Šta je lek zolpidem i čemu je namenjen?

Pripada grupi lekova poznatoj kao hipnotici. Hipnotici se koriste za lečenje nesanice.

Lek Zolpidem se koristi za kratkotrajno lečenje nesanice, u slučajevima kada ona onesposobljava ili iscrpljuje pacijenta.

Šta treba da znate pre nego što uzmete lek zolpidem

Lek Zolpidem ne smete koristiti ukoliko:

• ste alergični (preosetljivi) na zolpidem ili na druge sastojke u preparatu (videti „Šta sadrži lek Zolpidem“). Znaci alergijske reakcije su: ospa po koži, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, grla ili jezika,
• imate tešku respiratornu insuficijenciju (stanje koje nastaje usled teških bolesti pluća i karakteriše se smanjenom koncentracijom kiseonika sa ili bez povećane koncentracije ugljen-dioksida u arterijskoj krvi),
• imate tešku insuficijenciju jetre (teško oštećenje funkcije jetre),
• imate sindrom apneje u snu (ponavljani prestanak disanja za vreme spavanja koji traje oko 10 sekundi),
• bolujete od mijastenije gravis (autoimuna bolest koju karakteriše slabost u određenim mišićnim grupama ili, ređe, slabost skeletne muskulature),
• Vam je lekar rekao da bolujete od psihoze (mentalne bolesti).
• Lek Zolpidem ne smeju koristiti deca i adolescenti mlađi od 18 godina.

Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko se bilo šta gore navedeno odnosi na vas. Ukoliko niste sigurni posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre primene leka Zolpidem.

Kada uzimate lek Zolpidem, posebno vodite računa ukoliko:

• imate ili ste ranije imali neku od bolesti zavisnosti, kao što je alkoholizam ili zavisnost od lekova,  imate bolest pluća,
• imate bolest jetre,
• mislite ili znate da bolujete od depresije (stanje koje se karakteriše povlačenjem u sebe, potištenošću, nesanicom, gubitkom apetita, opsednutošću crnim mislima, usporenim misaonim tokom, osećajem bespomoćnosti i beznadežnosti) ili imate druge psihičke tegobe,

Tokom lečenja lekom Zolpidem strogo se pridržavajte preporuka Vašeg lekara u pogledu doze, dužine primene leka i postepenog smanjenja doze na kraju lečenja.

Pre donošenja odluke o lečenju lekom Zolpidem, Vaš lekar će prvo utvrditi i lečiti osnovne uzroke nesanice. Ukoliko nakon 7 – 14 dana terapije lekom Zolpidem ne dođe do poboljšanja, obratite se Vašem lekaru. To može biti znak da su primarni uzrok nesanice psihički ili fizički poremećaji, što će proceniti Vaš lekar.

Oprez je potreban ukoliko ste stariji od 65 godina, jer lek Zolpidem opušta mišiće zbog čega može doći do pada, povreda ili preloma (poseban oprez je potreban ako ustajete noću).

U daljem tekstu su date opšte informacije koje se odnose na dejstva primećena nakon primene benzodiazepina i drugih hipnotika, koje će Vaš lekar imati u vidu pre propisivanja leka Zolpidem.

Tolerancija

Kod ponovljene primene leka Zolpidem tokom nekoliko nedelja može doći do slabljenja hipnotičkog (uspavljujućeg) dejstva leka.

Zavisnost

Kod primene velikih doza ili dugotrajne primene leka Zolpidem može doći do pojave psihičke i fizičke zavisnosti. Rizik je veći kod osoba koje su zloupotrebljavale alkohol ili lekove. Ukoliko se javi fizička zavisnost nagli prekid lečenja može da izazove pojavu tzv. apstinencijalnih simptoma (simptomi obustave leka) (videti „Šta se dešava ako naglo prestanete da uzimate lek Zolpidem?“). Ukoliko dođe do zavisnosti, obustavljanje leka Zolpidem treba da bude postepeno. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Apstinencijalni simptomi (“rebound” nesanica)

Kod naglog prekida lečenja hipnoticima može doći do ponovnog javljanja nesanice u izraženijem obliku („rebound“ fenomen). „Rebound fenomen“ može biti praćen drugim reakcijama uključujući glavobolju ili bolove u mišićima, promenu raspoloženja, izraženu anksioznost (osećaj psihičke napetosti bez stvarnog razloga), nemir, konfuziju (zbunjenost) i razdražljivost. Veoma je važno da budete upozoreni na mogućnost pojave „rebound“ fenomena nakon prestanka primene leka da bi se osećaj anksioznosti (teskobe i napetosti) sveo na najmanju meru.

Amnezija

Kod primene lekova iz grupe hipnotika (kojima pripada lek Zolpidem) može doći do pojave anterogradne amnezije (gubitak pamćenja za skorašnje događaje), koja se najčešće javlja nekoliko sati nakon uzimanja leka. Da bi ste smanjili rizik od pojave anterogradne amnezije, posle primene leka treba da obezbedite sebi uslove za neprekinut san u trajanju od 7 do 8 sati (videti odeljak 4: „ Moguća neželjena dejstva“).

Ostale psihijatrijske i “paradoksalne” reakcije

U toku lečenja može doći do reakcija kao što su: nemir, razdražljivost, agresivnost, deluzije (čulne obmane), bes, noćne more, halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), psihoze, neadekvatno ponašanje, izražena nesanica i drugi poremećaji ponašanja. U tom slučaju treba prekinuti primenu leka Zolpidem. Navedene reakcije se češće javljaju kod osoba starije životne dobi.

Mesečarenje i slični poremećaji

Nakon primene leka Zolpidem može doći do poremećaja tokom sna, kao što su: hodanje u snu, „vožnja u snu“, priprema i uzimanje hrane, telefoniranje ili seksualna aktivnost, sa posledičnom amnezijom za ove događaje. Istovremena primena alkohola i drugih sedativa sa lekom Zolpidem ili primena leka Zolpidem u većim dozama od preporučene povećava rizik od mesečarenja i sličnih poremećaja sna. Ukoliko se ovi poremećaji jave, Vaš lekar će razmotriti prekid terapije ovim lekom (videti odeljak 4: „ Moguća neželjena dejstva“).

Primena drugih lekova

Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, homeopatske lekove  ili visoke doze vitamina.

Obavestite Vašeg lekara ukoliko ste uzimali ili uzimate neke od sledećih lekova:

• lekove za lečenje psihičkih bolesti (neuroleptici, antidepresivi, antipsihotici)
• hipnotike (lekove za lečenje nesanice)
• lekove za lečenje anksioznih poremećaja i lekove za smirenje (anksiolitici/sedativi)  sertralin (lek za lečenje depresije)
• narkotičke analgetike (lekove za otklanjanje bola jakog dejstva). Može doći do pojave euforije i, kao posledica toga, jače izražene psihičke zavisnosti.
• antiepileptike (lekove za lečenje epilepsije)
• anestetike (lekovi koji se koriste u hirurgiji)
• lekove za lečenje alergija ili prehlade koji izazivaju pospanost (antihistaminici sa sedativnim dejstvom)
• rifampicin (lek za lečenje tuberkuloze) ili ketokonazol (lek za lečenje gljivičnih infekcija). Kod istovremene primene može doći do slabljenja ili pojačanja dejstva leka Zolpidem.

Uzimanje leka Zolpidem sa hranom ili pićima

Tokom lečenja lekom Zolpidem ne smete da konzumirate alkohol! Alkohol menja i pojačava dejstvo leka Zolpidem na nepredvidljiv način. Sposobnost izvršavanja poslova koji zahtevaju pojačanu koncentraciju je dodatno oštećena kombinovanom primenom alkohola i leka Zolpidem.

Uzimanje leka Zolpidem sa hranom ili bezalkoholnim pićima ne utiče na dejstvo leka.

Primena leka Zolpidem u periodu trudnoće i dojenja

Pre nego što počnete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Ne postoji dovoljno podataka za procenu bezbednosti primene leka Zolpidem tokom trudnoće i dojenja. Ukoliko ste trudni ili mislite da ste trudni nemojte uzimati lek Zolpidem bez saveta Vašeg lekara, naročito u prva tri meseca trudnoće.

Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću u toku lečenja lekom Zolpidem, obratite se Vašem lekaru. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite lečenje lekom Zolpidem.

Ukoliko se lek Zolpidem koristi u dužem periodu tokom poslednjih meseci trudnoće, može doći do pojave apstinencijalnih simptoma (simptoma obustave leka) kod novorođenčeta.

Ukoliko se lek Zolpidem iz medicinski opravdanih razloga koristi u kasnijem stadijumu trudnoće ili tokom porođaja, može doći do pojave hipotermije (sniženja telesne temperature), hipotonije (oslabljenog mišićnog tonusa) i respiratorne depresije (poremećaja disanja) kod novorođenčeta.

Imajući u vidu da se zolpidem u malim količinama izlučuje u majčino mleko, nemojte uzimati lek Zolpidem u periodu dojenja.

Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se Vašem lekaru.

Uticaj leka Zolpidem na upravljanje motornim vozilom i rukovanje mašinama

Ukoliko se u toku sledećeg dana nakon uzimanja leka Zolpidem javi pospanost, vrtoglavica ili konfuzija (zbunjenost) ne smete upravljati motornim vozilom ili rukovati mašinama. Da bi se smanjio rizik od neželjenih dejstava preporučuje se da između primene leka Zolpidem i obavljanja ovih aktivnosti prođe najmanje 7 – 8 sati.

Važne informacije o nekim sastojcima leka Zolpidem

Zolpidem film tablete kao pomoćnu supstancu sadrže laktozu. U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

Kako se upotrebljava lek zolpidem

Lek Zolpidem uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Zolpidem film tablete se uzimaju oralno. Zbog brzog početka delovanja, lek se uzima neposredno pre odlaska na spavanje ili u krevetu. Preporučena dnevna doza za odrasle je 10 mg (jedna tableta).

Uobičajeno trajanje terapije je od nekoliko dana do dve nedelje, a maksimalno 4 nedelje, uključujući vreme postepenog smanjenja doze leka.

Kao i u slučaju drugih hipnotika, dugotrajna primena se ne preporučuje odnosno dužina terapije ne treba da bude duža od 4 nedelje.

Posebne grupe pacijenata

Deca

Imajući u vidu da bezbednost i efikasnost zolpidema nije utvrđena kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina, lek se ne sme primenjivati kod ove grupe pacijenata

Osobe starije životne dobi

Stariji i iscrpljeni pacijenti mogu biti posebno osetljivi na dejstvo zolpidema. Zbog toga, preporučena doza kod ovih pacijenata iznosi 5 mg i ne sme da se prekorači.

Insuficijencija jetre

Metabolizam i klirens leka je smanjen kod pacijenata sa insuficijencijom jetre. Preporučena doza iznosi 5 mg na dan uz poseban oprez kod starijih osoba. Kod odraslih (osobe mlađe od 65 godina) doza može da se poveća na 10 mg samo ukoliko klinički odgovor nije postignut, a lek se dobro podnosi.

---

 

Ako  ste uzeli više leka Zolpidem nego što je trebalo

Ukoliko ste uzeli veću dozu leka od onoga što Vam je preporučeno ili je neko drugi slučajno uzeo Vaš lek, odmah se obratite Vašem lekaru, farmaceutu ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Kod predoziranja lekom Zolpidem može doći do poremećaja svesti, koji može da se ispolji kao pospanost, konfuzija (zbunjenost), dubok san ili koma sa smrtnim ishodom.

Ako ste zaboravili da uzmete lek Zolpidem

Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskočili da uzmete lek!

Lek Zolpidem se mora uzimati isključivo uveče, pred spavanje. Ako zaboravite da uzmete tabletu uveče, nemojte je uzimati u bilo koje drugo vreme, jer se u suprotnom mogu javiti pospanost, ošamućenost i konfuzija tokom dana.

Ako naglo prestanete da uzimate lek Zolpidem

Ukoliko osetite poboljšanje, ne prekidajte lečenje lekom Zolpidem bez saveta Vašeg lekara.

Nikada ne prekidajte lečenje lekom Zolpidem naglo, jer može doći do pogoršanja nesanice i pojave apstinencijalnih simptoma (simptoma obustave leka), kao što su: anksioznost (teskoba), nervoza, razdražljivost, konfuzija (zbunjenost), glavobolja, depresija, ubrzani ili nepravilni rad srca, noćne more, halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), preosetljivost na svetlost, buku ili fizički dodir, derealizacija (poremećaj percepcije spoljašnjeg sveta koji postaje čudan ili nerealan), depersonalizacija (osećaj gubitka sopstvenog identiteta, osećaj da sopstvena ličnost više ne postoji, gubitak odnosa prema svom telu), osećaj bockanja ili mravinjanja u rukama ili nogama, bol u mišićima, stomačne tegobe. U retkim slučajevima može doći do epileptičkih napada.

Ukoliko primetite pojavu nekog od navedenih simptoma odmah se obratite Vašem lekaru.

Moguća neželjena dejstva

Lek Zolpidem, kao i drugi lekovi, može da ima neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.

Ukoliko se javi neko od sledećih veoma retkih neželjenih dejstava prekinite primenu leka i odmah se obratite Vašem lekaru ili farmaceutu:

 alergijske reakcije (naglo oticanje šaka ili stopala, oticanje lica, usana, jezika ili grla, zviždanje i stezanje u grudima, otežano disanje, nesvestica, osećaj malaksalosti, svrab, koprivnjača, ospa po koži, perutanje kože i znojenje naročito u predelu lica i vrata, plikovi i raslojavanje kože).

Neželjena dejstva koja se javljaju često (od 1% do 10%): halucinacije (opažanje nepostojećih predmeta, pojava ili događaja), razdražljivost, noćne more, pospanost, glavobolja, vrtoglavica, pogoršanje nesanice, anterogradna amnezija (gubitak pamćenja za skorašnje događaje koji su se desili nakon uzimanja leka), dijareja (proliv), mučnina, povraćanje, bol u trbuhu, infekcije gornjih i donjih delova respiratornog trakta i umor.

Neželjena dejstva koja se javljaju povremeno (od 0,1% do 1%): konfuzija (zbunjenost), razdražljivost, diplopije (dvoslike).

Neželjena dejstva sa nepoznatom učestalošću (ne može da se proceni na osnovu raspoloživih podataka) su: angioneurotski edem (naglo oticanje kože lica (obično oko usana) ili drugih delova tela (tipično šaka), oticanje sluzokože usne duplje i/ili ždrela, i jezika, što može biti praćeno svrabom, koprivnjačom i otežanim disanjem), uznemirenost, agresivnost, deluzije (čulne obmane), bes, psihoze, poremećaj ponašanja, mesečarenje, fizička i psihička zavisnost (kod prekida terapije može doći do pojave apstinencijalnih simptoma ili “rebound” fenomena), smanjenje libida (seksualne želje), depresija, smanjen nivo svesti, porast enzima jetre, ospa po koži, svrab, koprivnjača, pojačano znojenje, mišićna slabost, ataksija (poremećaj hoda), tolerancija na lek, pad (uglavnom kod starijih pacijenata kada se lek Zolpidem ne uzima u skladu sa preporukama), otežano disanje.

Izvor: ALIMS