Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je mentalni poremećaj karakterisan opsesivnim mislima i kompulzivnim radnjama (ritualima) praćenim visokim nivoom anksioznosti. Opsesivne misli su nepoželjne, uporne i izazivaju anksioznost, dok kompulzije predstavljaju ponašanja ili mentalne radnje koje osoba izvodi kako bi ublažila ili neutralisala anksioznost izazvanu opsesivnim mislima.
Šta uzrokuje opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Tačan uzrok OKP-a nije poznat. I kao i kada su u pitanju druga psihijatrijska oboljenja govori se o višefaktorijalnim uzročnicima. To su genetsko nasleđe, izmena u funkciji prvenstveno serotonergičkog i ili dopaminergičkog sistema, uticaju okoline i specifične osobine ličnosti. Veruje se da kombinacija ovih faktora povećava rizik od razvoja OKP-a.
Koji su simptomi?
Simptomi OKP-a variraju od osobe do osobe, ali uglavnom uključuju opsesivne misli i kompulzije. Opsesivne misli mogu biti vezane za čistoću ili kontaminacju, simetriju, religiju, strah od povređivanja sebe ili drugih, itd. Kompulzije mogu uključivati pranje ruku, proveravanje stvari, brojanje, ponavljanje rečenica ili molitvi, i slično. Kompulzije, služe neutralizaciji anksioznosti koja je izuzetno često vezana za ideju da će se “nešto” loše desiti osobi ili drugima do kojih joj je stalo ukoliko ne odradi kompulzivnu radnju.
Koje vrste OKP-a postoje sa svojim specifičnostima?
Postoji nekoliko vrsta OKP-a, uključujući:
- OKP sa pretežno opsesivnim mislima: Kod ove vrste, osoba uglavnom doživljava opsesivne misli, a kompulzivne radnje su manje izražene ili odsutne.
- OKP sa pretežno kompulzijama: Osoba izvodi kompulzivne radnje bez jasnih opsesivnih misli koje ih pokreću i više doživljava da su telesni impulsi.
- OKP sa sadržajima vezanim za poredak i uređenje: Osećaj potrebe za savršenom simetrijom, uređenjem određenim poretkom.
- OKP sa strahom od kontaminacije bakterijama, virusima ili prljavštinom: Ovde je osnovna briga osobe vezana za čistoću i izbegavanje kontaminacije, što dovodi do prekomernog pranja ruku ili čišćenja.
- OKP sa seksualnim sadržajima: Neprihvatljive seksualne sklonosti, misli i slike.
- OKP sa sadržajima vezanim za agresivne akcije: Misli i slike o potencijalnom povređivanju drugih ljudi.
Najčešći tipovi kompulzivnih radnji:
- Pranje i čišćenje: Osobe koje imaju strah od kontaminacije i zaraze provode mnogo vremena perući ruke, čisteći svoj životni prostor ili dezinfikujući predmete. Ove radnje su preterane i ometaju normalan tok života.
- Proveravanje: Proveravanje stvari više puta, da li je pegla i svetlo isključeno, vrata i prozori zaključani i sl. kako bi bili sigurni da su sve uradili kako treba.
- Brojanje: Kompulzivno brojanje je česta pojava. Broje se koraci, ponavljaju brojevi u glavi ili izvode radnje određeni broj puta. Brojanje može biti povezano s iracionalnim verovanjima o “dobrim” i “lošim” brojevima, gde osoba oseća potrebu da izbegava “loše” brojeve.
- Ponavljanje: Ponavljanje određenih radnji, rečenica ili molitvi kako bi se oslobodili stresa ili anksioznosti izazvane opsesivnim mislima. Ovo može uključivati ponavljanje rituala, kao što je ulazak i izlazak iz sobe određeni broj puta ili ponavljanje rečenica kako bi se sprečilo nešto loše ili povreda drugih.
- Simetrija i uređenje: Potreba da stvari budu savršeno uređene, u ravnoteži ili simetrične.
- Skupljanje: Akumuliranje predmeta, često beskorisnih ili bezvrednih, iz straha da će jednog dana možda zatrebati ili da će se nešto loše dogoditi ako se bace.
Dva primera osoba koje imaju OKP:
- Ana je osoba koja ima OKP sa mislima vezanim za kontaminaciju prostora. Ona provodi sate dnevno pranje ruku i dezinfekciju svog doma, jer je uverena da će se razboleti ako ne učini sve što može kako bi sprečila širenje bakterija i virusa.
- Marko ima OKP sa potrebom za simetrijom i uređenjem. On pre nego što ode u krevet, uređuje svoju sobu, preuređuje stvari da svaka bude simetrično postavljena. Ljuti se ako ukućani ostavljaju “haos” iz sebe i ne pridržavaju se njegovim standardima. Ako ne uspe da postigne savršenstvo, oseća intenzivan stres i anksioznost.
Treba naglasiti da kompulzivne radnje dovode u početku do rasterećenja, međutim kako vreme prolazi, prvobitne kompulzije postaju nedovoljne da se anksioznost umanji pa se one dalje komplikuju.
Kada treba potražiti pomoć?
Ako opsesivne misli postanu preplavljujuće a kompulzije preterane, pri čemu je oštećena koncentracija, otežan svakodnevni život i prisutan značajan stres, tada je važno potražiti pomoć stručnjaka.
Koje vrste tretmana postoje?
Najčešći tretmani za OKP uključuju psihoterapiju i medikamentozni tretman. Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) je najučinkovitija vrsta psihoterapije za OKP, dok medikamentozni tretman uključuje upotrebu antidepresiva, poput selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI).
Šta sve podrazumeva psihoterapija?
Psihoterapija, posebno KBT, pomaže osobi da razume svoje opsesivne misli i kompulzivne radnje, kako bi naučila da ih prepozna i razvije strategije za njihovo prevazilaženje. Kroz terapiju, osoba može naučiti kako da se suprotstavi udovoljavanju svojim mislima, da postepeno ublažava anksioznost i stres povezan sa opsesivnim mislima i kompulzijama.
Šta podrazumeva i kako izgleda medikamentozni tretman?
Medikamentozni tretman za OKP uključuje upotrebu antidepresiva, posebno selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin, sertralin i fluovoksamin. Ovi lekovi deluju na mozak tako što prvenstveno dovode do povećanja koncentracija serotonina, potom noradrenalina i dopamina – neurotransmitera koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja, anksioznosti i stresa. Terapija lekovima traje nekoliko nedelja ili meseci pre nego što se primeti poboljšanje simptoma, a lečenje može trajati godinama u zavisnosti od težine problema i specifičnosti osobe.
Ukoliko se pokaže da antidepresivi tipa SSRI ne daju željeno poboljšanje, lekar psihijatar prepisuje druge vrste medikamenata, kao što su triciklični antidepresivi, benzodiazepini ili atipični antipsihotici. Svaka vrsta terapije OKP-a medikamentima zahteva praćenje, nadzor i saradnju sa lekarom psihijatrom.
Zašto ne treba čekati i zatražiti pomoć stručnjaka?
Pravovremeno traženje pomoći psihijatra povećava šanse za uspešno lečenje OKP-a. Što duže osoba čeka pre nego što zatraži pomoć, to će simptomi OKP-a verovatno postati dublje ukorenjeni i teže ih je lečiti. U praksi se često dešava situacija da je osoba normalizovala svoju simptomatologiju što značajno otežava i produžava tretman. Pored toga, nelečeni OKP može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su depresija, anksiozni poremećaji, problemi u međuljudskim odnosima i smanjenje kvaliteta života.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj je ozbiljan mentalni poremećaj koji može značajno uticati na život pojedinca. Prepoznati simptome, ustanoviti vrstu OKP-a i saznati koje su sve vrste tretmana dostupne je važno za pravovremeno dijagnostikovanje, traženje i dobijanje adekvatne pomoći. Ako sumnjate da vi ili neko koga poznajete možda pati od OKP-a, nemojte čekati – potražite pomoć stručnjaka što pre.
