Odugovlačenje i prokrastinacija

Ako uvek odlažete obaveze za neki drugi dan, stalno kasnite, ili imate poteškoća da se organizujete, verovatno, ste već i sami svesni da imate problema sa kvalitetnom raspodelom vremena. Odnosno, sa onim što nazivamo prokrastinacija. Ili, možda, poznajete nekog kome je odugovlačenje navika. Na primer, zamolili ste kolegu da Vam pošalje izveštaj do 15:30h, a niste ga primili sve do 15:29h. Sada izveštaj morate naći sami. Ili je, možda, Vaš partner ili Vaš cimer ona osoba, koja stalno odugovlači i odlaže obaveze. Na primer, trebalo je usisati kuću, još u toku dana, pre nego što počne zabava. Deset minuta pre nego što se očekujete pristizanje gostiju, mačija dlaka je, i dalje, svuda po nameštaju. I Vi više nemate drugog izbora nego sami da usisate stan.

Odugovlačenje može dovesti do stresa, nesporazuma i propuštenih prilika. Zar ne bi bilo lepo da postoji brz i lak način da se otarasite takve navike? Test ‘Prokrstinacija na radnom nivou’ (PAWS – Procrastination at Work Scale), koji je osmislio Baran Metn sa kolegama sa Univrziteta u Jutrektu (Holandija), može Vam pomoći da pobedite prokrastinaciju. Odnosno, može Vam pomoći da prevazićete loše navike, redom, jednu po jednu..

Ono što su Baran Metn i kolege imali za cilj, jeste da identifikuju na koje sve načine ljudi ubijaju vreme na poslu? Zašto dovode sebe u situacije da kasne ili žure da završe svoje zadatke, iako su imali dovoljno vremena da se pripreme? Međutim, ovakav tip ponašanja vidljiv je i u privatnim sferama života. Kao što su, na primer, obaveze kod kuće: organizacija u porodici, kućni poslovi i obaveze, kao što su plaćanje računa. Tim iz Jutrekta hteo je da dokaže svoju teoriju, i, u tom procesu istraživanja, pokazalo se da je jedan faktor ključan i stoji iza većine razloga, zbog kojih ljudi odugovlače sa poslom. (A o tome ćete saznati uskoro.)

Kao prvo, moramo pojasniti kako definišemo prokrastinaciju. Prema rečima Barana Metna, odugovlačenje je nabolje posmatrati kao ‘samoregulatorni neuspeh u voljnoj akciji i samodisciplini, pri čemu takvo ponašanje rezultira nepotrebnim i iracionalnim odlaganjem zadatih obaveza u različitim segmentima života’.

PAWS test

Sada možemo istražiti, kojem nivou prokrastinacije, Vi (ili neko koga poznajete) pripadate. Evo testa, koji je osmislio Metn sa kolegama. Kako biste ocenili sebe ili osobu koju poznajete? Na svako pitanje možete odgovoriti brojevima na skali od 1 do 7, pri čemu broj 1 znači da se izjava najmanje odnosi na Vas, a 7 znači da se veoma odnosi na Vas.

1. Kada radim, čak i nakon što donesem odluku, odlažem da postupim po istoj.
2. Odugovlačim i pre nego što treba da započnem posao.
3. Na poslu, stalno žudim za nekim prijatnim ometanjima, toliko da mi je jako teško da se koncentrišem.
4. Kada je zadatak na poslu prenaporan, stalno hvatam sebe kako ugodno sanjarim, umesto da se fokusiram.
5. Prednost uvek dajem manjim (lakšim) zadacima, čak i onda kada postoji nešto veoma važno što bi trebalo završiti.
6. Kada imam preveliku količinu posla, često izbegavam planiranje zadataka. Umesto toga radim nešto totalno nebitno.
7. Provodim previše vremena na pauzi za kafu.
8. Odlažem završavanje nekih zadataka, samo zato što ne uživam u njima.
9. Dopisujem se, dok sam na poslu.
10. Provodim više od pola sata dnevno na društvenim mrežama, dok sam na poslu.
11. Čitam online vesti, dok sam na poslu.
12. Kupujem stvari online u toku radnog vremena.

Ako ste na svako pitanje odgovorili na skali od 1 do 7 (gde 7, rekli smo, predstavlja da ‘uvek’, a 1 ‘nikada’), zbir 36 predstavlja visok nivo prokrastinacije, na osnovu rezultata koje su objavili Metn i kolege. Međutim, ovaj test podeljen je na dva dela. Prvih osam pitanja odnosi se na nivo službenosti ili izbegavanja radnih zadataka, a preostala četiri na kibernetičko zatiranje.

Studija iz Holandije pokazala je da je jedan od glavnih uzročnika prokrastinacije bila dosada. Posao, koji nije bio podsticajan ili nije zahtevao dovoljno mentalne angažovanosti, najverovatnije, je stvorio plodne uslove da se razvije odugovlačenje, kao navika.

Dobra vest je da se na odugovlačenje može gledati kao na posledicu, ne samo sklonosti pojedinca da otaljava, već i kao posledicu okruženja u kome se taj pojedinac nalazi. Ako već želite da izbegnete odugovlačenje, pokušajte da postavite sebi dovoljno zahteva, kako biste mogli da se oduprete iskušenju razonode, odlaganja i preusmeravanja pažnje.

Kako da u 12 koraka pobedite prokrastinaciju?

Imajući sve ovo u vidu, evo 12 stavki izvučenih iz testa PAWS i pretvorenih u praktične korake za sprovođenje promena:

1. Ako umete da kasnite sa donošenjem odluka, postavite sebi vremenske rokove. Zatim polako počnite da se bavite zadatim ciljevima, tako da ciljevi ne budu nedostižni, kako biste efektivnije radili.
2. Odlaganja, koja biste mogli da osmislite pre nego što započnete svoj posao ili obavezu mogu biti od koristi – samo ako Vas vode u adekvatan način razmišljanja. Međutim, kao i prethodnoj stavci, morate sebi postaviti ograničenja, koliko bugo ćete se pripremati pre nego što započnete ono što ste sebi zadali.
3. Žudnja, koja se javlja za različitim stvarima koje Vas mogu ometati, zapravo, je, možda, samo odražavanje toga da Vam je dosadno. Kao i sve drugo, i to je moguće prevazići! Čak i sa nečim što je toliko obično, kao, na primer, skupljanje lišća, možete pronaći način da ga učinite izazovom. Na primer: Kako možete nagomilati to lišće što lepše i urednije?
4. Sanjarenje može biti korisno, u izvesnoj meri. Ali ako Vam remeti neophodan tok misli za završavanje zadatka, probajte da nađete nešto u samom zadatku, što što će Vas mentalno angažovati. U suprotnom, sanjarite dok obavljate posao, ukoliko posao od Vas ne zahteva da se mentalno angažujete.
5. Postavljanje prioriteta je najbolji način da izbegnete prokrastinaciju. I nagrađujte se kada završite bitan (ali i težak) zadatak, ako ga završite na vreme.
6. Ne dozvolite sebi da težina zadatka utiče na to da li ćete ga ikada, zapravo, i započeti. Kada imate puno posla da uradite, podelite ga na manje celine.
7. Smanjivanje dužine i broja pauza može biti lako, ako imate nešto čemu ćete se radovati. Zapravo, ta pauza može biti nagrada za Vas, umesto da bude mesto odvlačenja pažnje, koje Vas uporedo sprečava da uopše počnete sa radom.
8. Uobičajeni zadaci ili obaveze, kod kuće ili na poslu, mogu se izbeći u potpunosti. Ali, ako ih završite dovoljno brzo, imaćete vremena da se posvetite stvarima koje volite da radite.
9. Dopisivanje, kada imate nešto drugo da obavljate, je aktivnost koju morate da ograničite. Suzdržite se od toga, dok ne završite šta ste započeli, ili barem dok ne završite jedan deo posla.
10. Ako imate vremena – ponavljamo, tek pošto ste završili svoj posao, kućne poslove ili druge obaveze – provodite koliko god želite vremena na fejsbuku. Ali, ako niste, ograničite korišćenje društvenih mreža, tako da bude proporcionalno poslu koji ste obavili.
11. Lako se može upasti u zamku čitanja različitih vesi online i pritom izgubiti pojam o vremenu. Rezervišite jedan, određen deo dana za informisanje i toga se pridržavajte. Takođe, postoji i opcija da čitate vesti dok ste na pauzi za kafu.
12. Kupovina na internetu je jedan od najmoćnijih načina da izgubite vreme prokrastinirajući. Zapravo, trgovina putem interneta odizima više vremena nego što biste  očekivali. A ako ste zabrinuti da ćete propustiti dobru priliku, možete obaviti kupovinu i vratiti se na zadatak koji ste započeli. U slučaju da kupujete iz zabave, nagradite sebe, tek pošto završite ono što ste započeli.