U daljem tekstu govorimo o tome šta su sedativi i hipnotici i koje poremećaje leče.
Lekovi za anksioznost i anksiozne poremećaje
Svako od nas doživljava anksioznost u nekom trenutku – “leptirići u stomaku” pre javnog govora ili znojenje dlanova tokom intervjua za posao su uobičajeni simptomi. Ostali simptomi uključuju razdražljivost, uznemirenost, osjećaj strepnje, brz ili nepravilan rad srca, bol u trbuhu, mučnina, slabost i problemi sa disanjem.
Anksioznost je često pondošljiva i blaga, ali ponekad može predstavljati ozbiljan problem. Prejaka anksioznost ili stanje produžene teskobe može otežati ili potpuno onemogućiti aktivnosti svakodnevnog života. Ljudi mogu razviti generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) ili više specifičnih anksioznih poremećaja, kao što su panika, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) ili post-traumatski stresni poremećaj (PTSP).
Primena zajedno sa antidepresivima
I antidepresivi i anksiolitici (sedativi) koriste se za lečenje anksioznih poremećaja. Široki spektar delovanja većine antidepresiva omogućava učinak i kod anksioznih poremećaja, kao i kod depresije. Prvi lek posebno odobren je za upotrebu u lečenju OKP je triciklični antidepresiv (Anafranil). SSRI, fluoksetin (Flunirin), fluvoksamin (Fevarin), paroksetin (Paroxetin Sandoz) i sertralin (Zoloft) su danas odobreni za upotrebu kod OKP-a. Paroksetin je takođe odobren za socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), GAP, i panični poremećaj; Sertralin je odobren za panični poremećaj i PTSP. Venlafaksin (Alventa, Velahibin) je odobren za GAP.
Benzodijazepini
Anksiolitici uključuju benzodiazepine, koji mogu u kratkom vremenu ublažiti simptome. Oni imaju relativno malo nuspojava: pospanost i gubitak koordinacije su najčešći a takođe se mogu javiti umor i mentalna usporenost ili zbunjenost. Ova dejstva čine ga opasnim za ljude koji voze ili rade na mašinama. Ostale nuspojave su retke.
Benzodiazepini se razlikuju u trajanju delovanja kod različitih ljudi; mogu se uzeti dva ili tri puta dnevno, ponekad samo jednom dnevno, ili samo “po potrebi”. Doziranje obično počinje niskom dozom i postupno se podiže dok se simptomi ne smanje ili nestanu. Doze se mogu veoma razlikovati u zavisnosti od simptoma kao i telesne hemije pojedinca.
Ne koristiti psihoaktivne supstance
Pametno je suzdržavati se od alkohola prilikom uzimanja benzodiazepina, jer interakcija između benzodiazepina i alkohola može dovesti do ozbiljnih i eventualno po život opasnih komplikacija. Takođe je važno izvestiti lekara o drugim lekovima koji se uzimaju.
Tolerancija i zavisnost
Ljudi koji uzimaju benzodiazepine nedeljama ili mjesecima mogu razviti toleranciju i zavisnost. Zloupotreba i apstinencijalne krize su takođe moguće. Iz tih razloga, lekovi se obično propisuju na kratki vremenski period – nekoliko dana ili nedelja – a ponekad samo za stresne situacije ili napade anksioznosti. Međutim, neki pacijenti zahtevaju dugoročno lečenje.
Bitno je razgovarati s lekarom pre prestanka uzimanja benzodiazepina. Apstinencijalna kriza se može javiti ako se terapija naglo zaustavi. Simptomi mogu uključivati anksioznost, drhtavicu, glavobolju, vrtoglavicu, nesanicu, gubitak apetita, ili u ekstremnim slučajevima, epileptične napade. Apstinencijalna kriza može se može pogrešno protumačiti kao povratak anksioznosti, jer su mnogi od simptoma slični. Nakon što je osoba pila benzodiazepine tokom dužeg prioda, doza se postupno smanjuje pre nego što se u potpunosti obustavi sa uzimajnjem leka. Najčešće korišćeni benzodiazepini su diazepam (Bensedin, Apaurin), klonazepam (Rivotril), alprazolam (Ksalol) i lorazepam (Lorazepam).
Beta blokatori
Beta blokatori su lekovi koji se često koriste u lečenju bolesti srca i visokog krvnog pritiska, a ponekad se koriste za i kontrolu “anksioznosti pred nastup”, kada se pojedinac suočava sa određenom stresnom situacijom – govor, predavanje u razredu, ili važan sastanak. Propranolol (Propranolol) je beta blokator koji se kod nas i u svetu najčešće koristi.
