Isključuje: Disordines morum F91.- (F92.8)
F40.- Disordines anxiosi phobici
Fobijski anksiozni poremećaji Grupa poremećaja u kojima se anksioznost izaziva samo, ili uglavnom, u određenim dobro definisanim situacijama, koje nisu u stvari opasne. Stoga se ove situacije izbegavaju ili podnose sa strahom. Bolesnik može da usmeri svoju pažnju na pojedinačne simptome kao što su: palpitacije, osećaj nesvestice, a to je često povezano sa sekundarnim strahom od smrti, gubitka kontrole i ludila. I pomisao o ulaženju u fobijsku situaciju obično izaziva očekivanu anksioznost. Fobijski strah često koegzistira sa depresijom. Da li treba postaviti dve dijagnoze, fobičku anksioznost i depresijsku epizodu, ili samo jednu, određuju trajanje ova dva stanja i terapijski rezultati u vreme lečenja.
F40.0 Agoraphobia
Agorafobija-strah od trgova, otvorenog prostora i dr. Dosta dobro poznata grupa fobija koja obuhvata strah od napuštanja kuće, ulaženja u radnje, strah od gužvi, javnih mesta ili od samostalnog putovanja vozovima, autobusima ili avionima. Panički poremećaj je često slika sadašnje epizode i prošlih epizoda. Depresijski i opsesivni simptomi i socijalne fobije često postoje, kao prateće karakteristike. Izbegavanje fobijskih situacija je često upadljivo i neki fobičari doživljavaju malu anksioznost, jer mogu da izbegavaju svoje fobijske situacije. Agoraphobia sine disordine panico Disodo panicus cum agoraphobia
F40.1 Phobia socialis
Socijalna fobija Strah od posmatranja drugih ljudi dovodi do izbegavanja socijalnih situacija. Socijalne fobije prate, obično, nizak nivo samopoštovanja i strah od kritike. Može se ispoljavati kao strah od crvenjenja, drhtanja ruku, mučnine ili nagona za mokrenje. Bolesnik je, ponekad, ubeđen da je jedna od svih sekundarnih manifestacija primarni problem njegove anksioznosti. Simptomi mogu progredirati do nastupa panike. Anthropophobia Neurosis socialis
F40.2 Phobia specifica (separata)
Specifična (izolovana) fobija Ova fobija je ograničena na usko specifične situacije, ako što su: blizina pojedinih životinja, visina, grmljavina, mrak, letenje, zatvoreni prostori, uriniranje ili defekacija u javnim toaletima, jedenje neke hrane, odlazak zubaru, pogled na krv ili povredu. Mada je provokativna situacija diskretna, kontakt sa njom može izazvati paniku, kao kod agorafobije ili socijalne fobije. Acrophobia Animalophobia Claustrophobia Phobia simplex Isključuje: dysmorphophobia (F45.2) nosophobia (F45.2)
F40.8 Disordines phobici anxiosi alii
Drugi fobijsko-anksiozni poremećaji
F40.9 Disordo phobica anxiosus non specificatus
Fobijsko-anksiozni poremećaj, neoznačen Phobia NOS Status phobicus NOS
F41.- Disordines anxiosi alii
Drugi anksiozni poremećaji Anskioznost je glavni simptom ovih poremećaja i nije vezana za neku posebnu situaciju u okolini. Depresijski i opsesivni simptomi, pa i neki elementi fobijske anksioznosti, mogu takođe da postoje, pod uslovom da su jasno sekundarni ili manje teški.
F41.0 Disordo panicus, episodum anxiosum paroxismale
Panički poremećaj, epizodna paroksizmalna anksioznost Bitna karakteristika poremećaja su povratni napadi teške anksioznosti (panike), koji nisu vezani za neku posebnu situaciju ili okolnosti, pa su stoga napadi i nepredvidljivi. Kao i kod drugih anksioznih poremećaja, dominantni simptomi su iznenadni početak palpitacija, bola u grudima, osećaja gušenja, nesvestice i osećanje nerealnosti (depersonalizacija ili derealizacija). Postoji skoro uvek i sekundarni strah od smrti, gubitka kontrole ili ludila. Dijagnozu panički poremećaj ne treba postavljati kao glavnu ako bolesnik ima depresijski poremećaj od početka napada. Ovde su panički napadi verovatno sekundarni depresiji. Panicus: • impetus • status Isključuje: disordo panicus cum agoraphobia (F40.0)
F41.1 Disordo anxiosus generalisatus
Anksiozni generalizovani poremećaj Anksioznost je generalizovana i stalna, ali nije vezana, ili ne dominantno, za posebne prilike u okolini („slobodno lebdeća anksioznost“). Dominirajući simptomi su različiti, ali stalne žalbe su nervoza, podrhtavanje, mišićna napetost, znojenje, vrtoglavica, palpitacije, nesvestica i muka u epigastrijumu. Česta su strahovanja bolesnika da će se uskoro razboleti on ili neki njegov rođak. Anxiotica: • Status anxioticus • neurosis • reactio Isključuje: neurasthenia (F48.0)
F41.2 Disordo anxiosus et depressivus mixtus
Mešovit anksiozni i depresijski poremećaj Ovu kategoriju treba upotrebiti kada su simptomi anksioznosti i depresije prisutni, ali simptomi nisu jasno dominirajući i karakteristični da bi opravdali jednu izdvojenu dijagnozu. Kda postoje i anksiozni i depresijski simptomi i dovoljno teški da opravdaju pojedinačne dijagnoze, tada treba koristiti obe dijagnoze, a ne ovu šifru. Depressio anxiosus (moderata sive non permanens)
F41.3 Disordo anxiosus mixtus alius
Drugi mešovit anksiozni poremećaj Simptomi su pomešani sa karakteristikama poremećaja u F42-F48. Nijedan simptom nije tako upadljiv da bi se odvojeno dijagnostikovao.
F41.8 Disordines anxiosi alii specificati
Drugi anksiozni označeni poremećaji Hysteria anxiotica
F41.9 Disordo anxiosus, non specificatus
Anksiozni poremećaj, neoznačen Anxietas NOS
F42.- Disordo obsessivocompulsivus
Opsesijsko-prisilni poremećaj Osnovno obeležje je ponavljanje opsesivnih misli ili prinudnih radnji. Opsesivne misli su ideje, slike ili impulsi, koji se uvek iznova vraćaju na stereotipan način. One, skoro uvek, različito uznemiruju bolesnika i ovaj obično pokušava, ali neuspešno, da im se odupre. Ipak, one se priznaju za svoje misli. Prinudne radnje i rituali su stereotipna ponašanja i stalno se ponavljaju. Ove same po sebi nisu prijatne, niti dovode do izvršavanja nekih korisnih zadataka. Njihova funkcija je da spreče objektivno neprijatan događaj, koji bi mogao naneti štetu bolesniku ili drugima od njega. Obično, bolesnik priznaje ovo ponašanje za besmisleno ili bezuspešno i pokušava iznova da ga otkloni. Anksioznost je, uvek nepromenljivo, prisutna. Ako su prinudne radnje uporne, anksioznost postaje gora. Uključuje: neurosis anancastica neurosis obsessivocompulsiva Isključuje: persona obsessivocompulsiva (F60.5)
F42.0 Ideae praedominanter obsessivae sive ruminationes
Pretežno opsesijske misli ili nametnute misli Mogu biti u obliku ideja, mentalnih slika ili impulsa za neku radnju i skoro uvek su neprijatne za bolesnika. Ideje su, često, beskorisne, a beskrajna razmišljanja o alternativama dovode do nesposobnosti za obično, ali nepohodno odlučivanje u svakodnevnom životu.Veza između opsesijskih nametnutih misli i depresija je vrlo bliska i ovu dijagnozu treba koristiti samo ako nametnute misli nastaju ili traju u odsustvu depresijskog sindroma.
F42.1 Actiones praedominanter compulsivae (ritus obsessivi)
Pretežno prinudne radnje (opsesijski rituali) Prinudne radnje su, u većini, povezane sa čišćenjem (naročito sa pranjem ruku), sa učestalim proveravanjem radi osiguravanja od potencijalne opasne situacije ili sa očuvanjem reda i urednosti. Ispod manifestnog ponašanja je strah, obično od opasnosti koja je namenjena bolesniku ili uzrokovana od njega, a ritualna radnja je neefikasna ili simbolički pokušaj otklanjanja opasnosti.
F42.2 Actiones et ideae obsessivae mixtae
Mešovite opsesijske misli i radnje
F42.8 Disordines obsessivo-compulsivi alii
Drugi opsesijsko-prisilni poremećaji
F42.9 Disordo obsessivo-compulsivus, non specificatus
Opsesijsko-prisilni poremećaj, neoznačen
F43.- Reactio stressogenes, gradus majoris, et reactiones maladaptivae
Reakcija na težak stres i poremećaj prilagođavanja Ova kategorija se razlikuje od drugih u tome što uključuje poremećaje koji se identifikuju ne samo po simptomatologiji i toku već i na osnovu jednog ili drugog od dva uzročna uticaja: 1) izuzetan stresogeni životni događaj – koji stvara akutnu stresnu situaciju, ili 2) značajna životna promena – koja stvara stalne neprijatnosti i to rezultira u poremećaj prilagođavanja. Mada manje težak psihosocijalni stres („životni događaji“) može pokrenuti početak ili doprineti stvaranju vrlo velikog niza poremećaja klasifikovanih na drugom mestu u ovoj grupi, njihova etiološka važnost nije uvek jasna i u svakom slučaju naći će se zavisnost od individualno povećane povredljivosti, tj. životni događaji nisu neophodni i dovoljni da objasne pojavu i oblik poremećaja. Nasuprot tome, ovde objedinjeni poremećaji smatra se da nastaju uvek kao direktna posledica akutnog teškog stresa ili kontinuirane traume. Stresni događaji ili kontinuirane neprijatne okolnosti su primarni i glavni uzročni faktor, te se poremećaj ne bi javio bez njihovih uticaja. Poremećaji navedeni u ovoj grupi se mogu, stoga, shvatiti kao loša prilagodljivost na težak ili kontinuiran stres, tako što ovi remete odbrambene mehanizme i to stvara probleme i oštećuje socijalno funkcionisanje.
F43.0 Reactio stressogenes acuta
Akutna reakcija na stres Prolazan poremećj kod pojedinca, bez nekog drugog jasnog duševnog poremećaja, kao reakcija na izuzetan fizički i psihički stres koji se obično stišava za nekoliko sati ili dana. Individualna ranjivost i odbrambeni kapacitet igraju ulogu u pojavljivanju i težini akutnih stresnih reakcija. Simptomi pokazuju, obično, mešanu i promenjljivu kliničku sliku. Inicijalno postoji stanje „zgranutosti“, izvestan stepen sužene svesti i pažnje, otežan prijem draži i dezorijentacija. Ovo stanje može biti praćeno daljim povlačenjem iz date situacije (do nivoa psihogenog stupora- F44.2) ili uznemirenošću i preteranom aktivnošću (reakcija bekstva ili fuga). Često postoje i vegetativni znaci paničke anksioznosti (tahikardija, znojenje, crvenjenje). Simptomi se, obično, pojavljuju nekoliko minuta posle dejstva stresnih draži ili događanja i nestaju za dva do tri dana (često za nekoliko sati). Može da postoji kompletna ili delimična amnezija za ovu epizodu (F44.). Ako se simptomi održavaju, treba razmatrati promenu dijagnoze. Acuta: • reactio crisogenes • reactio stressogenes Afflictus (shock) psychicus Fatigatio Status crisogenes
F43.1 Disordo posttraumaticus stressogenes
Stresni poremećaj posle traume Počinje kao odložena ili produžena reakcija na stresogeni događaj ili situaciju (kraćeg ili dužeg trajanja), izuzetno preteće ugroženosti ili katastrofalne prirode, što je sklono da izazove opštu patnju skoro kod svakoga. Predisponirajući faktori, kao što su crte ličnosti (npr., kompulsivna, astenična) ili raniji neurotski poremećaji, mogu da snize prag razvoja sindroma ili pogoršaju tok bolesti, ali to nije ni neophodno, ni dovoljno da objasni pojavljivanje. Tipične karakteristike su epizode ponovnog preživljavanja trauma zbog nametljivih sećanja (flachbacks), snova ili noćnih mora, koje se javljaju na istoj osnovi: osećaju „utrnulosti“ i emocionalne tuposti, odvojenosti od drugih ljudi, nereagovanja na okolinu, nezadovoljstva i izbegavanja aktivnosti i situacija koje podsećaju na traumu. Obično postoje i stanja vegetativne prenadraženosti sa prevelikom pažnjom, iznenadne reakcije uplašenosti i nesanice. Anksioznost i depresija su često udružene sa navedenim simptomima i znacima, a i samoubilačke ideje nisu retke. Počinje posle traume, sa latentnim periodom od nekoliko nedelja do više meseci. Tok bolesti fluktuiše, ali se opravak može očekivati u većini slučajeva. U malom procentu slučajeva, bolest može da dobije hroničan tok, traje više godina, i da konačno izmeni ličnost (F62.0). Neurosis traumatica
F43.2 Disordines accomodationis
Poremećaji prilagođavanja Stanja lične patnje i emocionalne poremećenosti, koja obično remete socijalno funkcionisanje i delatnost, a nastaju u periodu prilagođavanja na značajnu životnu promenu ili na stresni životni događaj. Stresor pogađa integritet socijalnog miljea ličnosti (žalost zbog smrtanog slučaja, doživljaji separacije) ili šire-sistem socijalnih potpora ili vrednosti (migracija, status izbeglica), ili predstavlja najveću razvojnu promenu ili krizu (polazak u školu, postaje se roditelj, neuspeh u visoko cenjenim ličnim ciljevima, penzionisanje). Individualna predispozicija ili ranjivost igraju značajnu ulogu u riziku nastanka i načinu ispoljavanja poremećaja prilagođavanja, ali ipak poremećaj se ne bi pojavio bez delovanja stresora. Manifestacije variraju i uključuju depresivno raspoloženje, anksioznost, brigu (ili mešavinu ovoga), osećanje nesposobnosti da se bori, planira unapred ili nastavi kao do tada, kao i umanjenu sposobnost za obavljanje rutinskih dnevnih poslova. Poremećaji ponašanja mogu biti usputna karakteristika, naročito kod adolescenata. Dominirajuća slika može biti kratka ili produžena depresijska reakcija ili druge emocionalne smetnje i smetnje ponašanja. Afflictus (shock) culturogenes Hospitalismus puerilis Reactio in aegritudinem Isključuje: Disordo separationis infantiae anxioticus (F93.0)
F43.8 Reactio stressogenes gradus majoris, alia
Druga reakcija na težak stres
F43.9 Reactio stressogenes gradus majoris, non specificata
Reakcija na težak stres, neoznačena
F44.- Disordines dissociativi (conversiones)
Disocijativni (konverzivni) poremećaji Zajedničke osnove disocijativnog (ili konverzivnog) poremećaja su parcijalan ili potpun gubitak normalne integracije između sećanja na prošle događaje, svesnosti identiteta i neposrednih senzacija i kontrole pokreta tela. Svi oblici ovih poremećaja teže da se ublaže posle nekoliko nedelja ili meseci, naročito ako je početak povezan sa nekim traumatskim životnim događajem. Hronična stanja, naročito paralize i anestezije, mogu da se razviju ako je početak udružen sa nerešivim problemima ili interpersonalnim teškoćama. Ovi poremećaji su ranije klasifikovani kao razni tipovi „konverzione histerije“. Disocijativni poremećaji pretenduju da budu psihogeni po poreklu, vremenski tesno povezani sa traumatskim događajima, nerešivim i nepodnošljivim problemima ili narušenim odnosima. Simptomi često predstavljaju bolesnikovo shvatanje manifestacije telesne bolesti. Medicinski pregledi ne otkrivaju neki telesni ili neurološki poremećaj. Pored toga, postoje podaci da je funkcionalni poremećaj izraz emocionalnih konflikata i potreba. Simptomi se mogu razviti udruženi sa psihičkim stresom, i tada se obično pojavljuju iznenada. Ovde se uključuju samo poremećaji somatskih funkcija pod voljnom kontrolom i gubici osećanja. Poremećaj sa bolovima i drugim složenim telesnim senzacijama, koje kontroliše vegetativni nervni sistem, šifriraju se kao telesni poremećaji (F45.0). Treba imati uvek na umu i mogućnost kasnije pojave teških telesnih i psihičkih poremećaja. Uključuje: conversiva: • hysteria • reactio hysteria psychosis hysterica Isključuje: simulatio conscia (Z76.5)
F44.0 Amnesia dissociativa
Psihogeno nesećanje Glavna karakteristika je gubitak pamćenja, obično važnih svežih događaja, koji ne izaziva neki organski duševni poremećaj i suviše je veliki da bi se mogao objasniti zaboravnošću ili zamorom. Zaboravnost je obično vezana za traumatske događaje, kao što su nesrećni slučajevi ili neočekivani gubitak drage osobe, i obično je delimična i selektivna. Kompletna i generalizovana amnezija je retka, i obično je deo fuge (F44.1), u kom slučaju je treba tako i klasifikovati. Ovu dijagnozu ne treba postaviti kada postoje organsko oboljenje mozga, trovanje ili preterani zamor. Isključuje: amnesia alcoholica sive propter usum substantiarum psychoactivarum aliarum (F10-F19 sa zajedničkim četvrtim karakterom .6) amnesia epileptica (G40.-) amnesia: • NOS (R41.3) • anterograda (R41.1) • retrograda (R41.2) syndroma amnestica organica, non alcoholica (F04)
F44.1 Fuga dissociativa
Psihogeno lutanje Fuga ima sve karakteristike psihogene amnezije i prividnog svrsishodnog putovanja, obično, van svakodnevnog delokruga. Mada postoji amnezija za period fuge, bolesnikovo ponašanje u tom periodu može izgledati potpuno normalno nezavisnim posmatračima. Isključuje: fuga epileptica (G40.-)
F44.2 Stupor dissociativus
Psihogena ošamućenost Psihogeni stupor se dijagnostikuje na osnovu teškog smanjenja ili odsustva voljnih pokreta i normalnih reagovanja na spoljne draži, ako što su svetlost, vika i dodir, ali pregled i istraživanja ne otkrivaju telesni uzrok. Uz to, postoji siguran podatak o psihogenom poreklu, pošto postoje dokazani sveži stresni događaji ili problemi. Isključuje: Disordo catatonicus organicus (F06.1) stupor: • NOS (R40.1) • catatonicus (F20.2) • depressivus (F31-F33) • maniacus (F30.2) F44.3 Extasis et disordines possessivi Trans i poremećaji posedovanja Poremećaji u kojima postoji privremeni gubitak ličnog identiteta i pune svesnosti okoline. Ovde se uključuju samo stanja transa koja su nevoljna ili neželjena i koja se pojavljuju najviše u religijskim i kulturno prihvaćenim situacijama. Isključuje: status cum: • disordo personae organicus (F07.0) • intoxicatio substantiis psychoactivis (F10-F19 sa zajedničkim četvrtim karakterom .0) • psychoses acutae et transitivae (F23.-) • schizophrenia (F20.-) • syndroma post commotinem cerebri (F07.2)
F44.4 Disordines musculorum dissociativi
Psihogeni poremećaji mišića U najčešćim oblicima postoji gubitak sposobnosti pokretanja dela, celog uda ili udova. Može postojati velika sličnost sa skoro svim oblicima ataksije, apraksije, akinezije, afonije, dizartrije, diskinezije, napada gubitka svesti ili paraliza. Psychogenes: • aphonia • dysphonia
F44.5 Convulsiones dissociativae
Psihogene konvulzije Psihogene konvulzije mogu biti slične epilepsijskim napadima, po izgledu pokreta, ali su ovde retki ujed jezika, modrice zbog pada i inkontinencija mokraće. Svest je očuvana ili izmenjena u obliku stupora ili transa.
F44.6 Anaesthesia dissociativa et perditio sensoria
Psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima Anestetičke zone kože obično imaju granice koje su jasno povezane sa bolesnikovim idejama o funkcijama tela, a ne sa medicinskim znanjem. Može postojati i gubitak razlikovanja modaliteta osećaja koji se ne može pripisati neurološkoj leziji. Gubitak senzibiliteta može biti praćen žalbama na parestezije. Gubitak vida i sluha je retko potpun kod psihogenih poremećaja. Surditas psychogenes
F44.7 Disordines dissociativi (conversivi) mixti
Mešoviti psihogeni (konverzivni) poremećaji Disordo dissociativus mixtus F44.0-F44.6
F44.8 Disordines dissociativi (conversivi) alii
Drugi psihogeni (konverzivni) poremećaji Persona multiplex Psychogenes: • confusio • status crepusculascens Syndroma Ganser
F44.9 Disordo dissociativus (conversivus), non specificatus
Psihogeni (konverzivni) poremećaj, neoznačen
F45.- Disordines somatoformes
Telesni psihogeni poremećaji Glavno obeležje poremećaja je isticanje telesnih smetnji i stalno traženje medicinskih ispitivanja uprkos normalnim nalazima i uveravanjima da simptomi ne potiču od bolesnih organa tela. Ako i postoje neka telesna oboljenja, ona ne objašnjavaju prirodu i masu simptoma, niti trpljenje i preokupiranost bolesnika. Isključuje: Tourettov sindrom (F95.2) disocijativni poremećaji (F44.-) grizenje noktiju (F98.8) polna disfunkcija koja nije uzrokovana organskim poremećajem ili bolešću (F52.-) psihološki faktori ili faktori ponašanja u vezi sa drugde svrstanim poremećajem ili bolešću (F54) sigmatizam (F80.8) sisanje palca (F98.8) tepanje (F80.0) tikovi (u detinjstvu ili adolescenciji) (F95.-) trihotilomanija (F63.3) Čupanje kose (F98.4)
F45.0 Disordo somatisationalis
Somatizacijski poremećaj Osnovna obeležja su višestruke, povratne, učestale promene telesnih simptoma, koji traju bar dve godine. Mnogi bolesnici imaju dugu i komplikovanu istoriju kroz opštu i specijalističku medicinsku službu, mnoga ispitivanja sa urednim nalazima, ili su izvršene i nepotrebne operacije. Simptomi mogu biti vezani za bilo koji deo ili sistem tela. Tok bolesti je hroničan i promenljiv i prati ga, obično, poremećeno socijalno, interpersonalno i porodično ponašanje. Kraće trajanje poremećaja (manje od dve godine) sa lakšim simptomima treba klasifikovati u telesni nediferencirani poremećaj (F45.1). Disordo Briquet Disordo psychosomaticus multiplex Isključuje: simulator (Z76.5)
F45.1 Disordo somatoformis non differentialis
Nediferencirani somatoformni poremećaj Kada su telesne žalbe brojne, promenjljive i stalne, ali potpuna i tipična slika telesnog poremećaja nije upotpunjena, preporučuje se ova kategorija. Disordo psychosomaticus non differentialis
F45.2 Disordo hypochondrialis
Hipohondrija-hipohondrijski poremećaj Osnovna karakteristika poremećaja je stalna preokupacija mogućnošću postojanja jedne ili više teških telesnih bolesti. Žalbe bolesnika su stalne ili je njegova preokupacija stalno vezana za neku telesnu pojavu. Normalne senzacije i pojave bolesnici interpretiraju kao nenormalne i potresne, a njihova pažnja je obično fokusirana na jedan ili dva organa ili sistema tela. Depresija i anksioznost su često prisutne i mogu opravdati dodatne dijagnoze. Disordo corporalis dysmorphicus Dysmorphophobia (non psychotica) Hypochondriasis Neurosis hypochondrialis Nosophobia Isključuje: dysmorphophobia paranoides (F22.8) psychosis dysmorphophobia (F22.-)
F45.3 Dysfunctio somatoformis autonoma
Somatoformna disfunkcija vegetetivnog nervnog sistema Bolesnik prikazuje simptome kao da potiču od organa ili sistema koje delom ili potpuno kontroliše vegetativni nervni sistem, tj. srčano-sudovne, želudačno-crevne, disajne, mokraćno-polne simptome. Postoje obično dva tipa simptoma, ali nijedan ne ukazuje na oboljenja organa ili sistema. Prvi tip, žalbe se odnose na objektivne znake povećane aktivnosti vegetativnog nervnog sistema, kao što su palpitacije, znojenje, crvenilo, drhtanje, strahovanje i patnja od moguće telesne bolesti. Drugi tip, žalbe su nespecifične, promenjljive prirode kao što su prolazni bolovi, žarenje, težina, stezanje, osećaj nadutosti ili rastezanja, koje bolesnik vezuje za poseban organ ili sistem. Asthenia neurocirculatoria Neurosis cardiaca Neurosis gastrica Psychogenes: • Sindroma viscerorum irritabilium • aerophagia • diarrhoea • dyspepsia • dysuria • flatulentia • hyperventilatio • mixtio frequens • pylorospasmus • singultus • tussis Syndroma Da Costa Isključuje: factores mentales cum morbis aliis associatis (F54)
F45.4 Disordo doloris somatoformis permanens
Stalan somatoformni bol Dominira žalba na trajan, jak i isrpljujući bol, koji se ne može potpuno objasniti fiziološkim procesom ili telesnim oboljenjem i obično se javlja udružen sa nekim emocionalnim konfliktom ili sa psihosocijalnim problemima, što je dovoljno za zaključak da su ovo glavni uzročni faktori. Ovo rezultira, obično, u povećanu podršku i pažnju, bilo ličnu, ili medicinsku. Bol koji postoji u toku depresijskog poremećaja ili shizofrenije, a pretpostavlja se da je psihogenog porekla, ne treba ovde klasifikovati. Disordo doloris somatoformis Psychalgia Psychogenes: • cephalalgia • lumbago Isključuje: cephalalgia tensionalis (G44.2) dolor: • NOS (R52.9) • acutus (R52.0) • chronicus (R52.2) • obstinatus (R52.1) lumbago NOS (M54.9)
F45.8 Disordines somatoformes alii
Drugi somatoformni poremećaji Bilo koji poremećaji osećanja, funkcija i ponašanja koji nisu nastali zbog oboljenja telesnih organa, i koji se ograničavaju na specifične sisteme ili delove tela, a koje ne inerviše vegetetivni nervni sistem. Povezani su vremenski sa stresnim događajima ili problemima. Psychogenes: • dysmenorrhoea • dysphagia(“globus hystericus”) • pruritus • torticollis odontoprisis (bruxismus)
F45.9 Disordo somatoformis, non specificatus
Somatoformni poremećaj, neoznačen Disordo psychosomaticus NOS
F48.- Disordines neurotici alii
Drugi neurotski poremećaji
F48.0 Neurasthenia
Neurastenija-nervni zamor Postoje značajne kulturološke varijacije u ispoljavanju ovog poremećaja, a javljaju se dva glavna tipa sa značajnim sličnostima. U jednom tipu, osnovne su žalbe bolesnika na veću zamorljivost posle duševnog napora, obično praćeno padom radnih sposobnosti ili efikasnosti u dnevnim zadacima. Duševni zamor se obično opisuje kao neprijatno nametanje misli, sećanja, teškoće u koncentrisanju i uopšteno, neefikasno mišljenje. U drugom tipu, naglašene su telesne smetnje ili fizičke slabosti i iscrpljenja posle i najmanjeg napora, što prate mišićni bolovi i nemogućnost relaksacije. U oba tipa, često su prisutna razna druga neprijatna telesna osećanja, ako što su vrtoglavica, tenzione glavobolje i osećanje opšte nestabilnosti. Zabrinutost zbog smanjenja duševnih i telesnih sposobnosti, razdražljivost, nezadovoljstva i neznatne depresijsko-anksiozne smetnje su česti. San je obično, poremećen u početnoj i srednjoj fazi bolseti, ali i hipersomnija može dominirati. Syndroma fatigationis Koristiti dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje ranije telesne bolesti Isključuje: asthenia NOS (R53) fatigatio (R53) marasmus (Z73.0) psychasthenia (F48.8) syndroma fatigationis postviralis (G93.3)
F48.1 Syndroma depersonalisationis-derealisationis
Sindrom depersonalizacije-derealizacije Redak poremećaj pri kome se bolesnik spontano žali da se njegova duševna aktivnost, telo i okolina menjaju u kvalitetu kao da postaju nerealni, udaljeni ili automatizovani. Žalbe bolesnika su mnogobrojne, a najčešće su gubitak emocija ili osećanja, odvojenost od svojih misli, svoga tela i realnog sveta. Uprkos sve dramatike doživljavanja, bolesnik zna da je sve nestvarno. Funkcija čula je normalna, a stepen emocionalnih doživljaja je neoštećen. Fenomeni depersonalizacije-derealizacije se mogu javiti i u okviru shizofrenije, depresije, fobije ili opsesijsko-prisilnog poremećaja. U takvim slučajevima treba dijagnostikovati osnovnu bolest.
F48.8 Disordines neurotici specificati, alii
Drugi označeni neurotski poremećaji Neurosis psychasthenica Psychasthenia Spasmus ad scribendum, neurosis actionis Syncopa psychogenes Syndroma Dhat
F48.9 Disordo neuroticus, non specificatus
Neurortski poremećaj, neoznačen Neurosis NOS