Depresija će do 2020. zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, odnosno preteći će kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja – kaže u razgovoru za “Danas” dr Danijel Živanović iz Fondacije „Zdrav život“.
Depresiju nazivaju bolešću 21. veka. Zašto je to tako?
– Po novijim saznanjima koja imamo o depresiji, shvatamo kako je ova sve prisutnija bolest u velikoj meri posledica životnog stila. Poznato je više od 100 faktora koji podstiču pojavu depresije. Među njima dominiraju faktori koji se mogu preduprediti, uzročnici na koje sami možemo uticati. Nažalost, zbog nametnutog tempa života, otuđenja, života u gradu, brojnih stresnih situacija, polako dolazi do narušavanja odbrambenih sposobnosti našeg uma. Nedovoljna svesnost i zanemarivanje značaja ishrane u depresiji, fizičke aktivnosti, ljudske podrške obolelima samo doprinosi povećanju broja obolelih.
Koliko je obolelih od depresije? Predviđa se da će sve više ljudi na svetu da oboleva.
– Na svetskom nivou se smatra da ima više od 350 miliona obolelih. Stvarne brojke verujem da su veće zbog predrasuda koje imamo kada se radi o mentalnim bolestima i čestog skrivanja tegoba vezanih za mentalno funkcionisanje. Po nekim podacima koje ja imam, u Srbiji je ona na četvrtom mestu po zastupljenosti. Predviđanja su veoma nepovoljna. Do 2020. se smatra da će zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, preteći će i kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja.
Često se simptomi i ne prepoznaju dok bolest ne uzme maha. Može li se i kako se može preduprediti njen nastanak i razvoj?
– Depresija se može preduprediti, a bolesni uspešno lečiti. Izuzetno je važno upoznati bolest i načine na koje se možemo boriti protiv nje. Kada znamo koji su uzroci, eliminisanjem štetnih faktora omogućava se vrlo brz i trajan oporavak. Što ranije prepoznamo i krenemo sa otklanjanjem uzroka, lakše ćemo se izboriti sa depresijom. Lekovi imaju svoje značajno mesto u terapiji, ali je greška oslanjati se isključivo na njih bez da aktivno radimo na otklanjanju izazivača ove bolesti. Multidisciplinaran pristup je poželjan, posebno u težim slučajevima.
Na koji način u Fondaciji „Zdrav život“ lečite ovu bolest?
– Fondacija „Zdrav život“ se prvenstveno bavi edukacijom, savetovanjem obolelih ne samo kada je u pitanju depresija već i druge hronične bolesti. Okupljamo lekare, iskusne zdravstvene radnike različitih profila koji svojim znanjem i savetima mogu pomoći u prevenciji i lečenju najaktuelnijih bolesti savremenog doba.
Kada se o depresiji radi, koristimo edukativni program koji obuhvata i radionice u malim grupama gde polaznici mogu saznati više o ovoj izuzetno prisutnoj i onesposobljavajućoj bolesti, na praktičan način primeniti novostečeno znanje kod svojih kuća, na radnom mestu. Program se godinama koristi u svetu, izuzetno je uspešan i sveobuhvatan u pristupanju problematici.
Koja je misija Fondacije, kojim problemima i bolestima se još bavite?
– Prvenstveno radimo na prevenciji hroničnih bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, gojaznost, ali vremenom ćemo širiti spektar predavanja i praktičnih programa prema potrebama koje su budu ukazale kao i prema našim mogućnostima.
Naša misija je da svima na besplatan, jednostavan i dostupan način uz pomoć iskusnih stručnjaka pomognemo da očuvaju dobro zdravlje ili ublaže nastale tegobe. Zbog velikog broja obolelih, lekari su preopterećeni u ambulantama i bolnicama, pa se trudimo da na polju edukacije stanovništva pomognemo pravim savetima i koliko god je moguće predupredimo pojavu bolesti koje su u velikoj meri posledica životnog stila.
Izvor: KATARINA ŽIVANOVIĆ / DANAS
