Godinama govorite kako ćete upisati medicinu. Toliko da Vas u školi već svi znaju kao “doktora”. Konačno dolazi dan prijemnog, vreme da se svi Vaši snovi ostvare. Niste sigurni kako ste uradili prijemni, a i broj kandidata od jednom Vam se činio daleko veći kada ste ih videli uživo. Ipak sa nestrpljenjem iščekujete rezultate, “rifrešujete” stranicu fakulteta iznova i iznova. Konačno rezultati stižu, niste uspeli da se upišete. Imali ste bod manje od poslednjeg kandidata koji je prešao crtu, što znači da ste deseti ispod crte. “Gotovo je, idem na trafiku da predam CV.”.
Osećaj neuspeha je jedno od iskustava koje ne mari koliko ste stari, kog ste pola, koliko novca imate na računu, niti bilo šta slično. Pogađa i profesionalne sportiste i studente i rukovodioce. Međutim, način na koji se nosimo sa neuspehom je individualan i može u mnogome da utiče na buduće uspehe. Pročitajte nekoliko saveta kako da izvučete maksimum i iz svojih neuspeha.
Promenite svoj atribucioni stil
Atribucioni stil je način na koji mi objašnjavamo svoje uspehe i neuspehe. On odgovara na tri pitanja vezana za uzrok: Da li je spoljašnji ili unutrašnji? Da li je stalan ili promenjiv? Da li je specifičan ili globalan?. Po načinu odgovora na ova pitanja razlikuju se dva atribuciona stila: pesimistični i optimistični.
Osobe sa pesimističnim stilom češće svoje neuspehe pripisuju unutrašnjim, stalnim, univerzalnim uzrocima (na primer: “Nisam upisao/la fakultet zato što sam glup”), dok uspehe pripisuju spoljašnjim, nestalnim i specifičnim faktorima (na primer: “Bila je manja konkurencija ove godine.”/”Posrećilo mi se”).
Suprotno tome, optimističan stil svoje neuspehe pripisuje spoljnim, privremenim i specifičnim uzrocima (“Potcenio sam količinu gradiva koja je trebala da se nauči za prijemni, sledeće godine krenuću da se spremam ranije”/”Došao sam neispavan.”). Za to vreme uspehe pripisuju unutrašnjim, stalnim, univerzalnim uzrocima (“Pametan sam i vredan, zato sam i upisao ovaj fakultet”). Bitno je zapamtiti da nije dobro ni potpuno odricanje od sopstvene odgovornosti za neuspehe, ali u onoj meri u kojoj je ona lekcija, ne razlog za odustajanje.
Studije su pokazale da među mladim sportistima oni sa pesimističnim stilom češće odustaju od sporta i teže se vraćaju u staru formu nakon poraza ili greške. Takođe, oni sa pesimističnim stilom atribucije osećali su veći stres i strah od neuspeha.
Sledeći put kad Vam nešto ne pođe za rukom obratite pažnju koga za to “krivite”.
Pretvorite neuspeh u lekciju
Kada prihvatimo svoj udeo odgovornosti za neuspeh, bez da ga okrivimo na stabilne crte ličnosti možemo mnogo naučiti iz svojih neuspeha. Sagledajte svoj neuspeh iz više uglova. Pronađite šta ste u situaciji mogli bolje. Čak i u situacijama u kojima Vaš uspeh zaista jeste zavisio od spoljnih faktora mogu se izvući lekcije. Šta bi moglo te faktore da minimalizuje? Ili šta bi moglo Vama da olakša dalje pokušaje?
Prilagodite svoje ciljeve
Često pred sebe stavljamo visoke ciljeve i to samo po sebi nije loše. Međutim, kada imamo samo jedan takav cilj mnogo češće ćemo se osećati neuspešno. Novak Đoković da bi osvojio Vimbldon mora da pobedi u sedam mečeva. U tih sedam mečeva on ima prostora da popravi izlazak na mrežu, ubrza ili uspori servis, poboljša forhend itd. U našem hipotetičkom primeru sa fakultetom recimo da vi kako biste sledeće godine upisali fakultet treba prvo do kraja oktobra da naučite uvodnu lekciju. To znači da nedeljno treba da učite oko tri dana i pređete 2 manje oblasti. Na ovaj način osećaćete se bolje nakon uspeha u svakom od ovih manjih ciljeva, što će Vas samo po sebi motivisati da radite dalje.
Ne ustručavajte se da umanjite tezinu neuspeha
Često kada ne uspemo u nečemu, posebno nečemu što smo dugo želeli, imamo tendenciju da to vidimo kao smak sveta. Ovo, međutim, često nije istina. Ako ste ove godine pali na prijemnom iz medicine možete izaći i sledeće. Ako niste ovaj mesec smršali na kilažu koju ste odredlili kao idealnu, možda ćete sledeće, ili one tamo. Ovde je bitno paziti da ne upadnemo u zamku obezveđivanja ciljeva do te mere da ih više i ne postavljamo, jer ne vidimo poentu. 
Kako smo na početku rekli, neuspeh je iskustvo koje nikoga ne zaobilazi. Sastavni je deo života. Često kada pobeđujemo, neko drugi mora da prođe kroz neuspeh. Sledeće godine proći ćete na prijemnom i upisati fakultet koji ste toliko želeli. Ali veliki broj ljudi naći će se ispod crte i osećati sve ono što danas Vi osećate. Što pre to prihvatimo i prestanemo da bežimo od neuspeha pre ćemo moći da ga pretvorimo u stepenik ka uspehu.
