U daljem tekstu ćemo govoriti o tome koji lekovi su stabilizatori raspoloženja, na koje poremećaje utiču i na koji način.
Lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja
Ukratko o bipolarnom poremećaju
Bipolarni poremećaj karakterišu ciklične promene raspoloženja: veliki usponi (manija) i padovi (depresija). Epizode mogu biti ili uglavnom manične ili uglavnom depresivne, sa periodima normalnog raspoloženja između epizoda. Promene raspoloženja mogu slediti jedna drugu vrlo brzo, za nekoliko dana (brzo ciklirajuća), ili mogu biti u razmacima od nekoliko mjeseci ili godina. Sami “usponi” i “padovi” mogu varirati u intenzitetu i ozbiljnosti i mogu koegzistirati u “mešovitim” epizodama.
Kad su ljudi u maničnoj fazi “povišenog raspoloženja”, oni mogu biti preaktivni, preterano pričljivi, imaju mnogo energije i mnogo manju potrebu za snom nego obično. Oni se brzo prebacuju sa jedne teme na drugu, kao da ne mogu da izgovore svoje misli dovoljno brzo. Sposobnost održavanja pažnje je smanjena i mogu se lako omesti. Ponekad ljudi koji su “manični” su razdražljivi ili ljuti i imaju lažne ili prenapumpane ideje o svom položaju ili važnosti u svetu. Oni mogu biti vrlo ushićeni, i puni velikih planova koji su vezani za posao kao i svoj emotivni život. Često im je i rasuđivanje oštećeno u tim poduhvatima. Mania se, ukoliko se ne leči, može pogoršati do psihotičnog stanja.
U depresivnom ciklusu osoba može imati sniženo raspoloženje sa poteškoćama koncentracije; nedostatakom energije sa usporenim razmišljanjem i kretanjem; promenama u ishrani i ritmu spavanja (obično su oba povećana kod bipolarne depresije); osjećaj beznađa, bespomoćnosti, tuge, bezvrednosti, krivice; i, ponekad, misli o samoubistvu.
Koji su to lekovi stabilizatori raspoloženja za tretman bipolarnog poremećaja?
Litijum
Litijum je lek koji se najčešće koristi za lečenje bipolarnog poremećaja. Litijum izjednačava raspoloženja u oba smera – od manije do depresije, i depresije do manije – tako da se koristi ne samo za manične epizode već kao trajni tretman održavanja za bipolarni poremećaj.
Iako litijum smanjuje teške manične simptome za oko 5 do 14 dana, mogu biti potrebne nedelje i meseci pre nego što se uspostavi potpuna kontrola nad bolešću. Antipsihotici se ponekad koriste u prvih nekoliko dana lečenja radi kontrole maničnih simptoma dok litijum ne počne da deluje. Antidepresivi se takođe mogu dodati litijumu za vreme depresivne faze bipolarnog poremećaja. Ukoliko se da bez litijuma ili nekog drugog stabilizatora raspoloženja, antidepresivi mogu dovesti do „swicha“ u maniju kod osoba sa bipolarnim poremećajem.
Osoba može imati jednu epizodu bipolarnog poremećaja i ni jednu više, ili biti bez simptoma bolesti nekoliko godina. No, za one koji imaju više od jedne manične epizode, lekari obično ozbiljno razmotre terapiju održavanja i lečenje litijumom.
Neki ljudi reaguju dobro na lečenje održavanja i nemaju daljih epizoda. Drugi mogu imati umerene promene raspoloženja koje se smanjuju kao tretman napreduje, ili imaju manje česte ili manje ozbiljne epizode. Nažalost, nekim ljudima sa bipolarnim poremećajem ne može se pomoći davanjem litijuma. Odgovor na lečenje litijumom varira, a to je nešto što se ne može predvideti unapred.
Redovni testovi krvi su važan deo lečenja litijumom. Ako se premalo uzima litijum neće imati efekat. Ako previše uzima, mogu se pojaviti razne nuspojave. Raspon između efikasne doze i toksične je mali. Koncentracija litijuma u krvi se proverava na početku lečenja kako bi se utvrdila najbolja doza. Kada je osoba stabilna i na dozi održavanja, koncentracija litijuma se treba proveravati na nekoliko meseci. Količina litijuma koju ljudi trebaju uzimati može varirati tokom vremena, u zavisnosti od toga koliko su bolesni, njihove telesne hemije i zdravstvenog stanja.
Nuspojave litijuma. Kada ljudi prvi put uzmu litijum, mogu iskusiti nuspojave kao što su pospanost, slabost, mučnina, umor, tremor ruku, ili povećanu žeđ i mokrenje. Neke mogu nestati ili smanjiti brzo, iako tremor ruku može potrajati. Dobitak na težini se može javiti. Dijeta će vam pomoći, ali teške dijete treba izbjegavati, jer one mogu povećati ili smanjiti koncentraciju litijuma. Pijenje nisko kalorijskih ili napitaka bez kalorija, naročito vode, će vam pomoći da zadržite ženjenu težinu. Promene u radu bubrega – učestalo mokrenje, kod djece enureza (mokrenje u krevet) – mogu se razviti tokom lečenja. Te promene se lako rešavaju i smanjuju se smanjenjem doze. Pošto litijum može dovesti do smanjene aktivnosti štitne žlezde (hipotireoza) ili ponekad povećanja (gušavost), praćenje funkcija štitnjače je deo terapije. Za normalnu funkciju štitne žlezde, hormoni se mogu dati na pregled zajedno s litijumom.
Zbog mogućih komplikacija, lekari ili ne preporučuju litijum ili ga propisuju sa oprezom kada osoba ima poremećaj rada štitnjače, bubrega ili srca, epilepsiju ili oštećenje mozga. Žene u fertilnoj dobi trebaju biti svesne da litijum povećava rizik od kongenitalnih malformacija kod dece. Poseban oprez treba preduzeti tokom prva 3 meseca trudnoće.
Sve što snižava koncentraciju natrijuma u telu – smanjen unos kuhinjske soli, prelaz na dijetu bez soli, obilno znojenje zbog neuobičajene količine vežbanja ili boravak u krajevima sa vrlo toplom klimom, groznica, povraćanje ili proliv – mogu uzrokovati nagomilavanje litijuma i dovesti do toksičnosti. Važno je biti svestan situacija kada može doći do snižavanja koncentracije natrijuma ili dehidratacije i reći lekaru ukoliko su one neizbežne kako bi se korigovala doza leka.
Litijum, u kombinaciji sa nekim drugim lekovima, može imati neželjene efekte. Neki diuretici – lekovi koji uklanjaju vodu iz tela – povećavaju koncentraciju litijuma i mogu izazvati toksičnost. Ostali diuretici, kao što su kafa i čaj, mogu smanjiti koncentraciju litijuma. Znakovi toksičnosti litijuma mogu uključivati mučninu, povraćanje, pospanost, mentalnu tupost, nejasan govor, zamagljen vid, zbunjenost, vrtoglavicu, trzanje mišića, nepravilan rad srca i na kraju epileptične napade. Predoziranje litijumom može biti opasno po život. Ljudi koji piju litijum trebaju obavestiti svakog lekara koji ih je leči, uključujući i stomatologe, o svim lekovima koje uzimaju.
Uz redovno praćenje, litijum je siguran i delotvoran lek koji omogućava da mnogi ljudi, koji bi inače patili od onesposobljavajućih promena raspoloženja, vode normalan život.
Antiepileptici (antikonvulzivi)
Neki ljudi sa simptomima manije kojima litijum ne pomaže ili bi ga radije izbjegli se tretiraju i dobro regauju na terapiju antiepileptika – lekova koji se obično prepisuju za lečenje epileptičnih napada.
Antiepileptik – valproična kiselina (Eftil) je glavna alternativna terapija za bipolarni poremećaj. Jednako je delotvoran kao i litijum za bipolarni poremećaj koji nije brzo ciklirajući, a čini se da je puno bolji litijuma u brzo ciklirajućem bipolarnom poremećaju. Iako valproična kiselina može izazvati gastrointestinalne nuspojave, incidencija je niska. Ostala neželjena dejsva koja se nakad javljaju su glavobolja, duple slike, vrtoglavice, teskoba, ili zbunjenost. Budući da u nekim slučajevima valproična kiselina izazva disfunkciju jetre, testove treba obaviti pre lečenja i nakon toga u redovnim intervalima, posebno tokom prvih 6 meseci terapije.
Istraživanja provedena u Finskoj kod bolesnika sa epilepsijom su pokazala da valproična kiselina može povećati koncentraciju testosterona kod tinejdžerki i proizvesti sindrom policističnih jajnika (POS). Kod žena koje su počele uzimati lekove pre dvadesete godine života POS može uzrokovati gojaznost, hirzutizam (maljavost) i amenoreju. Dakle, mlade pacijentkinje trebaju biti pažljivo praćene od strane lekara.
Ostali antiepileptici koji se koriste za bipolarni poremećaj uključuju karbamazepin (Tegretol), lamotrigin (Lamictal), gabapentin (Neurontin) i topiramat (Topamax). Delotvornost antiepileptika je bolja za akutne manije nego za dugoročno održavanje bipolarnog poremećaja. Neke studije sugerišu određenu delotvornost lamotrigina kod bipolarne depresije.
Većina ljudi koji imaju bipolarni poremećaj piju više od jednog leka. Stabilizatori raspoloženja – litijum i / ili antiepileptik – dopuštaju korišćenje lekova za prateće simptome: agitaciju, anksioznost, nesanicu, ili depresiju. Važno je da nastaviti da se uzimaju stabilizatori raspoloženja kada uzimanje antidepresiv, jer su istraživanja pokazala da lečenje samo antidepresivima povećava rizik da će se pacijent prebaciti u stanje manije ili hipomanije, ili razviti brzo ciklirajući poremećaj. Ponekad, kada pacijenti sa bipolarnim poremećajem ne reaguju na druge lekove, prepisuje se atipični antipsihotik. Pronalaženje najboljeg mogućeg leka ili kombinacije lekova, od izuzetne je važnosti za pacijenta i zahteva pomno praćenje od strane lekara i strogo pridržavanje preporučene terapije.
