Negativnost uključuje osećaj tuge, skeptičnosti i pesimizma. Kada su naše misli obavijene negativnošću, lako možemo videti najgore u bilo kojoj situaciji. Čak i u situacijama koje objektivno nisu toliko loše. Budući da se zbog negativnosti osećamo loše, ona je loša i za naše blagostanje.
Ukoliko se borite sa negativnošću, niste sami. Mi kao ljudska bića evolutivno smo takvi da negativne stvari lakše uočavamo i osećamo ih intenzivnije od pozitivnih stvari. To znači da bismo mogli iskusiti gomilu pozitivnih stvari, ali jedna negativna mogla bi nam pokvariti čitav dan.
Kako da počnemo da se osećamo bolje?
Na prvom mestu treba biti blag prema sebi. Svi mi smo ponekad negativni i to je u redu. Ne zaboravite na samosaosećanje dok radite na preusmeravanju negativnih misli. Korisno je znati i da naš mozak preferira da stvari ostanu onakve kakve su bile. Ako smo dugo osećali negativnost, regulisanje emocija i prelazak na one pozitivnije može biti malo teže i može potrajati.
1. Učinite pozitivne koncepte dostupnima svom mozgu
Naš mozak više voli da se kreće ka već poznatom pravcu – to je lakše, brže i zahteva manje energije. Smanjenje negativnosti iziskuje da pozitivne koncepte učinimo poznatijim i dostupnijim svom mozgu. Jedan od načina da to učinimo jeste da usvojimo „pozitivnu reč dana“. Ili da svakog jutra zapamtimo niz pozitivnih reči i ponovimo ih uveče.
Iako istraživanje nije pokazalo da postoje ˝pozitivne˝ regije mozga, jačanje ovakvog koncepta, kao i naše sposobnosti da generišemo pozitivne reči, misli i emocije olakšaće nam ponavljanje istog u budučnosti.
Istraživanja koja su se bavila emocionalnim sadržajem reči, ispitavši na hiljade reči, pokazala su da se zaista mogu povezati sa pozitivnim ili negativnim osećanjem.
2. Dekonstrukcija negativnosti
Kada se osećamo negativno, lako je uočiti spoljne uzroke naših negativnih emocija, ali ne i unutrašnje. Naše misli imaju isto toliko (možda i više) udela u negativnom osećanju od same situacije u kojoj se nalazimo.
Kako bismo otkrili način na koji naše misli vode do negativnosti, može nam pomoći samorefleksija, kao i iskren odgovor na sledeća pitanja:
Da li često očekujem da će sve ispasti užasno? Da li vidim samo ono loše? Da li ignorišem ili obezvređujem pozitivne stvari?
Ako nam je odgovor na bilo koje od ovih pitanja pozitivan, svoje misli možemo usmeriti ka smanjenju negativnog. U tome će nam pomoći sledeća pitanja:
Kako bi ova situacija mogla da ispadne bolje nego što je očekivano? Koji su pozitivni delovi ove situacije? Zašto su pozitivne stvari u ovoj situaciji zaista važne ili vredne?
Pokretanje razmišnljanja u drugačijem pravcu probudiće nam i drugačije emocije.
3. Preispitajte svoj stil pripisivanja
Da li se osećate kao da ništa što radite nije važno, a svet je odgovoran za sve vaše nevolje? Naravno, to ponekad može biti tačno, ali ovo „spoljašnje pripisivanje“ znači da smo odustali od kontrole nad svojim životom, što doprinosi tome da se osećamo loše. Da bismo ovo promenili treba razmisliti o stvarima nad kojima imamo kontrolu. Jer svi imamo kontrolu nad nekim aspektima svog života.
Da li se možda osećate kao da ste vi krivi za sve svoje nevolje? Ovaj vid „unutrašnjeg pripisivanja“ u kome krivimo sebe za sve loše stvari može naštetiti samopouzdanju i mentalnom zdravlju. Da bismo ovo promenili, treba prepoznati da nije sve pod našom kontrolom. Treba se podsetiti i da smo, u odnosu na situaciju, učinili najbolje što smo mogli.
Bilo koji od ovih stilova pripisivanja može biti problematičan kada nije preispitan.
4. Generišite pozitivne emocije svojom maštom
Kada se borimo sa negativnošću, postajemo dobri u zamišljanju negativnih stvari. Ohrabriti sebe u zamišljanju pozitivnijih stvari, može nam pomoći. Zamislite da jedete svoju omiljenu hranu, vidite svoju omiljenu osobu ili odlazite na omiljeno mesto. Evo i jednog videa koji će vam doneti osmeh na lice.
5. Zaustavite ponavljanja
Zadržavate li se predugo na lošim stvarima? Nasuprot očekivanjima, govoreći sebi da prestanemo da razmišljamo o nečemu, možemo se dodatno fokusirati na ono što ne želimo. Umesto toga, aktivirajte svoje telo da brzo zaustavite negativnost. Trčanje ili tuširanje hladnijom vodom biće od pomoći. Fiziči impulsi dovešće do promene fokusa.
6. Vežbajte zahvalnost
Vežbanje zahvalnosti olakšava fokusiranje na dobro. Da stvari ipak nisu toliko loše koliko se mogu činiti. Da bismo praktikovali zahvalnost, možemo probati da svakodnevno podsetimo sebe na par stvari na kojima smo tog dana zahvalni.
Kada svoju pažnju poklonimo dobrim stvarima, možemo i da uživamo u njima. Sledeći put kada nas roditelj pozove, setimo se da zove jer mu je stalo do nas. Tada možemo uživati u lepoti saznanja da postoji osoba koja nas voli i brine o nama.
7. Akcija
Jedan od najlakših načina da se osećamo manje negativno jeste da radimo stvari koje čine da se osećamo manje negativno. Uključite se u aktivnosti koje čine da se osećate dobro – provedite vreme sa prijateljima, idite na planinarenje, bavite se umetnošću, ili plesom – sve što vam pomaže da se bolje osećate.
Sa druge strane, pokušajte da se klonite aktivnosti zbog kojih se osećate loše. Obratite pažnju na to koliko vremena provodite na telefonu ili društvenim mrežama. Ove aktivnosti mogu učiniti da se osećamo dobro samo ukoliko tehnologiju koristimo na pravi način. U suprotnom, samo su trenutna ispomoć, koja za posledicu može imati dodatnu dozu loših osećanja, ukoliko osetimo da smo samo izgubili dragoceno vreme.
8. Pronađite načine za opuštanje
Pustite laganu, opuštajuću muziku, ili pokušajte samo da duboko dišete. Pronalaženje delotvornih tehnika opuštanja može biti odličan način da umirimo reakciju na stres, i uspešno se izborimo sa osećanjima koja nam ne prijaju.
Da mogu ponovo da živim svoj život, vladao bih se pravilom da barem jednom nedeljno čitam poeziju i slušam muziku. Gubitak ukusa za ovakvu lepotu, gubitak je sreće.
-Čarls Darvin
