Većini ljudi se barem jednom desilo da se jako uznemiri i da afirmacije i disanje ne pomažu. Ukoliko je to sve učestaliji i intenzivniji slučaj, vreme je za posetu psihijatru. Lekovi za smirenje, poznati i kao anksiolitici, prepisuju se za lečenje anksioznosti, stresa i nesanice. Kada se piju pod nadzorom lekara i po tačnim uputstvima, mogu biti veoma korisni. Međutim, kako ne možete zauvek piti lekove, važno je da razmotrite alternative i povećate kapacitet za podnošenje neprijatnosti.
Lekovi za smirenje i zavisnost
Što ih duže koristite, lekovi za smirenje, posebno benzodiazepini, mogu izazvati zavisnost. Redovno uzimanje ovih lekova podiže prag tolerancije. To dalje dovodi do potrebe za sve većim dozama, a na kraju i fizičke i psihičke zavisnosti. Što se doze više povećavaju, tako raste i rizik od predoziranja.
Tako se situacija komplikuje i umesto da rešavamo primarni problem povodom kog je potrebno da se smirimo, bavimo se sekundarnim — zavisnošću. To nas udaljava od cilja. Pokušajte, za početak, da izmerite svoju uznemirenost — da li je problem alarmantan za 5, 7 ili 10, pri čemu odredite da je samo ocena 9 ili 10 za uzimanje leka. Manji intenzitet pokušajte da istolerišete ili popričajte s nekim umesto da odmah posegnete za lekom.
Nije za svako stanje potrebno uzimati lekove. Samo ukoliko tegobe poput unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti traju izvesno vreme. I ne samo to, već da utiču na funkcionalnost osobe, tako da ona teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti.
Apstinencijalni sindrom
Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se pojavljuju kod ljudi kad prestanu da koriste supstancu od koje su zavisni, pa i lekove. Naročito je opasan kada se sa upotrebom leka prestaje naglo, što može ugroziti i život osobe.
Razgovarali smo sa jednom mladom osobom kojoj je prethodni psihijatar dao takav izbor i dozu lekova za smirenje, da nije imala apetit. Kada mu se požalila na to, on nije smatrao da išta treba promeniti i pacijentkinja je odlučila da ukine lekove sama. To je bila pogrešna odluka — kada osećate da lekar ne uvažava ono što mu kažete, treba tražiti drugo mišljenje i ne igrati se s tim. Simptomi su se vratili još gori i ubrzo je postala nefunkcionalna u svakodnevnom životu i poslu. Posle takvog lošeg iskustva iz kog se teško izvukla, otpočela je psihoterapiju i sada ide na redovne kontrole kod drugog psihijatra. Konačno se oseća znatno bolje — jede normalno, zaključila je bolovanje, ponovo se smeje i vratila se realizaciji svojih ciljeva za ispunjeniji život.
Dakle, zapamtite — kao što uzimanje i doziranje leka po svom nahođenju nije dobro, tako ni ukidanje. Morate se posavetovati sa psihijatrom kako biste izbegli neželjena dejstva.
Lekovi i problemi sa pamćenjem
Benzodiazepini vam mogu umanjiti anksioznost. Ali i prigušiti aktivnosti u onim delovima mozga koji su ključni za prenos događaja iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje. Ove poteškoće nas mogu onesposobiti da obavljamo svakodnevne zadatke, što za posledicu ima probleme na poslu. Uz to, mogu dovesti i do trajnih oštećenja mozga što može predstavljati uvod u demenciju.
Često pridruženo stanje ovom je depresija. Međutim, treba biti oprezan i sa antidepresivima koji mogu izazvati probleme sa pamćenjem blokiranjem serotonina i norepinefrina. To se primećuje po otežanom održavanju koncentracije.
Zbog svega navedenog, vredi uložiti napor i naučiti druge tehnike prevladavanja. U suprotnom, ako ih zapostavite, ovi poremećaji raspoloženja uzeće maha, pa lekovi postaju neophodni.
Problemi u međuljudskim odnosima
Zloupotreba lekova za smirenje može dovesti do promena u ponašanju usled manjka empatije i viška agresivnosti. A kako ljude to plaši, ljuti ili povređuje, možete očekivati probleme u prijateljskim, porodičnim i emotivnim vezama.
Ovo su neke od posledica koje zloupotreba lekova može ostaviti na odnose:
- nepoverenje — kada se neko bori sa zavisnošću, može lagati ili to kriti od svojih voljenih, što povećava njihovu sumnju, a smanjuje međusobno poverenje
- finansijska neodgovornost — zavisnici od lekova mogu novac namenjen za plaćanje računa ili izdržavanje porodice preusmeriti na nabavku lekova, što dovodi do finansijskih teškoća i konflikata
- zlostavljanje ili zanemarivanje — pojedinac koji se bori sa zavisnošću može postati agresivan ili letargičan dok je pod uticajem lekova, što se negativno odražava na emotivnu vezu
- izolacija — okupiranost lekovima može voditi u izolaciju, što članovi porodice mogu doživeti kao odbacivanje
Problemi sa zaposlenjem i finansijama
Uzimanje lekova za smirenje na svoju ruku može smanjiti produktivnost, poremetiti koncentraciju i otežati donošenje odluka. Posledično, to smanjuje efikasnost, a povećava rizik od gubitka posla. Dakle, nemate više posao, a ušteđevina odlazi na lekove, bez kojih više ne možete.
Sa druge strane, zapitajte se da li činioci poput stresa na poslu, nezadovoljstva, finansijskih problema i prekovremenog rada navode da posegnete za lekovima za smirenje. Neka od istraživanja ukazuju na korišćenje lekova pod uticajem stresa, koji proizilazi bilo od preopterećenja ili nesigurnosti posla.
Lekovi i problemi sa zakonom
Uzimanje lekova za smirenje bez recepta ili deljenje svojih lekova s drugima može dovesti do problema sa zakonom. Ako držite lekove kod sebe i delite ih, možete biti novčano kažnjeni za to, izgubiti vozačku dozvolu ili čak završiti u zatvoru. Čitajte pažljivo uputstva i izbegavajte vožnju ili rukovanje mašinama dok ste na terapiji, ukoliko postoje kontraindikacije. Osim što možete štetiti sebi, vaši postupci pod dejstvom određenih lekova mogu ugroziti i druge.
Lekovi za smirenje mogu biti korisni u lečenju anksioznosti, ali samo kada se koriste pod nadzorom lekara. Uzimanje lekova po svom nahođenju smanjuje kvalitet života. Ako vam je potrebna pomoć u nošenju sa stresom, zakažite pregled sa stručnjakom kako biste dobili odgovarajući tretman.
