Većina nas ne voli konflikte, ali činjenica je da se od njih ne može uvek pobeći. Svako od nas ima potrebu, u nekom trenutku, da postavi određene lične granice, kao i da na neki način iskaže frustraciju po pitanju nečega što nam smeta. Bes, bilo da je aktivan ili pasivan, ima za cilj da poruči nešto bitno. Međutim, dokle god komuniciramo kroz agresiju, naša poruka neće biti prihvaćena onako kako bismo to želeli. Agresija u bilo kojoj formi je najveća prepreka emotivno inteligentnoj komunikaciji.
S druge strane, ljudi neretko misle kako je pasivno-agresivna komunikacija ,,pristojnija”, zbog toga joj češće pribegavaju. Međutim, pasivno-agresivna komunikacija je još gora i ,,podmuklija” jer dok izgovarate jedno, mislite drugo, stoga definitivno nije pravi put ka rešavanju problema.
U daljem tekstu vam nudimo 6 saveta kako možete da rešite konflikt i kanališete bes na pravi način.
1. Pokušajte da povratite staloženost.
Udahnite duboko. Iako ste na ivici da ispoljite svoju frustraciju, direktno ili indirektno, nekome u lice, u poruci ili mejlu, ono što želite da poručite definitivno neće biti primljeno kako treba. Kada ste ljuti, sve na šta možete da mislite je upravo to, jer vam je mozak obuzet mislima kako sav taj bes morate nekako da ispoljite. U tom trenutku, emotivni centri su veoma aktivni i teže nam je da mislimo logično. Za početak, pokušajte da ,,spustite loptu”, udahnite duboko, prošetajte se, meditirajte, vežbajte, pomolite se, uradite bilo šta što znate da će vam pomoći da povratite staloženost.
2. Preispitajte kako se osećate.
Probajte da shvatite da li ste zaista besni. Možda ste zapravo tužni ili povređeni. Često mislimo da smo isfrustrirani određenom osobom ili situacijom, ali u stvari osećamo bol ili tugu. Kada jednom shvatimo o kojoj je tačno emociji reč, shvatićemo i šta želimo da iskažemo i na koji način.
3. Zapitajte se šta je pravi uzrok vašem besu.
Lako je kriviti situaciju u kojoj se trenutno nalazimo ili osobu ispred nas za to kako se osećamo. Ako ste gladni, umorni, previše radite, pod stresom, ili nezadovoljni nekim aspektom svog privatnog života, lako ćete da pripišete krivicu situaciji u kojoj se trenutno nalazite ili osobi koja vam je bliska. Time zapravo samo činite još veću nepravdu jer odbijate od sebe ljude koje volite i koji vas vole. To može da vas učini još više isfrustriranim jer znate i sami da oni nisu bili zapravo pravi razlog za vaš bes.
4. Zapitajte se kako je osobi prekoputa vas.
Negativne emocije čine da obraćamo pažnju samo na to kako se mi osećamo. Nema mnogo prostora za perspektivu osobe prekoputa nas. Verovatno vam i ne pada na pamet šta se sve njoj dešava u tom trenutku. Kada osetite bes i sve što želite je da ga ispoljite, tada je najbolji trenutak da pokažete interesovanje šta se osobi prekoputa vas dešava u životu i da saznate zašto se ponaša tako kako se ponaša. Umesto da se na nju ljutite pitajte je zašto se ponaša na određeni način. Iznenadili biste se kako većina ljudi uopšte nema loše namere niti nameru da vas naljuti. Probajte da ih razumete pre nego što sav svoj bes iskalite na njima.
5. Imajte razumevanja.
Kada imate dovoljno razumevanja da sagledate stvari iz ugla druge osobe i da se zapitate zašto se ponaša tako kako se ponaša, vi u stvari stvarate prostor za odličnu komunikaciju i uzimate u obzir osećanja i mišljenje druge osobe. Rezultat sigurno neće izostati i stvorićete vezu koja je zasnovana na saosećajnosti i empatiji. Ako pristupite nekome sa poštovanjem, oni će biti u stanju da čuju vaše mišljenje i osetiće da i oni mogu da podele svoje. Ako, sa druge strane, pristupite agresivno, osoba prekoputa vas će osećati da mora da se brani i uzvratiće agresijom.
6. Komunicirajte asertivno.
Podelite svoj stav tako što ćete govoriti u prvom licu i objašnjavati kako se vi osećate. Onda, pitajte drugu osobu da i ona podeli svoju perspektivu i da to uradi iskreno. Pokažite zainteresovanost za njeno mišljenje i stavove i zajedno istražite kako možete da dođete do kompromisa.
A šta ako imate u okruženju nekoga ko je pasivno-agresivan?
1. Skrenite im pažnju na šaljiv način.
Pitanje ,,Da li si želeo/želela da to zvuči pasivno-agresivno?” postavljeno na šaljiv način može efikasno da nekome skrene pažnju na njihovo ponašanje. Kada vidite njihovu reakciju, možete dalje da pitate da li ih je nešto uznemirilo ili naljutilo i da li žele da o nečemu porazgovarate.
2. Ignorišite ih.
Jedan od načina da date na znanje nekome da je neprijateljski nastrojen, a da se ne ,,upecate”, je da prosto ignorišete pasivno-agresivne komentare.
3. Oprostite im.
Ako je neka osoba pasivno-agresivna očigledno je napeta i isfrustrirana. To nije prijatno isključivo njima. Teško je nositi sav taj bes u sebi. Poželite im sve najbolje, oprostite im njihovo ponašanje i postavite jasne lične granice kada je ta osoba u pitanju.
4. Pitajte ih da podele svoje stavove i razmišljanja.
Ako ste otvoreni da saslušate osobu koja je pre toga bila pasivno-agresivna, onda ih zamolite da otvoreno podele sa vama šta se dešava. To je mnogo bolje nego da trpite indirektna bockanja, što bi stvari samo učinilo gorim.
