U životu često umemo da upadnemo u zamku i postanemo žrtve svoje želje da budemo savršeni. Društveni mediji nam dodatno staju na žulj, servirajući perfekcionizam kao potrebu. Prikazuju nam slike u kojima naši vršnjaci žive savršene živote, čineći da savršenstvo izgleda kao potreba, dosežno i lako dostupno. Toliko da pomislimo da i naši životi treba da budu savršeni.
Međutim, perfekcionizam je nedostižan – jer ne postoji. Kada težimo nečemu nedostižnom, lako se nađemo na putu niskog samopouzdanja i nedostatka samopoštovanja. Ovo se vremenom pretvara u negativna uverenja o sebi, koja kreću da nas izjedaju iznutra kada nas savršenstvo neizbežno ˝izneveri˝.
Često mislimo da potreba da budemo savršeni proizilazi iz želje da budemo najbolji. Međutim, savršenstvo, odnosno perfekcionizam, daleko su od zdravih postignuća ili ličnog rasta. Perfekcionizam je često samo štit protiv bola, krivice, osude ili srama. I upravo zbog toga perfekcionizam nas vodi u stagnaciju. Dakle, ako je savršenstvo cilj, rast se ne može desiti.
Da li ste perfekcionista?
Verovanje da moramo da budemo savršeni da bismo postigli svoje ciljeve, čini da se ponašamo i razmišljamo na karakterističan, perfekcionistički način.
- Ljudi često pauziraju zadatke ili ih odlažu jer žele da ih odrade kako treba iz prve. Za neke je ovo ometajući faktor za izvođenje ili završetak projekta. Možda ste mama koja preskače kućne poslove jer osećate da je beznadežno čak i pokušavati ako ne možete da obezbedite savršen ishod.
- Možda posmatrat krajnji ishod kao suštinski deo poduhvata. Kao rezultat toga, manje se fokusirate na proces učenja, odnosno informaciju kako da zadatak izvršite najbolje što možete. Kada provodite vreme na nekom projektu, podjednako je važno učiti iz grešaka kao i završiti projekat. Kada se neko fokusira isključivo na rezultat, propušta priliku da sazna kako da poboljša svoj rad.
- Razmislite o tome koliko zadataka vam se čini nedovršeno. Perfekcionista ne može videti posao kao završen sve dok rezultat nije savršen. Ovo često dovodi do negativne slike o sebi, jer nameće uverenje da ste neuspešni, pošto niste bili u mogućnosti da završite zadatak prema svojim standardima. Uzmimo za primer osobu koja, nakon što je položila ispit, shvata da je propustila dva pitanja i sebe smatra neuspešnom. Po njenom mišljenju, ona ispit nije završila najbolje što je mogla, i sama sebi govori da je neuspešna.
- Možda vam treba previše vremena da završite zadatak koji drugi obično završe mnogo brže. Primer bi bila osoba koja je provela značajno vreme u sastavljanju kratkog imejla. Ona je zaokupljena time na koje sve načine bi se njena poruka mogla protumačiti, i zato joj treba dosta vremena da sastavi odgovarajuću poruku.
- Imate poteškoća da budete srećni zbog uspeha drugih ljudi. Možda često pomislite: „Kako on ovo tako lako radi, a ja ne mogu čak ni ovo?“ Da li se pridržavate tuđih standarda i dostignuća? Da li se upoređujete sa drugima? Ovo najčešće dovodi do uverenja da nismo dovoljno dobri.
Perfekcionizam je češći nego što ljudi misle, ali se njemu može stati na put. Svest o perfekcionizmu ili perfekcionistčkom ponašanju je prvi korak ka izboru da stvari budu drugačije.
Perfekcionizam ili zarobljeništvo?
Perfekcionisti najčešće veruju da teže zdravim postignućima. Međutim, perfekcionizam je najčešće štit koji ujedno i zaustavlja napredak. Sve dok osećamo da moramo da čekamo savršen trenutak – ne napredujemo.
Perfekcionizam nas može paralizovati i ograditi od svih drugih opcija ili izbora koje imamo. Čini da se plašimo da donosimo odluke. Vodi u odlaganje, koje zatim može dovesti i do anksioznosti. Ovo postaje ciklus koji vodi do sumnje u sebe, negativnog samopouzdanja, niskog samopoštovanja, pa čak i intruzivnih misli.
Nekontrolisani perfekcionizam može dovesti i do depresije i drugih ozbiljnih problema sa mentalnim zdravljem. Poznato je da anksioznost i depresija često idu ruku pod ruku sa perfekcionizmom.
Kako prevazići perfekcionizam
Uz doslednost i posvećenost, perfekcionizam se možete pobediti. Nije lako, ali vredi.
- Osvestite crno-beli način razmišljanja ili razmišljanje u ekstremima. Podsetite se da jedna greška ne osporava ceo napredak koji ste postigli. To znači da ste nešto naučili i sledeći put ćete postupiti drugačije dok se još uvek krećete ka svom cilju. Podsetite se da svako ima mane i da svi pravimo greške.
- Koristite pozitivne afirmacije, posebno u oblastima koje vas izazivaju da težite savršenstvu. Možda ćete otkriti da stvari koje radite kao roditelj moraju biti savršene. Napišite pozitivne afirmacije o sebi kao roditelju. Ako se perfekcionizam pojavi u poslu, napišite pozitivne afirmacije o sebi u svojoj radnoj ulozi. Stavite ih negde gde možete da ih vidite svakodnevno i svakodnevno se podsetite ovih pozitivnih stvari.
- Osvestite način na koji razgovarate sami sa sobom. Preispitajte samorazgovor – misli koje vam prolaze kroz glavu i svoja uverenja o sebi. Što ste toga svesniji, to ste sposobniji da to osporite kada je štetno i neistinito. Razmislite o pozitivnim zamenama za negativne izjave.
Budite nesavršeni namerno
Perfekcionizam hrani anksioznost i ometa naš rast i napredak – zato je potrebno da se aktivno suprotstavimo porivu da budemo savršeni.
Neophodno je da steknemo naviku da znamo da nas greške neće povrediti i da to što smo nesavršeni nije toliko štetno kao što mislimo da jeste. Formirajte naviku da isprobavate nove hobije. Kada isprobavamo nove stvari, počinjemo iz početka. Šansa da naučite nešto novo ujedno vam pruža i priliku da shvatite da je greška ponekad neophodna, ali i sasvim bezopasna.