Da li ste zauzeti ili prezauzeti?

Sve što želite je slobodan trenutak. Samo pet minuta da se odmorite. Onda taj trenutak konačno stigne, a vi ponovo pronađete način da ga ispunute. Ipak, to-do lista izgleda beskrajna i kao da samo postaje sve duža. Umorni ste, ali ne možete sebi da dozvolite trenutak odmora. Ili Vam se bar tako čini. Moguće je i da zapravo koristite Vaš prepun raspored kao mehanizam odbrane.

Kroz našu istoriju slobodno vreme je smatrano kao luksuz i simbol visokog staleža. Značilo je da imamo sluge koje za nas obavljaju sve, ili skoro sve, poslove. Međutim, danas je obrnuto, te se zauzetiji ljudi smatraju traženijim i poželjnijim, samim tim i boljim. Uz to, današnji tempo života nama retko i dozvoljava pauzu. Radimo, onda kada ne radimo moramo se baviti decom i njihovim aktivnostima. Taman uspavamo decu i sednemo da predahnemo, ali onda shvatimo da se gomila veša za peglanje još uvek nije sama opeglala. Ili pak da je vreme da posetimo roditelje, odemo u kupovinu za njih i slično. Deluje gotovo nemoguće napraviti pauzu. 

Kako razlikovati da li smo samo zauzeti ili prezauzeti?

Takođe, biti zauzet može biti i lekovito. Određena istraživanja pokazala su da je to jedan od uspešnijih načina da se ljudi nose sa traumom i lakše je prebrode. Jedna od stvari koja karakteriše sve traumatične situacije jeste da mi nemamo kontrolu nad njima. Kada smo zauzeti mi onda vraćamo osećaj kontrole, pri tom skrećemo misli sa onoga što izaziva traumu. 

Produktivnost koja donosi uspešnost takođe podstiče lučenje dopamina i serotonina. Drugim rečima, ljudi sa popunjenijim rasporedima mogu biti srećniji. Oni više postižu tokom dana i osećaju se ispunjenije. 

Kao i u mnogim drugim životnim situacijama, problem nastaje kada preteramo. Ponekad imamo utisak da nemamo izbora. Ponekad, svesno ili nesvesno, koristimo zauzetost kao mehanizam odbrane. Možda postoje neka osećanja, misli ili životna uloga sa kojom ne želimo da se suočimo. I dok na ovaj način izbegavamo negativna osećanja, dugoročno ovaj plan ipak propada. Biti zauzet nije obavezno isto što i biti produktivan, a produktivnost nam se smanjuje kada imamo toliko obvaveza da ne znamo koju prvu da završimo. Tako dolazi do sindroma sagorevanja, izolacije, hroničnog stresa i još niza novih negativnih osećanja koja ne možemo izbeći i koja narušavaju i naše fizičko zdravlje.

Neke od karakteristika prezauzetosti

• Prepun raspored je najočigledniji znak, ali nije jedini. Različite životne okolnosti, od kojih na mnoge ne možemo da utičemo, mogu dovesti do prepunog rasporeda. Uz to, zauzet raspored može biti ispunjen i aktivnostima koje okrepljuju, poput hobija ili kvalitetnog vremena sa dragim ljudima. Međutim, kada je ispunjen samo obavezama i ne dozvoljava Vam da na miru popijete jednu kafu, onda je vreme da preispitate da li je dobro organizovan.
• Hroničan stres i umor vode sindromu izgaranja. Kada imate osećaj da ništa ne uspevate da postignete, ili ne uspevate da odradite u skladu sa Vašim očekivanjima počinjete da sumnjate i u sebe i svoje sposobnosti. Sumnja onda izaziva nezadovoljstvo, kako svojim poslom tako i sobom i mi se počinjemo da se osećamo kao da smo zarobljeni. 
• Ipak, uprkos svemu ovome imamo osećaj da ne možemo da stanemo. Odnosno, kada god vidimo rupu u svom rasporedu ne vidimo je kao odmor već kao nešto što treba popuniti što pre. Onda kada se uhvatimo u “praznom hodu” osećamo se krivo i pokušavamo da nađemo nešto drugo što bi moglo da bude korisnije i produktivnije.  
• Zaboravljamo na sebe, svoje zdravlje i potrebe. U trci da završimo sve zadatke, stalnim pokušajima da skratimo to-do listu (na koji istovremeno stalno dodajemo nove zadatke), sami sebi padamo u listi prioriteta. Sutradan polako postaje sledeća nedelja, sledeća nedelja sledeći mesec i tako dalje. Na taj način narušavamo svoje zdravlje, što onda dodatno izaziva brige i nezadovoljstvo.
• Svaki put kada Vam se jave neželjene emocije okrećemo se poslu. Ponekad dobijemo šansu da se odmorimo, ali tada nas ophrvaju negativne emocije i misli. Umesto da se suočimo sa njima ili im se prepustimo, mi se ponovo vraćamo poslu, makar izmislili novu obavezu. Međutim one i dalje vrebaju, te čim ponovo stanemo vrate se, ponovo nas terajući da se okrenemo poslu. 
• Ljudi oko nas znaju da prepoznaju kada prelazimo granicu i mogu često to da prokomentarišu. Ukoliko su i ljudi u Vašoj okolini počeli da primećuju da nešto nije u redu i to komentarišu, onda je verovatno krajnje vreme da unesete neke promene u svoj raspored. 

Šta da radim

• Mali koraci su, kao i uvek, najbolji početak. Uzmite 5 minuta dnevno za sebe. Pokušajte da u tih 5 minuta budete sami sa svojim mislima, ili sa svojim voljenima, bez telefona ili drugih distraktora. Verovatno Vam se već sada to čini nemogućim i gotovo sigurno će Vam u početku biti neprijatno. Vremenom će Vam biti sve lakše i počećete da uživate u tih 5 minuta. Tada ih možete pretvoriti i u 10, pa 15 i tako dalje. 
• Kada uzmete tih 5 minuta nesumnjivo će Vašim mislima preovladavati šta biste sve mogli ili trebali sada da radite. Odagnajte te misli i fokusirajte se na sadašnji momenat. Odmor može biti odmor jedino onda kada ga zaista tako tretiramo, a ne kao vreme za dodatno razmišljanje o obavezama. 
• Kada se osetite spremno, uzmite duži odmor. Makar par dana, koje biste mogli upotrebiti i za izlet ili da jednostavno ostanete kući bez obaveza. Pružite sebi priliku da se potpuno isključite. Možete se posvetiti sebi i svim aktivnostima koje Vam donose zadovoljstvo, a koje ste zapostavili. Ili opet to vreme posvetiti zajedničkim aktivnostima sa najbližima. Provedite par dana bez rasporeda i planova.
• Ukoliko bežite od svojih osećanja obratite se za pomoć. To može biti pomoć Vaših prijatelja ili porodice. Oni Vam mogu biti potpora i stvoriti siguran prostor u kome se konačno možete uhvatiti u koštac sa onim što Vas izjeda. Možda Vam mogu pomoći i praktičnije, savetom ili čak preuzimajući deo vaših obaveza ili odgovornosti. Ukoliko pomoć prijatelja ne bude dovoljna, uvek se možete obratiti stručnjaku koji Vam može pomoći da bolje razumete svoju šta i zašto osećate, kao i kako da izađete na kraj sa tim osećanjima.

Biti zauzet je uobičajeno u današnje vreme, a može biti i dobro i korisno. Sa druge strane, ne treba posao ili druge obaveze koristiti kao izgovor da bežimo od stvari koje nas uznemiravaju. Na kraju balade, kao posledicu osećaćemo se samo još gore i umornije nego na početku. Zato izdvojte tih 5 minuta, predahnite, i onda nastavite dalje.