F50.- Disordines alimentarii
Poremećaji ishrane Isključuje: anorexia NOS (R63.0) disordo nutritionis infantilis sive puerilis (F98.2) polyphagia (R63.2) problemata nutritionis (R63.3) F50.0 Anorexia nervosa Neurotski gubitak apetita Poremećaj karakteriše namerni gubitak težine. Bolesnik izaziva i održava smanjenu težinu. Javlja se najčešće kod devojaka u adolescenciji i mladih žena, ali takođe mogu oboleti i dečaci u adolescenciji, mladi muškarci, pretpubertetna deca i starije žene, sve do menopauze. Poremećaj prati poseban psihološki mehanizam, pri kome perzistira strah od debljine i mlitavosti telesnih kontura, kao nametnuta ideja, i bolesnici primoravaju sebe na smanjenje težine. Javljaju se, obično, pothranjenost (različitog stepena), sekundarni poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem i metabolizma i poremećaji telesnih funkcija. Simptomi ove anoreksije su: restriktivna dijeta, preterane vežbe, samoizazvana povraćanja i prolivi i upotreba lekova koji suzbijaju apetit ili izazivaju mokrenje. Isključuje: anorexia (R63.0) anorexia psychogenes (F50.8)
F50.1 Anorexia nervosa psychogenes atypica
Netipična neurotska anoreksija Poremećaj ima neke karakteristike neurotske anoreksije, ali sveukupna klinička slika ne opravdava tu dijagnozu. Na primer, ključni simptomi mogu biti odsutni, kao što su amenoreja ili izraženi strah od debljine, uz prisustvo mršavljenja i sprovođenje dijete. Ove dijagnoze ne treba koristiti kod telesnih oboljenja koja su udružena sa gubitkom telesne težine.
F50.2 Bulimia nervosa
Neurotska proždrljivost Ovaj sindrom karakterišu česti napadi preteranog uzimanja hrane, preterana kontrola telesne težine, praćeno povraćanjem i upotrebom purgativnih sredstava. Ovaj poremećaj ima mnogo psihičkih oblika neurotske anoreksije, uključujući preteranu brigu za izgled i težinu tela. Često povraćanje najčešće dovodi do poremećaja elektrolita i telesnih komplikacija. Postoji često, ali ne uvek, anamneza ranije epizode neurotske anoreksije, a vremenski interval između ovih se kreće od nekoliko meseci do nekoliko godina. Bulimia NOS Hyperorexia nervosa
F50.3 Bulimia nervosa atypica
Netipična neurotska proždrljivost Poremećaji imaju neke simptome neurotske proždrljivosti, ali sveobuhvatna klinička slika ne opravdava tu dijagnozu. Na primer, mogu postojati česti napadi preteranog uzimanja hrane i preterana upotreba purgativnih sredstava, a bez značajnih promena telesne težine ili bez preterane brige za izgled i težinu tela.
F50.4 Bulimia cum disordinibus psychicis aliis
Proždrljivost sa drugim psihičkim smetnjama Preterano unošenje hrane uzrokovano stresnim događajima, kao što su tuga, nesrećni slučaj, porođaj i dr. Bulimia psychogenes Isključuje: obesitas (E66.-)
F50.5 Vomitus cum disordinibus psychicis aliis
Povraćanje sa drugim psihičkim smetnjama Česta povraćanja kod disocijativnih poremećaja (F44.-), hipohondrijskih poremećaja (F45.2) i drugih stanja izvan ove grupe. Ova potkategorija se može koristiti dodatno za O21.- (preterano povraćanje u trudnoći), kada emocionalni faktori dominiraju uzročno kod učestalih gađenja i povraćanja u trudnoći. Vomitus psychogenes Isključuje: nausea (R11) vomitus NOS (R11)
F50.8 Disordines alimentarii alii
Drugi poremećaji ishrane Anorexia psychogenes Pica adulti Isključuje: pica infantilis et pica puerilis (F98.3)
F50.9 Disordo alimentarius, non specificatus
Poremećaj ishrane, neoznačen
F51.- Disordines somni non organici
Neorganski poremećaji spavanja U mnogim slučajevima, poremećaj spavanja je jedan od simptoma nekog drugog duševnog ili telesnog poremećaja. Da li je poremećaj spavanja kod bolesnika poseban etitet ili je jedan od simptoma drugog poremećaja (kvalifikovanog na drugom mestu u ovoj, F grupi ili drugde), utvrđuje se na osnovu kliničke slike, toka poremećaja, terapijskih efekata i prioriteta u vreme dijagnostičke procene. Ovu šifru treba koristiti u svakom slučaju u kome je poremećaj spavanja najveća žalba i tako shvatiti, ali zajedno sa odgovarajućom osnovnom dijagnozom bolesnika, koja objašnjava psihopatologiju i patofiziologiju u datom slučaju. Ova kategorija obuhvata samo one poremećaje spavanja pri kojima su emocionalni uzroci primaran faktor i koji ne pripadaju određenim telesnim bolestima, klasifikovanim na drugom mestu. Isključuje: insomnia organica (G47.-)
F51.0 Insomnia non organica
Neorganska nesanica Stanje nesanice karakterišu nedovoljna dužina sna ili nezadovoljavajući kvalitet sna, a nesanica traje dugo. Teškoće nastaju pri uspavljivanju, u spavanju ili ranom buđenju. Nesanica je, često, simptom mnogih duševnih i telesnih poremećaja i treba je ovde klasifikovati, uz osnovno oboljenje, ako dominira u kliničkoj slici. Isključuje: insomnia organica (G47.0)
F51.1 Hypersomnia non organica
Neorganska preterana pospanost Hipersomnija je stanje preterane dnevne pospanosti, napadi spavanja (što se ne može objasniti nedovoljnim noćnim spavanjem) ili produženo stanje prelaska u budno stanje posle buđenja. Ako hipersomnija nije organski uzrokovana, ona je obično udružena sa duševnim poremećajima. Isključuje: hypersomnia organica (G47.1) narcolepsia (G47.4)
F51.2 Dysrhytmia somni non organica
Neorganski poremećaj ritma spavanja Odsustvo sinhronosti ritma spavanje-budno stanje i želja za održavanjem uobičajenog ritma u određenoj sredini dovode do nesanice ili hipersomnije. Psihogena inverzija: • cirkadijalnog ritma • niktohemeralnog ritma • ritma spavanja [Inversio somni psychogenes] Isključuje: dysrhythmia somni organica (G47.2)
F51.3 Somnambulismus
Mesečarstvo-hodanje u toku spavanja Somnambulizam je stanje izmenjene svesti pri kome su kombinovani fenomeni spavanja i budnosti. U somnambulnoj epizodi osoba ustaje iz kreveta, šeta okolo (obično tokom prve trećine noćnog spavanja) i ispoljava niske nivoe svesnosti, reaktivnosti i motornih veština. Obično se posle buđenja ne seća događaja.
F51.4 Pavor nocturnus
Noćni strah Ove noćne epizode karakterišu ekstremni strah i panika, intenzivno vikanje, motorni nemir i u visokom stepenu autonomno pražnjenje. Osoba sedi ili ustaje iz kreveta sa paničnim vriskom, obično tokom prve trećine noćnog spavanja, i često juri ka vratima, kao da želi da pobegne, mada retko napušta sobu. Sećanje na događaj obično ne postoji, ili je veoma ograničen (obično na jedan ili dva fragmentarna duševna doživljaja).
F51.5 Incubi nocturni
Noćne more Noćne more su snovi sa strahom i anksioznošću. Sećanje na sadržaje snova je detaljno. Snovi su vrlo živi i obično uključuju teme koje ugrožavaju život, sigurnost i samopoštovanje. Veoma često snovi se ponavljaju sa istim ili sličnim zastrašujućim sadržajima. Tokom noćnih mora javlja se, u izvesnom stepenu, autonomno pražnjenje, ali bez znatnog vikanja i motornog nemira. Posle buđenja osoba brzo postaje svesna i orijentisana. Dyssomnus anxioticus
F51.8 Dyssomni non organici alii
Drugi neorganski poremećaji spavanja
F51.9 Dyssomnus non organicus, non specificatus
Neorganski poremećaj spavanja, neoznačen Dyssomnus emotionalis NOS
F52.- Dysfunctio sexualis non organica
Neorganski poremećaj u polnom odnosu Poremećaj u polnom odnosu koji obuhvata razne oblike neuspešnog polnog funkcionisanja u polnom odnosu, u skladu sa željom. Polni odgovor je psihosomatski proces. Obično su psihički i somatski procesi uključeni u razvoj polnog poremećaja. Isključuje: syndroma Dhat (F48.8)
F52.0 Insufficientia sive perditio desiderii sexualis
Nedovoljnost ili gubitak polne želje Gubitak polne želje je osnovni problem i nije sekundaran u odnosu na druge polne probleme, kao što su poremećaj erekcije i otežano polno opštenje. Desiderium sexuale hypoactivum Frigiditas
F52.1 Aversio et anhedonia sexualis
Odvratnost prema polnom odnosu i odsustvo polnog uživanja Mogućnost ostvarivanja polnog odnosa izaziva dovoljno straha ili anksioznosti da se on izbegava (odvratnost prema polnom odnosu). Polni odgovori mogu biti normalni, orgazam doživljen, ali izostaje odgovarajuće zadovoljstvo (nedostatak polnog uživanja). Anhedonia sexualis
F52.2 Insufficientia cupidinis genitalis
Neuspešnost polnog odgovora Kod muškaraca je osnovni problem erekcija (teškoća u dostizanju i održavanju erekcije, neophodne za zadovoljavajući polni odnos). Kod žena su osnovni problemi vaginalna suvoća ili nedovoljno vlaženje. Disordo cupidinis femininae Disordo erectionis masculinae Impotentia psychogenes Isključuje: impotentia organica (N48.4)
F52.3 Dysfunctio orgasmi
Poremećaj orgazma Orgazam se ili ne doživljava ili je znatno odložen. Anorgasmus psychogenes Orgasmus inhibitus (masculinus)(femininus)
F52.4 Ejaculatio praecox
Prevremena ejakulacija Nesposobnost kontrole ejakulacije dovoljne za uživanje oba partnera u polnom odnosu.
F52.5 Vaginismus non organicus
Neorganski bolni grč vagine Grč mišića karlice koji okružuju vaginu uzrokuje zatvaranje otvora vagine. Ulaz penisa je ili nemoguć ili bolan. Vaginismus psychogenes Isključuje: vaginismus organicus (N94.2)
F52.6 Dyspareunia non organica
Neorganski uzrokovan bolan polni odnos Javlja se i kod žena i kod muškaraca. Često lokalna promena prati ovaj poremećaj i tada treba upotrebiti šifru odgovarajućeg patološkog stanja. Ova dijagnoza se koristi samo ako ne postoji druga primarna polna disfunkcija (npr. vaginizam ili suvoća vagine). Dyspareunia psychogenes Isključuje: dyspareunia organica (N94.1)
F52.7 Cupido sexualis enormis
Preterani polni nagon Nymphomania Satyriasis
F52.8 Dysfunctio sexualis alia, non organica
Drugi neorganski poremećaj polnog odnosa
F52.9 Dysfunctio sexualis non organica, non specificata
Neorganski poremećaj polnog odnosa, neoznačen
F53.- Disordines mentales et disordines morum cum puerperio associati, non alibi classificati
Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi sa babinjama, neklasifikovani na drugom mestu Ova kategorija obuhvata samo duševne poremećaje u toku babinja (počinju u toku šest nedelja posle porođaja) koji ne zadovoljavaju kriterijume za poremećaje klasifikovane na drugom mestu ove grupe ili zbog nedovoljno podataka ili što postojeći dodatni klinički simptomi ne dozvoljavaju klasifikaciju ovde.
F53.0 Disordines mentales et disordines morum mites cum puerperio assiciati, non alibi classificati
Blagi duševni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi sa babinjama, neklasifikovani na drugom mestu Depresio post partum NOS Depresio postnatalis NOS
F53.1 Disordines mentales et disordines morum graves cum puerperio associati, non alibi classificati
Teški duševni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi sa babinjama, neklasifikovani na drugom mestu Psychosis puerperalis NOS
F53.8 Disordines mentales et disordines morum cum puerperio associati alii, non alibi classificati
Drugi duševni poremećaji i poremećaji ponašanja udruženi sa babinjama, neklasifikovani na drugom mestu
F53.9 Disordo mentalis puerperalis, non specificatus
Duševni poremećaj u babinjama, neoznačen
F54 Factores mentales et factores morum cum disordinibus et morbis alibi classificati associati
Psihološki faktori i faktori ponašanja povezani sa poremećajima ili bolestima klasifikovanim na drugom mestu Ovu kategoriju treba koristiti za označavanje prisustva psiholoških ili ponašajnih uticaja za koje se smatra da su imali glavnu ulogu u nastanku telesnih poremećaja, a koji se mogu klasifikovati u drugim grupama. Bilo kakve duševne smetnje su obično blage, često prolongirane (kao što su zabrinutost, emocionalni konflikt, napetost) i ne opravdavaju upotrebu drugih kategorija u ovoj grupi. Psihološki faktori koji utiču na telesna stanja bolesti kao što su: Uključuje: Asthma F54 and J45.- Colitis mucosa F54 and K58.- Colitis ulcerativa F54 and K51.- Dermatitis F54 and L23-L25 Ulcus ventriculi F54 and K25.- Urticaria F54 and L50.- Koristiti dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje telesnih poremećaja. Isključuje: cephalaea tensionalis (G44.2)
F55 Abusus supstantiarum non dependiferarum
Zloupotreba lekova bez uzrokovanja zavisnosti Ovde se mogu uključiti mnogi medikamenti i narodni lekovi, ali su posebno značajne grupe: (a) psihotropni lekovi, koji ne izazivaju zavisnost, kao antidepresivi, (b) laksativi i (c) analgetici, koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, kao aspirin ili paracetamol. Stalna upotreba ovih supstanci obično dovodi do nepotrebnih kontakata sa medicinskim osobljem ili je praćena, ponekad, štetnim telesnim posledicama. Na pokušaje odvraćanja od upotrebe ovih supstanci bolesnici često reaguju otporom. Otpor može da se pruža i kod zloupotrebe laksativa i analgetika, i pored upozorenja o mogućim štetnim posledicama (ili čak ako one i postoje), kao što su bubrežna disfunkcija ili poremećaj elektrolita. Iako je jasno da bolesnik ima snažnu potrebu da uzima te lekove, zavisnost i simptomi apstinencije se ne razvijaju, kao što je to slučaj sa psihoaktivnim drogama klasifikovanim u F10-F19. Uključuje: Abusus antacidorum Abusus herbae (remedii) Abusus laxativorum Abusus steroidorum Abusus vitaminorum Isključuje: abusus substantiae psychoactivae (F10-F19)
F59 Syndromata morum cum disordinibus physiologicis et factoribus physicis, non specificata
Sindromi ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i fizičkim faktorima, neoznačeni Uključuje: Dysfunctio physiologica psychogenes NOS