog tipa. Psychosis schizoaffectiva, typus depressivus Psychosis schizophreniformis, typus depressivus
F25.2 Psychosis schizoaffectiva, typus mixtus
Shizoafektivno duševno oboljenje, mešoviti tip Psychosis schizophrenica et affectiva mixta Schizophrenia cyclica
F25.8 Psychoses schizoaffectivae aliae
Druga shizoafektivna duševna oboljenja
F25.9 Psychosis schizoaffectiva, non specificata
Shizoafektivno duševno oboljenje, neoznačeno Psychosis schizoaffectiva NOS
F28 Psychosis non organica, typus alius
Drugo neorgansko duševno oboljenje Ovu kategoriju koristiti kada sumanuti i halucinatorni poremećaji ne opravdavaju dijagnozu shizofrenije (F20.-), perzistentne sumanute poremećaje (F22.-), akutne i prolazne psihoze (F23.-), psihotičku manijsku epizodu (F30.2) ili tešku depresivnu epizodu (F32.3). Uključuje: Psychosis hallucinatoria chronica
F29 Psychosis non organica, non specificata
Neorgansko duševno oboljenje, neoznačeno Uključuje: Psychosis NOS Isključuje: disordo mentalis NOS (F99) psychosis organica sive symptomatica NOS (F09)